Radomir Konstantinovic-SRPSKI NACIZAM PALANACKOG DUHA-2
POETIKA SRPSKOG NACIZMA
Izrazena kroz razne napise(SVETISLAVA STEFANOVICA,VLADIMIRA VELMAR-JANKOVICA,V.JONICA,DR.R.
DJISALOVICA I DRUGIH)ova poetika dosla je do najpotpunijeg izraza u napisu DIMITRIJA NAJDANOVICA
"Doborovoljacka lirika"(objavljenom najpre u listu"Srpski narod",Uskrs 1944.a zatim kao pogovor"dobrovoljacke lirike u knjizi Tvrdjava,Beograd 1944.)i zasniva se na sest osnovnih nacela(ovde oglasene za ostvarene U LIRICI LJOTICEVIH FALANGISTA):ta su nacela:1)NACELO"LIRSKOG ISKONA NARODA"koji se dostize kao"lirska sabirnost",cinom HEROJSKOG SAMO-ZRTVOVANJA,2)nacelo IDEJE NADSTAVLJENE ESTETICKOM MOMENTU(anti-estetizam),3)nacelo TRANSCENDIRANJA SMRTI(njene sublimacije i simbolizacije:integralni optimizam),4)nacelo"realizma"suprotstavljenog"besadrzajnoj apstrakciji"(nacelo misli u"stvarnosti",nacelo anti-apstrakcije),5)nacelo EROTSKOG POTISKIVANJA i,6)nacelo ENTUZIJAZMA protivstavljenog fanatizmu(kao NACELO TREZVENOG ENTUZIJAZMA,TREZVENOG PATRIOTIZMA).Ova nacela ovako su protumacena:
1)"dobrovoljacka"lirika je novi tip lirike,onako kako je njen pesnik novi tip pesnika.On,pre svega,raskida sa
"gradjanskom liberalistickom lirikom":"Gradjanska,liberalisticka lirika smatrala je za nuzno da opeva strogo individualne,subjektivne,suvise licne motive.Gradjansko-liberalisticki pesnik utoliko je vise hvaljen,ukoliko je uspelije umeo da se zlatnim,srebrnim ili svilenim vrpcama svoga pesnickog dara izoluje,usami,izdvoji iz narodne zajednice.Mislilo se da se pesnicka licnost iscrpljuje u samotnjastvu,u pustinjastvu.U ovom cepanju od narodne zajednice i od svakog sveta bliznjega i najbliznjega trazila se i videla i originalnost pesme pesnika.Dobrovoljacka lirika ima u svim svojim predstavnicima stvaralacke jedinke,ali sve njih vezuje ucelo i ujedno:u LIRSKU SABIRNOST,DUH HEROJSTVA,DUH JUNACKE FALANGE,DUH NACIONALNO BORBENE POVEZANOSTI,koji savladjuje u njima starolirsku"zlatnu izolovanost"i cini"LIRSKOHORSKU CELOSNOST";2)"Stari religiozni pesnik trudio se da religioznu temu nadmasi estetskim oblikom.On je takoreci zapaljeni svesteni zizak gasio u jeleju,ulju lepote,lepoga.Valjalo je obrnuto raditi:ZIZAK JE MORAO IZ ULJA CRPSTI SNAGU SVETLOSTI,A NE U NJEMU SE DAVITI.ESTETSKI MOMENAT NE SME NIKAD DA UDAVI SVOJU IDEJU.Uzmite koju hocete religioznu pesmu
i ciklusa Lirika duse,pa cete videti da taj stari greh"umetnosti radi umetnosti"(estetizam)nije ucinjen:tamo se forma ne zrtvuje sadrzini.Umetnicka i religiozna vrednost se ne potiru;3)"SVAKI JE OD PESNIKA-BORACA VIDEO U POGREBU I HUMCI DRUGA SVOJ POGREB I SVOJU HUMKU.Onda ovakva smrt:smrt koja poseca,kao kosac cvet u polju,iznenada,na precac mlade zivote,i to zivote koji su vitezi-krstasi u ratu za Boga i Bozju stvar,mora u preziveloga druga razbrujati horove skepsi i problema o smislu,vrednosti i opravdanosti svih njegovih najvisih ideala.Kakva su divna i velicanstvena savladjivanja smrtnog uzasa i problematike!LIRIKA DOBROVOLJACKA u ovom smislu vaistinu je odgonetanjima i mirenjima svojim POTPUNO NJEGOSEVSKA.Cak nekako svecana,
sakralna,POBEDNO-IZMIRITELJSKA,KAO U POGREBNIM PESMAMA PRAVOSLAVLJA;4)mislenost je uvek u vezi sa"stvarnoscu",refleksivna lirika"ne cezne i ne vene u bledim i besadrzajnim apstrakcijama.Vizija je i ovde nova po realizmu svom.MA KAKO PESME BILE"MISLENE",daleke idejom svojom od svakidasnjice,ONE SU VIDJENE U PREPLETU SA STVARNOSCU;5)"DOBROVOLJAC JE OVDE"(misli se na ciklus ljubavne lirike u Tvrdjavi,pod naslovom Lirika Srca)"SUVISE DISKRETAN",POVUCEN.On svoje ljubavne emocije nerado otkriva.
