Peter Handke-GUBITAK SLIKE(odlomci)
Dan Njenog odlaska bese usred sedmice.Nedelja je u svakom slucaju jos bila daleko;Ona je vec znala kuda je htela da ode,i radovala se tome.Sa naglom promenom vremena,nastupanjem hladnoce,nestala je i poslednja prepreka njenoj zelji za putovanjem i preduzimljivoscu:Mraz,cistu zimu,koja ce potrajati,a to je i zelela,dozivece Ona mozda na svojim hodanjima utoliko istrajnije,pa i ako se to bude dogodilo daleko dole na jugu,u onom pogledu sa vrha Piko de Almansor(Pico de Almanzor),kao da se gledalo preko u Afriku(ne znaci li"al-manzar"na arapskom pogled?)(ili ne potice li ta rec pre od al-mansur,pobednicki?)(zar se nije tako zvao neki arapski vojskovodja i kralj u srednjem veku?)...
Bila je vec noc u velikoj valjadolidskoj ravnici.Pokretna staza na aerodromu kloparala je kao vodenicni tocak.Pored aerodromske piste gorela je vatra.Plamenovi su bili mali,belo-plavi i veoma vreli.Ta vatra je gorela vec danima.
Vojnici su stajali pored nje i grejali se.I na visoravni je vladala zima.Valjadolid:sedam stotina metara iznad mora.
Drugi vojnici stoje u maloj primacoj prostoriji koja je ujedno cekaonica pred poletanje,ili su tu vec dugo stajali,u pozadini,do pola u senci,i bez oruzja.Napolje je prva izasla Ona,svi ostali putnici su jos cekali prtljag.Jedan jedini zbun,arapski"sudjaira"(schuldjaira),snazno se povijao pored vise zbunova koji se uopste nisu pomerali.Veoma velika ptica je pre nekoliko trenutaka odatle uzletela.I zbun se sada i dalje trese i drma...
"Tada na Balkanu isli smo uvek po zemljanom podu.A ilovaca je bila porozna i nije se cuo nikakav sum.Da i ne govorimo o zvuku.Jedva da smo se culi dok smo isli po ilovaci.Glinena podloga je gutala nase korake.Ali zato se nase hodanje culo u blatu,po nizijama od Vojvodine do Soluna.To blato je cinilo polovinu naseg Balkana,ilovaca drugu polovinu.I tako smo,svojevremeno,kada je na Balkanu jos bilo posla,prelazili sa ilovace u blato,i obratno,i opet obratno."...
Pred vece se uvecao saobracaj na kareteri(carretera).Ne samo iz oba pravca umnozio se broj vozila.A i sa prethodno praznih polja,iz stepa i polupustinja dolazila su,krivudajuci,vozila;manje traktora a vise teretnjaka,mnogi prekriveni slicnim,kao zemlja sivo-zutim,leprsajucim,ciradama;maskirnih boja,kao da su se vracali sa vojnih vezbi;ali isto toliko i obicnih automobila,ne samo pogodnih za voznju makadamskim putem;mnogo i malih brzih automobila,pogodnih pre za gradsku voznju,cudno je doskakutavalo iz besputne savane...
"Pedrada",prevesti se ta rec moze sa"hitac kamenom",ili"kisa kamenja",ili"grad kamenja"-a moze i sa"bitka kamenjem"-nalazi se u sredini oblasti Sijere,ili,kako to stoji u jednoj knjizi u kojoj su opisani ti odigrani dogadjaji od pre vise stoleca,"u utrobi Sijere de Gredos".I ta Pedrada je u gornjem toku reke Rio Tormes jedno od malobrojnih naselja neposredno na reci,i ne,kao Navaredonda(Navarredonda),"okruglo korito"),Ojos del Koljado(Hoyos del Collado,"brezna rupa"),Navasepeda(Navacepeda,"dolina vinove loze")i Navalperal("dolina krusaka")na pripadnom odstojanju od reke koja u gornjem toku jos nigde nije bila regulisanih obala.Kuce u Pedradi su rastrkane u nasiroko rasplinutoj oblasti izvora reke,udenute izmedju vise potoka i potocica,koji se,svaki pojedinacno i svi zajedno,
spustajuci se krivudavo sa razlicitih strana blagih obronaka,padina i pre visoravni bez drveca,zovu Rio Tormes...
Cesta koja se u Navaredondi de Gredos odvajala za Pedradu zavrsavala se u tom mestu.Odatle nije vise bilo voznog puta;bese tu samo jos staza za stoku,a preko planinskog lanca nadaleko nije vise bilo prelaza;nekadasnje stepenice behu obrasle siprazjem zukve,u medjuvremenu prisutnim svuda,ili,blizu grebena,zatrpane kamenjem i gromadama stena;izuzimajuci one prolaze za stoku,kordele(cordel),delom jos ocuvane pa i koriscene,za karavane stoke;uoci zime:dole u ravnice,u prolece:natrag u planinu...
|
