Svetlana Slapsak-OGLED O BEZBRIZNOSTI(Mira Markovic,NOC I DAN,dnevnik,BMG,Beograd 1994.)-2
...Mira Markovic nije morala da bas nista promeni od svojih ranijih stavova i ucenja:"Citavo vreme sam sumnjala da se jedan deo politicke aktivnosti u ovoj zemlji finansira van zemlje.I naravno pitala se-zasto se ne identifikuju ti finansijeri i njihovi sticenici.Ne zbog finansijera,vec zbog sticenika".(str.51).Isti stav je autorka imala i sedamdesetih,i osamdesetih godina,pa joj se ne moze zameriti nedoslednost.U situaciji,medjutim,kada je glavna aktivnost drzavnog aparata kojim rukovodi njen muz iznosenje,a ne unosenje novca u drzavu,ovo je malo suvise.
Ocito svesna toga,ona naglo pocinje jadikovku o siromasnim gradjanima,a zavrsava zapis ovim neverovatnim izlivom:"Sto se mene tice ja ne bih mogla da ne radim,da se posvetim`politici`,cak i kad bih htela(a ne bih htela).
Ne samo iz razloga akademske prirode,iako su za mene primarni,vec iz sasvim pragmaticnih.Moja porodica ne moze da zivi od jedne plate.Nije mogla ranije,ne moze ni sada".U samo 55 reci,Mira Markovic je uspela da ugura pet presnih lazi,dva licemerna stava od kojih jedan blizak lazi,jedan nonsens,tri samohvalisanja i nemerljivu kolicinu neukusa.
Ne treba ipak,u potpunom zaprepascenju pred tim sta Mira Markovic sebi dopusta,propustiti prave poruke ove knjige.Primera radi,u opsirnom zapisu od 6.februara(str.26-28),ona predstavlja svoju viziju akademskog zivota i angazmana,potpomognutu jednom fotografijom.Na fotografiji je grupna pijanka UK Beograda u prolece 1988:flase,
svecnjaci,cvece,ostaci hrane,zajapurena i iscerena lica,pijano grljenje,znamenite licnosti kao Petar Skundric,
Zoran Todorovic,i,dakako,sama Mira Markovic.Govoreci o ulozi akademskog sveta,autorka govori o POLITICKOM AKTIVU,o tome da ne treba raspravljati o politici na ulici i tramvajskoj stanici,vec na sednici koju sazove rektor,da diskusija treba da bude nadstranacka,i za sve to vreme vas sa slike gledaju ona mala povlascena i ovlascena cudovista.I jos,odmah u nastavku,Milan Panic biva optuzen da govori recnikom"kojim se uvodi diktatura",zato sto o svojim planovima i namerama govori u prvom licu,a ne iz dostojanstva jednog politickog aktiva,koji,u masti Mire Markovic,zaseda u svecanoj sali Beogradskog univerziteta.Sa sve flasama,svecama,cvecem,i pijanim drugarskim
grljenjem.Jer,ona ipak govori iz"akademskog sveta"koji je verovao u ovakve podatke:
"Na temu prepreka neposrednom odlucivanju u nekadasnjoj SFRJ napisan je veci broj studija nego o Francuskoj revoluciji ili propasti Rimskog carstva".(str.22).Tracak nade za Miru Markovic:postoji mogucnost da je ponesto napisala i iz cistog neznanja.U tome slucaju,moze joj se samo preporuciti da u eventualnim usamljenim godinama koje dolaze,pocne da iscitava ono malo sto je napisano o Francuskoj revoluciji i propasti Rimskog carstva;sa najboljim namerama preporucujem Tacita i Svetonija.