Sve mu se cini da junackom soju coveka ne prilici glagolati,ma i umetnickim jezikom,o bolovima i radostima srca;6)"Ne fanatizam,vec entuzijazam!FANATIZAM JE FATALIZAM.FANATIK JE PO PRAVILU DUHOVNO SLEP COVEK,ZANESENJAK IDEJE KAO STRASTI.Entuzijasta je heroj vidovitosti,poklonik istine,okat u Bogu,
bogonadahnut,siroko otvorenog duhovnog oka.Entuzijazam znaci:biti u Bogu,stajati u Najvisoj istini,od koje sve istine svoju svetlost dobijaju."
Ovih sest nacela poetike srpskog nacizma nedvosmisleno iskazuju duh palanke i potvrdjuju,bolje nego ista drugo,
nacizam kao potencijalnu mogucnost ovoga duha koji,u pokusaju obnove plemenskog jedinstva i jedno-obraznosti,
zasniva sebe u svojoj filosofiji:1)na nacelu samo-zrtvovanja pojedinca(pojedinacno stize do"sabirne celosnosti"
samo putem svog zrtvovanja;nacelo zrtve,herojske,je jedinstveno nacelo duha palanke,neotudjivo od njega).2)na nacelu apsolutnog racionalizma koji je u suprotnosti sa fenomenom estetickim,sa fenomenom smrti,erotizma i,najzad,s fenomenom fanatizma(koji okrecu otvaranju i zbog toga ga opasno iskusavaju),i 3)na nacelu"realizma"
suprotstavljenog"apstrakciji","besadrzajnosti misli"odvojene od"stvarnosti".OVA TRI NACELA FILOSOFIJE PALANKE(SAMO-ZRTVOVANJE POJEDINACNOG,APSOLUTNA RACIONALNOST I APSOLUTNI REALIZAM)PRIKAZUJU DUH PALANKE I KAO DUH POTENCIJALNOG NACIZMA jer kao duh totalitarizma koji je,samom
svojom prirodom osudjen na odbijanje ne samo svega tvoracki-subjektivnog(u cemu uvek vidi"individualizam"
i"subjektivizam"kao jemstvo otpadnistva od sebe),VEC I SVEGA IRACIONALNOG sto moze(kao fenomen smrti,erotizma ali i fenomen esteticki)da odredjenu ideju,u kojoj se on olicava,na kojoj se zasniva njegova normativnost,njegove"sabirne vrednosti"izvan kojih je nemoguc,ne samo ugrozi skepsom vec i da bude put njenom apsolutnom poricanju,ali ova tri nacela,svojim dubokim protivrecjem,jos vise prikazuju duh palanke(na isti nacin protivrecan)kao duh potencijalnog nacizma.Osnovno protivrecje,koje se i ovde otkriva,u poetici nacizma,
jeste protivrecje izmedju nuzno iracionalnog nad-ja plemena i nuznog racionalizma duha koji,u svojoj teznji za zatvaranjem,neizbezno mora da tezi racionalizaciji svega(od fenomena estetickog do fenomena smrti i erotike),pa tako nuzno protivreci ovo nuzno-iracionalnom nad-ja plemena.To protivrecje jeste i protivrecje duha palanke,ono je ovde gotovo verno reprodukovano u poetici nacizma,koji je samo zlo ovog protivrecja.Protivan svemu sto je zaborav sabirnog nad-ja plemena,od estetickog dozivljaja(koji je i ideja ali samo njenim prevazilazenjem),do erotizma i izazova smrti kao uvek moguce sile razaranja unapred date ideje,a ne manje protivan i"besadrzajnoj"
misli optuzenoj ovde za"apstrakciju",jer za odvajanje od"stvarnosti"(koja je sinonim za odredjene ideje o njoj,a ne sama ta stvarnost,koja je i ta ideja,ma koja ideja,ali upravo zato ne samo ona,vec mnostvo ideja,njihovo radjanje i njihova nemogucnost),duh palanke kao protiv-smrt,protiv-eros,protiv-estetizam,protiv-"apstrakcija"jeste duh pamcenja nespojivog sa vecno-iracionalnim nad-ja plemena kao nad-ja tamnog vilajeta u kome pamcenja nema,
koji je sama iracionalnost,tim tamnija i udaljenija,tim neuhvatljivije tamno-vilajetska,sto je ovde pokusaj da se ovaj nuzni racionalizam pomiri sa njom,apsurdnije uporan.
|
