..."MOJ NIHAD IPAK NECE BITI CETNIK SLOBODANA MILOSEVICA!"
"HOCU TURKINJO DA MIRIS SRBINA DUGO OSTANE NA TEBI,DA UZIVAS..."
Bila sam spremna da prihvatim i smrt umjesto ponizenja,ali,drhteci u groznici vidjela sam svoje dijete.
Ta slika u mislima pokrenula mi je ruke i morala sam se poniziti i predati.Skinuvsi odjecu sa sebe,
morala sam skinuti i njegov prljav i mokar donji ves.Udisala sam isparavanje prljavstine i bila primorana prihvatiti ponizenje koje je za svaku zenu,pa cak i onu lahku prostitutku,najgore od svih ponizenja.
Radio je sta je htio dok su mu pistolj i noz bili na dohvat ruke.Pomislila sam da se otrgnem,da dohvatim noz i pistolj,da pucam u njega,ili sebi da prekratim muke,ali razum i slika djeteta pobijedili su...
Silio me je da ljubim njegov smrdljivi polni organ,da me okrece i uzima kako je htio...Sve je trajalo tri,
cetiri sata i kada se divljak zadovoljio nad neduznom zatocenicom,onda se digao sa mene i naredio da se brzo obucem.Molila sam ga da mi dozvoli da se operem,no nije mi dozvolio,vec je rekao:"HOCU TURKINJO DA MIRIS SRBINA DUGO OSTANE NA TEBI,DA UZIVAS".
Natjerao me je onda da ga obucem i da ga ljubim od cizama,pa do glave.Ismijavao me je govoreci:
"Gdje su tvoji Turci da vide sta radi Turkinja jednom Srbinu,cetniku!"Morala sam da sutim iako mi se u dusi steglo do vriska.Plakala sam,jecala i kada bih plac pojacala,on bi me jako udario.
Htio je da me ponizi samo zato sto sam Bosnjakinja.Govorio mi je:"RADJAT CE TURKINJE,BALINKE, NOVE SRBE-CETNIKE U REPUBLICI SRPSKOJ".
Pred zoru se digao i otisao,zaprijetivsi mi da nikome nista ne smijem reci.Kada je otisao,bila sam sva izgubljena.Nisam imala nikoga kome bih se mogla pozaliti...
Ujutro,oko 6 sati morala sam da idem da radim.Obukla sam dzemper dugih rukava i vindjaknu
"Crvenog krsta",da se ne bi vidjelo kao sam modra od udaraca.Nisam nikome smjela nista da kazem,
jer sam znala da bi mi onda bilo samo jos gore.Inace,sto sam vise sutjela,to je bilo bolje po mene.
ONI SU JEDNOSTAVNO ZVIJERI U LJUDSKOM OBLIKU,A JA SAM BILA NJIHOVA ZATOCENICA.Pitala sam se zar covjek moze tako nesto da uradi covjeku,da drugog covjeka pati i muci.
MJESEC DANA POSLIJE SILOVANJA OSJETILA SAM MUCNINU.ZNALA SAM PO TOME DA SAM OSTALA TRUDNA.
Nekoliko dana poslije silovanja,jedne veceri sam nasla cedulju na vratima,na kojoj mi je taj cetnik ostavio poruku da ce se ponovo vratiti.Od tada sam izbjegavala da spavam u kampu.Spavala sam ili kod Mladenke,ili kod Dusanke i kod njih ostajala do kasno u noc,da bi me jedna od njih kasnije dopratila do bungalova.Nikome nista nisam smjela reci sto mi se desilo.
Dijete vise nikada navecer nisam davala od sebe.Preko dana bi dopustila da ga vode,ali da ga uvecer vrate.
Jednog dana sam upoznala jednog srpskog mladica,koji je bio izbjegao iz Zenice i kome je tamo ostala familija.Cudio se odakle ja tu,kada su tu bili sve starci.Njemu sam povjerila da sam morala da se odreknem svoga muslimanskog imena i svoje vjere samo da bih prezivjela radi djeteta.Jednom me je pred njiim jedan cetnik udario i on me je kasnije pitao zasto mi je to uradio.Odgovorila sam:"Zato sto sam Bosnjakinja".Cudio se i rekao mi kako njih,Srbe u Zenici,niko od Bosnjaka nije fizicki maltretirao...
