Eva Ras-ZA NEKE ISTINE SAM MORALA DA OSTARIM
...-Ovo je roman("Divlji jaganjci")o poboznom Jevrejinu.U izvesnoj meri o mom ocu i dogadjajima koje,srecom,ja nisam dozivela.To je i prica o dve devojcice,koje su posle Drugog svetskog rata postale zrtve pedofila.Zato sam u knjizi naglasila da je za starije od 18 godina,sto nije znak za zastitu morala,vec maloletne dece.
Zasto se tek u ovim zrelim godinama vise bavite svojim poreklom?
-U svakoj mojoj knjizi toga ima,ali nikad ovoj temi nisam posvetila ceo roman.Pre dve godine,bilo je sest decenija od oslobodjenja Ausvica,a desilo se da Jugoslaviju na tom skupu niko nije predstavljao,mada je imala mnogo zrtava holokausta!Bio je to jedan podsticaj za knjigu,a drugi su dela Prima Levija koje sam cesto citala i"precitavala".Preziveo je Ausvic,da bi cetrdeset godina kasnije oduzeo sebi zivot.Takav podatak o piscu pokrene citaoca,i ja sam posle njegovog odlaska s vise neznosti citala dela,odjednom sam razumela i ono sto ranije nisam-njegovu teznju da dokaze"bilo je Ausvica,dakle,nema Boga".Godinama nisam o tome razmisljala,a kada sam ostarila setila sam se oca koji je preziveo Dahau.Ali,uhvatili su ga Rusi i nije bilo sanse da izbegne sibirski gulag-do 1954,godinu dana posle Staljinove smrti.
Oca ste kasno upoznali?
-Da,sa 22 godine,vec kao gospodja Ras.Zivela sam u Jugoslaviji,on u Madjarskoj...Jedna od glavnih licnosti mog romana je baka(oceva majka),ortodoksna Jevrejka,inace,pravi despot i tiranin.Sinove je tretirala kao svoje vlasnistvo.Sva petorica prezivela su rat,ali su iskoristili prvu priliku da se odvoje od majke.Pa,ipak,ona je jedna od najlepsih likova u mojoj knjizi.Obozavala sam njen autoritet,samosvesnost i stameni karakter.Nikakvog licemerja kod nje nije bilo.Imala sam srece da me je podizala...Oca sam kasno upoznala jer se 1948.godine desio Informbiro,tesko je moglo da se ide u Madjarsku,a baka je imala nepredvidive reakcije.Zelela je da se ne sretnemo iz razloga koji mi ni dan-danas nisu poznati.Tek,u Crvenom krstu Madjarske je javila da smo mi nestali,a nasem Crvenom krstu da oca nema.Sasvim sam ga slucajno upoznala,tako sto sam od bake na prevaru saznala adresu.
Mnogi od onih koji su preziveli koncentracione logore imaju tezu da ljudima koji su tamo bili o logorima ne treba govoriti,a onima koji nisu,takodje:ne mogu razumeti.To je razlog zbog kojeg nikada ne pricaju o strahotama kroz koje su prosli...
-Za razliku od Levija,otac je bio pobozan covek.Posle Dahaua postao je jos pobozniji,uverivsi se da Boga ima i da mu je zahvalan zato sto mu je namenio ulogu zrtve a ne dzelata.U toj cinjenici je video bozju primisao.Moj otac nije govorio o logoru a ni ja nisam htela da ga pitam.Bila sam obesna kao i sva deca,htela sam da mu pricam o svom odrastanju.Ipak,secam se da je verovao da onaj ko je preziveo nema prava da svedoci o onome kroz sta su prosli oni koji su pretvoreni u pepeo.Dakle,bila su dva Dahaua:onih koji su uspeli da se spasu i onih koji nisu...
("Novosti")
|
