Slavoj Zizek-MASKA GEJTSA I SOROSA-1
Od 2001.godine Davos i Porto Alegre su gradovi-blizanci globalizacije:Davos,ekskluzivno svajcarsko letovaliste u kome se na Svetskom ekonomskom forumu,pod snaznom zastitom policije,okuplja svetska elita menadzera,
drzavnika i istaknutih medijskih licnosti,pokusavajuci da ubedi nas(i sebe)da je globalizacija sama sebi najbolji lek;Porto Alegre,suptropski brazilski grad u kome se okuplja kontraelita antiglobalizacijskog pokreta pokusavajuci da ubedi nas(i sebe)da kapitalisticka globalizacija nije nasa neumitna sudbina-odnosno da je,kako glasi njihova zvanicna parola,"moguc drugi svet".Cini se,medjutim,da su okupljanja u Porto Alegreu u izvesnom smislu izgubila svoj unutrasnji impuls-iz godine u godinu sve manje slusamo o njima.Kud su se dele sve one blistave zvezde Porto Alegrea?
Neke od njih su konacno presle u Davos.Skupu u Davosu ton danas mahom daje jedna grupa preduzetnika koji pomalo ironicno o sebi govore kao o"liberalnim komunistima".Ti ljudi vise ne prihvataju suprotstavljanje Davosa i Porto Alegrea:oni tvrde da mozemo imati i jare i pare,odnosno da nam moze ostati u rukama globalni kapitalisticki kolac(dakle,mozemo se bogatiti kao preduzetnici)a da ga istovremeno pojedemo(to jest,mozemo podrzavati antikapitalisticke ciljeve kao sto su socijalna odgovornost,briga za zastitu zivotne sredine,itd.).
Nama,zapravo,nikakve potrebe za Porto Alegreom:Davos moze sasvim lepo da postane Porto Davos.Ko su ti liberalni komunisti?Uobicajena sumnjiva lica:Bil Gejts i Dzordz Soros,razni izvrsni direktori kompanija kao sto su Gugl,Aj-Bi-Em,Intel,Ibej,kao i dvorski filozofi poput Tomasa Fridmana.Oni tvrde da pravi,okoreli,konzervativci danas nisu samo predstavnici stare desnice,sa svojim smesnim verovanjem u autoritete,red i parohijalni patriotizam,vec su to i predstavnici stare levice,sa svojim ratom protiv kapitalizma:i jedni i drugi biju bitku u teatru senki,potpuno nesvesni novih realnosti.U novogovoru liberalnih komunista osnovna znacenjska odrednica nove realnosti je"ostroumnost,visprenost".Kada je neko vispren,to znaci da je dinamican i nomad,ne drzi ga mesto;on je protiv centralizovane birokratije,veruje u dijalog i saradnju a protivi se centralnim vlastima,veruje u fleksibilnost,a
protivi se rutini,kulturu i znanje suprotstavlja industrijskoj proizvodnji,veruje u spontanu interakciju i AUTOPOIESIS
(samostvaranje,samoorganzaciju,samoocuvanje),a protivi se utvrdjenoj,okostaloj hijerarhiji.
Bil Gejts je ikona onoga sto sam nazvao"kapitalizam bez trvenja",postindustrijskog drustva i"kraja rada".Softver pobedjuje u borbi sa hardverom,a mladi tehnozaludjenici pobedjuju stare menadzere u tamnim odelima.U sedistima nove kompanije nema mnogo spoljne discipline;na sceni dominiraju nekadasnji hakeri koji rade do kasno u noc,uzivajuci u besplatnom picu i u zdravom,ekoloski cistom okruzenju.U osnovi svega ovoga jeste predstava da je Gejts zapravo subverzivni huligan sa margine,bivsi haker koji je preuzeo stvari u svoje ruke i obukao se poput kakvog uglednog predsednika kompanije.Liberalni komunisti su najvisi rukovodioci kompanija koji ozivljavaju takmicarski duh ili,drugacije receno,kontrakulturni zaludjenici koji su preuzeli velike korporacije.Njihova dogma je nova,postmodernisticka verzija nevidljive ruke Adama Smita:trziste i socijalna odgovornost nisu jedno drugom suprotstavljeni,vec se mogu iznova udruziti zarad obostrane koristi.Kako kaze Fridman,niko ne mora da bude hulja da bi danas uspesno poslovao;saradnja sa zaposlenima,dijalog sa potrosacima,postovanje zivotne sredine,transparentnost sklapanja poslova-sve su to kljucevi uspeha.
Olivije Malnui nedavno je u francuskom casopisu TEHNIKART objavio deset zapovesti liberalnih komunista:
1.Sve sto imas daj drugima besplatno(omoguci im slobodan pristup,bez naplate autorskih prava);naplacuj samo dodatne usluge i od toga ces se obogatiti.
2.Menjaj svet,nemoj samo prodavati stvari.
3.Deli sa drugima,svestan svoje socijalne odgovornosti.
4.Budi kreativan:usredsredi se na projektovanje,nove tehnologije i nauku.
5.Svima reci sve:nemoj imati nikakvih tajni,podrzavaj i postuj kult transparentnosti i slobodnog protoka informacija;
celo covecanstvo treba da zivi u saradnji i interakciji.
6.Nemoj raditi:nemoj imati stalni posao od devet do pet,vec se ukljuci u ostroumnu,dinamicnu,fleksibilnu komunikaciju.
7.Vrati se u skolu:prihvati koncept permanentnog obrazovanja.
8.Ponasaj se kao enzim:nemoj raditi samo za trziste,vec podstici nove oblike socijalne saradnje.
9.Umri siromasan:vrati sve svoje bogatstvo onima kojima je potrebno,jer imas mnogo vise nego sto ces ikada moci da potrosis.
10.Budi drzava:kompanije treba da budu u partnerskom odnosu sa drzavom.
Liberalni komunisti su pragmaticni;oni mrze doktrinirani pristup.Danas vise nema eksploatisane radnicke klase,postoje samo konkretni problemi koje treba resavati:gladovanje u Africi,patnje muslimanskih zena,nasilje verskh fundamentalista.Kada u Africi izbije humanitarna kriza(liberalni komunisti inace vole humanitarnu krizu,jer ona aktivira ono najbolje u njima),umesto da posezemo za antiimperijalistickom retorikom,treba da se okupimo i radimo na najbolji moguci nacin kako bi se problem resio i kako bismo u tom zajednickom poduhvatu angazovali sve ljude,vlade i poslovni svet,da bismo zbilja pokrenuli stvari,a ne da se oslanjamo na centralizovanu drzavnu pomoc;to je kreativan i nekonvencionalan pristup krizi...
|
