Dr.Rajko Danilovic-SARAJEVSKI PROCES 1983.(Presude-1)
Dosao je trenutak trijumfa organizatora sudjenja.Pretrpeli su sve neprijatnosti:zavrsili su montazu zapisnika u istrazi za optuzene i svedoke,eliminisali su iz te faze advokate,kolektivno,eklekticki i po unapred formiranom kalupu sastavili su optuznicu,organizovali veliku predstavu koja ipak nije bila po njihovoj reziji,jer su svedoci razotkrili udbaske zloupotrebe,docekan je kraj sudjenja,i sada mogu da"odlucuju"po unapred zacrtanom projektu,
da izreknu kazne optuzenima.U ovom slucaju primenjen je poznati i vec praktikovani princip:sto manje dokaza i sto manje uverljivosti optuznice-to drasticnije kazne.Visina kazni nadomestava manjak dokaza.Visinom kazni se javnosti salje jasna poruka,sta bosanskohercegovacke vlasti misle o optuzenima,ali i opomena drugim neistomisljenicima.
Za Sud da bi odlucivao merodavno je i dovoljno samo ono sto je sadrzano u"istrazi",bez obzira sto se radilo o flagrantnom krsenju svih pravila procedure i bez obzira sto po odredbama ZKP takvi zapisnici ne mogu biti validni.
Kao po pravilu,Sud prihvata optuznicu u celini,jer je prvenstveni zadatak Suda u politickim sudjenjima da samo opravdaju podignutu optuznicu.Izreka presude je recepcija izreke optuznice.
Zakon je predvidjao da je maksimalna kazna petnaest godina zatvora.
Presuda je drasticna i nemilosrdna,jer su i nalogodavci resili da se radikalno obracunaju sa neistomisljenicima.
Alija Izetbegovic je osudjen na cetrnaest godina zatvora,a Omer Behmen na maksimalnih petnaest godina zatvora.
Hasan Cengic na deset godina zatvora jednako kao i Ismet Kasumagic.Edhemu Bicakcicu izrecena je kazna od sedam godina,a Dzemal Latic je osudjen na sest i po godina.Na sest godina zatvora je osudjen Husein Zivalj,dok su Salih Behmen,Mustafa Spahic,Melika Salihbegovic i Dervis Djurdjevic osudjeni na po pet godina zatvora.Na kraju Djula Bicakcic je osudjena na sest meseci zatvora.
Ukupno 89 godina zatvora za put u Iran,za debate u Tabackom mesdzidu,za"Islamsku deklaraciju",za razgovor sa prijateljima,rodjacima i kolegama.Do izrazaja je dosao"humanizam"i"slobodarska"politika bosansko-hercegovacke komunisticke oligarhije.
Kao sto smo videli,presuda je recepcija optuznice,a otpala je poneka verbalna izjava Cengica,Kasumagica i Latica.
Pravne kvalifikacije dela ostale su jednake kao u optuznici.
Nakon iscrpnih zalbi Vrhovni sud Bosne i Hercegovine,posle odrzane javne sednice,smanjuje kazne optuzenima tako sto Aliji Izetbegovicu izrice kaznu od dvanaest godina zatvora,Omeru Behmenu-jedanaest,Hasanu Cengicu
-osam,Edhemu Bicakcicu-cetiri,Huseinu Zivalju-tri,Salihu Behmenu-cetiri,Mustafi Spahicu-tri,Dzemalu Laticu-cetiri,Dervisu Djurdjevcu-tri i po godine,a Djuli Bicakcic potvrdjuje kaznu.
Vrhovni sud Bosne i Hercegovine sustinski nista nije menjao,osim sto je umanjio kazne,tako da umesto osamdeset devet godina,izrice ukupno pedeset dve i po godine.
Nastavlja se borba pred sudovima.
Podnosenjem zahteva za vanredno preispitivanje pravosnazne presude,Savezni sud donosi presudu kojom preinacava drugostepenu i to u pogledu pravne kvalifikacije.Ovaj Sud nalazi da postoji samo delikt misljenja-Neprijateljska propaganda iz clana 133.KZ SFRJ.Vise nema grupe,vec se utvrdjuje odgovornost za svakog okrivljenog ponaosob.
Savezni sud pokusava da spase pravnicki ugled jugoslovenskog pravosudja,pa zakljucuje da"stvaranje grupe i kontrarevolucionarna delatnost nicim nisu dokazani",sto predstavlja pravnicki debakl optuznice.Optuznica je izgleda,bila priprema da tuziteljici Edini Residovic pocne da tece politicka karijera.Ona postaje PREDSEDNIK organizacije koja je predvorje Saveza komunista,a zvala se tih godina SOCIJALISTICKI SAVEZ RADNOG NARODA BOSNE I HERCEGOVINE...
|
