Svetlana Slapsak-SRPSKE ALTERNATIVE:IMA LI IH?-4
KNJIZEVNICI-NACIONALNI INTELEKTUALCI
Za razliku od Akademije,koja se nikad nije posebno isticala zauzimanjem za disidente,knjizevnici su sredinom osamdesetih godina predstavljali relativno kompaktnu grupaciju"protivdrzavnih"elemenata.Nacionalisti medju knjizevnicima,poslednji koji su se prikljucili disidentskoj populaciji,vrlo su brzo iskoristili energiju te grupacije i u vecem delu je prikljucili nacionalnom pokretu.To je podrazumevalo vecu mogucnost nastajanja i objavljivanja tematski obojenih dela,pa prakticno nije bilo srpskog pesnika koji ne bi izdao zbirku pesama o Kosovu,uz podrazumevanu socijalnu prodornost i uspeh.Model potpuno isti kao i u zlatno doba komunistickog rezima.Ne treba posebno isticati odgovarajuci pad kvaliteta,no zanimljiva je znacajna promena u poetici:kraljevski zanr srpske knjizevnosti,roman,postaje strogo realisticki i tematski odredjen kao pre nekih cetrdeset godina,samo su sada zlocinci partizani-komunisti.U jednom svome tekstu nazvala sam dve grupe disidenata distantnim-oni koji su to ostali i prema nacionalnoj politici,i instantnim-koji su ponovili model ponasanja iz starog rezima.To je podrazumevalo i vidljivo siromasenje knjizevnih postupaka,kriterijuma kritike usled straha i opstu knjizevnu retardaciju,sa brzim opadanjem znanja,radoznalosti i komunikacije sa svetom.Zasluzno nesmenjivi predsednik srpskog udruzenja knjizevnika Matija Beckovic personificira ovu situaciju:rudimentarnih znanja,posebno jezika,
istrazitelj lokalnih dijalekata Crne Gore,skoro iskljucivi organizator nosecih nacionalnih parola i paradoksa,ovaj pesnik godinama proizvodi najstrasnije stereotipe:Srbi kao poluzaklan narod,zastava zakopana u stomak srpskog vojnika,srpske kosti svuda,zakljucno sa njegovim predlogom o spomeniku u Beogradu u kojem bi se,u staklu i betonu,istakle kosti svih pobijenih Srba,i tako dalje.Najzalosnije deluje ipak uporno i neznalacko pozivanje na pravoslavlje,bez ikakvog znanja,bez citanja,bez refleksije JEVANDJELJA.Analiza njegovih tekstova pokazuje da su modeli preuzeti,bez ostatka,iz komunisticke retorike,posebno iz zanra laskanja Titu,i grubo preneti na nove idole-srpske svece,kraljeve ili kolege-nacionaliste.Drugi istaknuti pisac,odnedavno predsednik drzave-Dobrica Cosic,bio je privilegovani miljenik Titovog rezima,zatim blagi i kasni kriticar mrtvog cara,i tvorac je stereotipa po kojem Srbi dobijaju u ratu,a gube u miru.Ovaj prozaista,koji u svome poslednjem romanu(o posasti boljsevizma,dakako),ubija Cezara ispod Ptolomejevog kipa u senatu,a Tertulijanovu izreku navodi kao"Credo quia
ad absordum"-doduse,mozda nije rec o istom autoru,jer je Tertulijan naveden kao Kvertulijan-glavni je stub rezima Slobodana Milosevica medju intelektualcima.Treci primer je svetski prevodjen i poznat Milorad Pavic,covek
koji je obnovio nadrealisticku metaforu,i komplikovanu konstrukciju svoga romana HAZARSKI RECNIK upotrebio da dokaze srpske patnje u visoko stilizovanom obliku.Pisac koji se desetak godina ranije dicio svojim hrvatskim poreklom i aristokratizmom,proglasavajuci `68. i disidente vulgarnima,u svoje nove romane,koristeci svoj ugled pisca irealne proze,unosi najbljutavije stereotipe:"Srbi prastaju,ali ne zaboravljaju",i slicno.Prosloga marta,izjavio je u intervjuu VILLAGE VOICE-a,citirajuci svoj roman,da je"demokratija pickin dim".Takodje je nedavno predlozio da se Vukovar,lepi barokni grad koji vise ne postoji,obnovi u"srpsko-vizantijskom"stilu.
(Svetlana Slapsak-"OGLEDI O BEZBRIZNOSTI")
|
