drago boric

DANILO KIS

Prica o Apatridu ili Coveku bez otadzbine opsedala me godinama.Od onog casa zapravo kad sam procitao u nekom casopisu kratku belesku o njegovom zivotu i njegovom tragicnom kraju.Prvo sam bio naumio da napisem o njemu neki ogled ili studiju.Napravio sam nekoliko belezaka,nekoliko onih naivnih zapisa gde covek neka svoja sopstvena razmisljanja podmece svojim likovima.Sve je to bilo zapravo samo podmirivanje savesti i stvaranje iluzije o tome da jedna takva beleska jeste vec pocetak price,njena jezgra,noseca greda buduce prozne konstrukcije.Sve je,naravno,ostalo na tome.A onda sam jednoga dana naisao(slucajno?)na jednu doktorsku tezu koja govori o mom apatridu.Odjednom je njegov lik ponovo oziveo.Sta sam nasao u toj tezi,u vezi sa mojim junakom?Masu korisnih podataka,datuma,
cinjenica,ali se moja prica,moja zamisljena prica rasturila.Tajna,tajanstvena atmosfera,koja je obavijala zivot i smrt mog"junaka"odjednom se rasprsila.Onda resih da ipak istrajem,da pokusam povratiti
atmosferu tajanstva i nepoznatog.Da golu konstrukciju cinjenica,nalik na mrezu kvadrata za ukrstene reci,ispisem na svoj nacin.