Nista slicno ne moze se pronaci,a u korist Mire Markovic,kada dodje do njene neunistive samosvesti pripadnika vladajuceg sloja:"Ali se zato cudim zasto drustvo ne raspolaze mehanizmima da se zastiti od onih dezinformacija koje se ticu zloupotrebe zvanicnih licnosti od kojih i zajednica,a ne samo te licnosti,imaju stetu."(str.109).Zakon o zastiti imena i dela?"Necu da kazem da ne branim ovu Vladu.Branim je.Ne samo ovu,svaku bih branila."(str.99).A uz to,ide i ovakva rafinirana introspekcija:"Pomenula sam je jer mi se pripisuje sujeta,koje sam,medjutim,lisena i na koju kod drugih ljudi gledam sa odbojnoscu.Nisam sujetna.Ja samo drzim do sebe.Kao sto drzim,isto tako,i do drugih ljudi.To nisu inkompatibilna svojstva.Kod ljudi koji drze podjednako do sebe i do drugih,vrlo su kompatibilna."
(str.39).
Nikako ne bih zelela da ovu knjigu jeftino sahranim citirajuci tesko podnosljive trivijalnosti,pseudolirske izlive na nivou srednjoskolskog rada,fotografije decice i prijatelja i ostali uzas:sve to je zamislivo za vecinu,i mogucno za one ustrajne koji procitaju celu knjigu.Drugo se ne moze ocekivati od zene koja nije dobro obrazovana,koja nema nikakav naucni ugled,koja ne zna da pise u tolikoj meri da se izgubi u svakoj komplikovanijoj recenici,te zato upotrebljava mucan sinkopirani stil.U normalnoj politickoj situaciji,ova bi knjiga bila skandal,mozda bi i srusila vlast,
a svakako bi posluzila za urnebesno zavitlavanje.Ova knjiga je,medjutim,projekt vlasti,i to jedan od onih koji mogu imati dalekosezne posledice.Na najnizem nivou,da se proveri pokornost prirucnih kadrova,i da se izdiferenciraju neprijatelji,na visem,da se izvan zemlje poturi slika o"levoj"dvorskoj opoziciji i"pravoj"mirovnoj opciji,na najvisem,
koji nazalost ne mogu da procitam,da se pripremi jos jedan radikalni zaokret u bilo kojem pravcu,a u korist porodice koja ne moze ziveti od jedne,predsednicke plate.U svakome slucaju,neka se tresu oni koji su sada u velikoj milosti.Svi ostali se ionako tresu od dolazece zime i gladi.
Tako,nazalost,ne mogu nista da kazem ni u prilog"feminizmu"Mire Markovic,koja o polovima razmislja na nivou hormona.Ni u odbranu njenih licnih uspomena,jer manipulise svojim precima iz Prvog svetskog rata,zaturajuci rodjake iz Drugog pod tepih.Ni o osnovnoj uljudnosti,jer kroz celu knjigu provlaci svoj rasizam:stalno se pojavljuju neki fantomski,siromasni,"primitivni"drugi,bilo da su Turci,Rumuni,Afrikanci,Amerikanci i sl.,a"grcko-tursko-arapska"muzika vrsi"nerazumno nasilje"nad srpskim narodom.Kada bi imala pojma o balkanskoj,pa i srpskoj narodnoj muzici,znala bi sta je na tome prostoru znacilo mesanje:ali ovo neznanje ona deli sa mnogima.Njeno cutanje o Kosovu samo za sebe govori dovoljno recito.
Sta raditi sa knjigom Mire Markovic?Sazaljenje je isto toliko neodgovorno koliko i hvaljenje lirskih pasaza.NOC I DAN bi onu jos mislecu srpsku kulturu trebalo da ostavi u istom zamrznutom zaprepascenju u kakvom se nasla srpska mirovna populacija kada je gora strana para iznenada postao andjeo mira.Ukoliko izostane jasan odgovor,
ne samo pojedinaca nego i institucija necega sto se nekad zvalo DRUGA SRBIJA,ostaje jos samo lek koji preporucuje Mira Markovic:"...a zute cesljeve izbegavam da stavim u kosu,jer kada sam ih jednom imala,moja cerka Marija nije polozila ispit iz geografije".(str.19).
(Svetlana Slapsak-"OGLEDI O BEZBRIZNOSTI")
|
