Damir Avdic-Graha-NA KRVI CUPRIJA
-Sta je bilo?
-Gotovo.
-Nisam cuo pucanj.
-Nisam pucao.
Adnana sam upoznao u vojsci.Dovela ga racija.Godinu dana poslije mene.Samo ja sam bio dobrovoljac.Nisam imao kud.Od svih ljudi na liniji prisao je meni.Rekao je...
-Sta ima prijatelju...
Bio je deset godna stariji od mene.Pisao je knjige.Nijednu nije objavio.Nesto zbog rata.A nesto sto ga je bolio kurac.Mislio sam da u raciji zavrse samo picke.A onda su doveli njega.I tako sam nasao prijatelja.Iz grada.
-Grad.Pisaj ga.Tu ti je najveci okot seljakotine.Zato ruze ovdje imas samo u cvjecarama.
Kad smo se vratili s linije posao je sa mnom u kolektivni smjestaj.Da upozna Arifa.Cutao je deset minuta.I otisao.
Vratio se sutradan.Rano ujutro.
-Ponesite sto je vase.
Ponijeli smo.U stan.Dvije ulice daleko od njegovog.Zivio je s roditeljima.
-Ciji je ovo stan?
-Vas.
Vise nisam pitao.Stan je bio namjesten.Dvosoban.Mislio sam da nam je nasao stan kako bi i on imao negdje boraviti,ali nije.Ni danas.U stanu je Arif.Uci.Ja i Adnan smo svuda.Naucili smo puno.Ja rano,on napisao.Da sam to procitao"prije tri hiljade godina"mislio bih da je lud.Ovako znam da nije.
-Cime si ga ubio?
-Cumurkom.
-Cumurkom?
-Velikom.
-Otkuda ti cumurka?
-Nas`o sam je u podrumu.
-A paketic?Jel`ga imao sa sobom?
Dao sam mu paketic.Koka.Ulazila je u grad s konvojima iz Hrvatske.S unproforom.S bilo kim.Bila je u fazonu.I bila je puno skuplja od trave.I bila je gudra.Prava gudra.A gudra je ilegalna.A sve sto je ilegalno ne moze imati zakonskog vlasnika.A sve sto nema zakonskog vlasnika ima se pravo uzeti.I uzimali smo.Nismo pitali.Nismo se predomisljali.Kasno su nas skontali.Mi se nismo furali.Na silu i utoku.Mi smo koristili.I silu i utoku.Furali smo furace njihovom furkom.A onda smo im jebali majke i sestre.I guzili im picke.Tada nisam mislio na ruze.Tada sam mislio na Drinu.A poslije sam mislio na Arifa.On je ucio.On nije znao.Brinuo je za brata na liniji.A brat nije bio na liniji.Brat je bio linija.A svi su htjeli kroz liniju.I brat je morao stalno popunjavati liniju.I grijehom i zlatom.Ali nikad ruzom.Ruzu je hranio curicama.S njima je docekivao policijske sate u hladnim haustorima.Dojio ih je mekom travom.Pazio da ne polete.I vracao ih kuci neuprljane.I ostavljao ruzu kod njih.Brat je znao da vani ceka Drina.Dovodi mu nove furace.Nada se da ce mu skvasiti ruzu.Ali pustinja se ne kvasi lako.Zamece stope.Guta tijela.Upija.Jebe i pozlacuje.Ne dira milost.Ne trazi milost.Nudi se sama.Pustinja zna.Samo tako izrasce hrid prije Arifa.
|
