Svetlana Slapsak-SRPSKE ALTERNATIVE:IMA LI IH?
STA JE IZAZVALO RAT U JUGOSLAVIJI
Moje misljenje moze biti vrlo usamljeno,ali sam jos uverena da je rat u Jugoslaviji rat reci,rat propagande,rat stereotipa,u kojem se nazalost ubijaju zivi ljudi.Reci su smislili i izgovarali intelektualci,a zatim su"reciklirane"u politickom,javnom diskursu.Samo su reci mogle da uniste visenacionalno i multikulturno drustvo kakvo je bilo bivse jugoslovensko:kada je ravnoteza u javnom diskursu unistena izmisljanjem kolektivnog neprijatelja za kolektivna nacionalna bica,bilo je mogucno poceti sa unistavanjem visenacionalnih institucija.Ovaj posao je daleko od zavrsavanja,cak i u Sloveniji.Kad kazem"institucije",mislim na sve preventivne drzavne mehanizme koji su visenacionalnu kulturu odrzavali,po cenu pravila koja se nisu mnogima morala dopadati.Primera radi,Jugoslavija nije imala jedan drzavni,vec vise od deset ravnopravnih zvanicnih jezika,svi su,posebno u politickim telima i sudovima,imali pravo na prevod na svoj maternji jezik,TV i radio-program je sistematski bio izmesan jezicki,bez obzira na lokalne manjinske programe,ponekad se posao nije mogao dobiti zbog obaveze nacionalne ravnoteze u odredjenom podrucju,neretko je kvalitet bio podredjen pravilima nacionalne i manjinske ravnoteze.Jedino je armija imala komande na jednom jeziku,srpskohrvatskom.
Ove mehanizme morala je unistavati sirova sila i jak ideoloski govor nacionalizma-jaci i vulgarniji od prethodnog.
Danasnja potreba borbe protiv rasizma u Sloveniji,drzavne cenzure i radikalnog smanjivanja ljudskih prava u Hrvatskoj,ekstremistickih zahteva u Srbiji,nacionalne unifikacije u Makedoniji i na Kosovu,to posredno dokazuje.U svim ovim sredinama vrlo je tesko prihvatiti manje nego sto se ranije imalo,a skoro je nemoguce ukinuti manjinama
prava koja su ranije imala,cak i ako ih neko proglasi privilegijama(slucaj Srbije i Kosova).Unistenje komunizma u Jugoslaviji bio je samo izgovor da se unisti drzavni sistem izvesne medjunacionalne tolerancije i zajednickog zivota,uz realno smanjivanje slobode govora.U ovome pogledu,Tudjman nije manji komunista nego Milosevic.
Samo ratom i sveopstim strahom mogao se razoriti visenacionalni jugoslovenski sistem,koji je imao mnoge,ali ne sve uzase komunistickih rezima u istocnoj Evropi i drugde.To je ocito danas u Bosni i Hercegovini:narod se ubija,gradovi unistavaju,zato sto su ljudi hteli da zive zajedno,i zato sto nisu hteli da prihvate separatizam kao jedino resenje,niti da izradjuju nove mape.Da bi se proizvelo psiholosko stanje terora i straha,kao i spremnost da se ucestvuje u ratu i da se ubija,bila je potrebna teska propaganda.Stanovnistvo treba da prevazidje strah od kazne za oduzimanje ljudskog zivota,da predje preko svih moralnih zapreka,tradicionalnih(verskih)i komunistickih,da bi bilo sposobno za rat.Ta duboka psihicka uznemirenost,ili tacnije patoloska situacija masa,bila je potrebna da bi se u prvoj fazi opravdale akcije protiv separatizma,a zatim akcije protiv anti-separatizma u Bosni i Hercegovini.Konacna bestijalnost rata,na svim angazovanim stranama,zasnovana je na nekim tekstovima:te tekstove dali su pristalicama rata intelektualci.Imaginarni cetnici i ustase izmisljani su sve dok se nisu"materijalizovali"u paramilitarnim jedinicama.Konstitutivni tekst armije,tekst o partizanima,prepoznaje se u glavnoj armijskoj strategiji:ona se bori protiv jedinog poznatog borca,partizana,gerilca,i to tako sto unistava
svaku materijalnu podlogu gde bi se mogao ucvrstiti-dakle civilne objekte,civile kao prirodne pomagace,urbanu sredinu.Nadrealisticki projekat,tako vazan u srpskoj knjizevnosti,postao je realnost:knjizevnost je postala zivot.
Desilo se najgore sto se piscu moze desiti,da neko pogine sa njegovim recima na usnama.
(Svetlana Slapsak-"OGLEDI O BEZBRIZNOSTI")
|