U kampu na Ilidzi docekala sam kraj rata.
Iako je bio kraj rata,ipak sam se bojala.Nisam imala nikakvih kontakata sa rodbinom.Kada sam smogla snage,iz Kiseljka sam nazvala svoju sestru.Htjela sam joj vec tada sve reci,ali nisam smjela.Rekla sam joj da zovem iz Kiseljaka i pocela sam plakati.Trazila sam da dodje sutradan u 11 sati po mene,
nadajuci se da cu sutradan moci u Kiseljak sa onim mladicem iz Zenice.
Na Ilidzi sam zamolila Mladenku da mi zovne tog mladica kome je ime bilo Ratko,sto je ona i uradila.
Kada je dosao,zamolila sam ga da me sutra odvede u Kiseljak da se vidim sa sestrom.Kada mi je rekao da on to ne smije,pocela sam plakati.Onda se na kraju sazalio i rekao da ce me ipak odvesti.
Ostavila sam dijete kod Mladenke i posla sa njim pjeske u Kiseljak.To je bilo 23.I 1996.godine.Tada sam vec bila u osmom mjesecu trudnoce i bila sam jako mrsava.Imala sam samo 42 kilograma.BOJALA SAM SE SUSRETA SA SESTROM I NJENOG SAZNANJA O MOJOJ TRUDNOCI.Cekala sam tako pred postom u Kiseljaku,ali moje sestre nije bilo.Medjutim,poslije nekoliko sati cekanja ona se pojavila sa nasom strinom.Bio mi je tezak taj susret.Otisli smo da popijemo kahvu.Nista me nisu pitale.PLAKALE SMO ZAJEDNO,SRETNE STO SMO SE SRELE NAKON CETIRI GODINE.Sutjela sam i bojala se,da ako samo nesto kazem,da ce mi biti gore.Sestra mi je govorila da podjem sa njom,a ja sam joj rekla da ne smijem.Kako da se vratim kada ce mi nasi reci da sam bila sa cetnicima,da sam cetnikusa...Ona me je ubjedjivala da nije tako i rekla mi da ona ima samo mene i da ne smijem tako govoriti.Svi su,govorila mi je,znali da sam bila zatocena.Pitala me je sta mi je,da li su me drogirali kada tako govorim.Bojala sam se ista da im pricam,kao da ce me i one izdati.Toliko je straha bilo u meni.
Pitali su me da li ja,ustvari,znam sta se sa mnom desava i da svi oni jedva cekaju da se ja vratim.Rekla sam sestri da cu poci sa njom,ali samo pod uvjetom da me niko ne smije da dira i tuce.Dogovorili smo se da se ponovo nadjemo za nekoliko dana.
Kad sam se vratila na Ilidzu,uvjerila sam se da niko nije znao da sam bila u Kiseljaku.Ratko mi je kasnije rekao da je nasao nekog taksistu,Hrvata,koji bi me mogao prevesti.Taksisti je rekao da sam ja Hrvatica,koja je bila u Beogradu i koja zeli da se sa djetetom vrati kod roditelja u Vitez.Rekao mi je da prevoz kosta 300 DM.Ja sam mu odgovorila da ne mogu nigdje naci toliki novac i da cu morati ici pjeske.Ratko mi je rekao da ce mi on dati novac,s tim,da mu vratim kada ponovo dodjem na Ilidzu.Ja sam svima rekla da cu se vratiti i da idem vidjeti sestru,a zatim cu se vratiti radi posla.
Tako sam ja od Ratka posudila novac i sa tim taksistom otisla u Zenicu,odakle sam svojima,preko Igmana,otisla u Sarajevo.Moji su me srecom prihvatili sa punim razumijevanjem i njeznoscu.
Polovnom februara rodila sam sina,sretna sto MOJ NIHAD,to sam mu ime dala,IPAK NECE BITI CETNIK SLOBODANA MILOSEVICA!
(Sifra:"POKRSTENA"-"PRIMORALI SU ME DA SE POKRSTIM"-3)
|
