drago boric

Dragan Velikic-SLUCAJ BREMEN

...Svakome je dodeljeno tek nekoliko decenija na beskonacnom tepihu Istorije,a te decenije mogu biti ispunjene ratom ili mirom.On,Ivan Bazarov,bozji namesnik na Zemlji,verovao je da su cinjenice neiskazive,da se cuvaju samo pamcenjem,i da zato u laboratoriji svoje glave mora da preslozi svet prema koordinatama vlastite vecnosti.Nijedan zapis ne moze biti svedocanstvo za drugoga,nego samo sifra koja se tumaci prema koordinatama privatnog ludila.I potpuno je svejedno u kakvoj se zemlji zivi,kakva je vlast,jezik,klima,istorija ili standard.Ionako se zivi u prostoru koji se ne moze popisati,koji je nesaglediv i samim tim neizmerljiv,u prostoru koji se gasi cinom smrti.Sve sto radimo samo je pokusaj kodiranja nemosti sto trijumfuje krikom,pokusaj da se izmesamo sa tim unutrasnjim prostorima,
kao sto se mesaju zivoti stanara hotelskih soba,dodirujuci iste stvari,gutajuci sanjivim pogledima iste senke,odraze istog spoljasnjeg sveta.I zato,pod prozorom dnevne sobe Oliverinog stana teku reke,
neki ljudi hodaju mostom,a sa paluba brodova dopiru zvuci veceri ispisani strunama gitare,glasovima,
smehom.Palube brodova kao putujuci teatri klize niz vodu.Zadivljen tim cudom koje mu je na dohvat ruke,cudom koje se krece brzinom mehanickog zeca,na udaljenosti koja se meri dostupnoscu fatamorgane,Ivan odabire sigurnost pokusaja kojem je unapred oduzeo svaki pozitivan ishod...