Milos Vasic-BANKET U BLITVI
Ako je jos nesto ostalo za uzivanje(osim destilisanih alkohola),onda su to dobre knjige.U skladu s tradicijom ovog lista,dacemo veoma nepopularan predlog:citajte Miroslava Krlezu.S obzirom na vanredno stanje,policijski cas i ostale poremecaje normalnog zivota,valjalo bi citati starog gospona ne bas hronoloski:prvo"Zastave",ako moze,a zatim"Banket u Blitvi",temu ovog clanka.Ako nemate strpljenja,nije bitno:"Banket"je od sustinskog znacaja.Parafraziracemo prvu recenicu te monumentalne knjizurine:"IZ MORA KRVI I GOVANA ISPLIVALA JE VELIKA SRBIJA KAO LIMENA ZVECKA".
Ljuljajuci se kao Strumfovi u limenoj zvecki na uzburkanom moru krvi i govana,ne mozemo da se ne setimo jos jedne recenice iz"Banketa u Blitvi":"LJUDSKO JE MESO NAJJEFTINIJA I NAJUNOSNIJA ROBA".Dr.Krleza je tako 1934.godine,pre ubistva viteskog kralja ujedinitelja,izrazio sustinu nase krvave i usrane istorije kao trgovacku,jajarsko-vacarosku sustinu,na koju se sve ovo-na kraju krajeva-i svodi.Tu su poruku sasvim nagonski prvi shvatili nasi lokalni lopovi i gangsteri,navalivsi na bojiste kao muve na govno,preruseni u"dobrovoljce"i"gardiste"svih boja i nacionalnosti,pljackajuci sta se moglo dohvatiti i pravdajuci svoje prisustvo klanjem nevinih civila druge nacionalnosti,onako-usput.Trgovci ljudskim mesom tako uvezbavaju buduce kasape sopstvenog naroda:pre nego sto se udavi u(svojim)govnima i u(nasoj)krvi,nas ce nam Barutanski svoje uvezbane ukoljice pustiti s lanca ovde,u Srbiji,kao svoju poslednju odbranu i osvetu.U nekrofilskoj atmosferi ovog besmislenog rata koji samo nekrofilijom moze da prikrije svoju jajarsku prirodu,trgovina Krlezinim"jeftinim,a unosnim ljudskim mesom"postala je glavna politika.Eto zasto treba ponovo citati"Banket u Blitvi":to je knjiga koja je-kao svako temeljito prorocanstvo-kukurikala pre vremena,ali zato veoma pouzdano.Tu imamo sve:autokratskog vladara(Barutanski)koji je kao pile u kucine zapleten u sopstveni haos ideala i prozaicnih ambicija volje za moc;arogantne oficircine,ravnodusne prema sudbini zemlje koja ih placa;
populisticko-fasisticke bande razbojnika koje iz svake politike izvlace licnu korist kroz banalnu pljacku;
ogroman broj podguznih muva sastavljen od netalentovanih pisaca i pesnika,losih vajara i slikara,
akademika za koje se niko ne seca sto ono behu napisali,tupih kompozitora novokomponovane klasicne muzike i slicnog sljama;jednom reci,sve ono sto nas ovde(i tamo)muci.Sav taj olos hoce nasu krv i leseve;sto vise masakrirane-utoliko bolje.Oni se hrane nama,ne"neprijateljima";njima su
"neprijateljske"zrtve normalne,zanemarljive i podrazumevane(zna se ko je junak);"nase"zrtve su vazne i znacajne i nikada ih nije dosta.
Konacno,"Banket u Blitvi"-A BLITVA VAM JE ISTA TAKVA LIMENA ZVECKA KAO I VELIKA SRBIJA I VELIKA HRVATSKA-daje i jednog jedinog junaka.Taj nesrecnik ubogi,neki dr.Nielsen,cini u tom romanu ono sto zovemo manjinom koja se sastoji od jednog jedinog coveka.On je-eto-urednik malih,mada uglednih,opozicionih novina;Barutanski ga-jer se to isplati-tolerise kao uzorak,simbol
"demokratije"u svojoj drzavi.Veliko je pitanje odgovara li taj sumnjivi i rastrzani,ziv oderan intelektualac i covek pun sumnji ocekivanjima za"glavnog junaka";on je vise nekako Cendlerovska licnost,neko ko se preispituje jer je odrastao i iskusan,zna ljudsku prirodu i s pravom joj ne veruje.U dijalogu s jednim tako pukovnikom konjicke telesne garde Barutanskog,dr.Nielsen kaze:"VISE VRIJEDI,GOSPODINE,JEDNA JEDINA KUTIJICA OLOVNIH SLOVA,NEGO SVE VASE BRIGADE CHEVAUX LEGERS",JER JE TO"JEDINO STO MOZE OBRANITI ONO MALO LJUDSKOG DOSTOJANSTVA STO JE PREOSTALO".
Etio nas-sto bi rekao pokojni Grejem Grin-na sustini stvari:u ova uzasna vremena,kad smo vraceni na nas bivsi deseti vek i cara Samuila,jer kopamo oci(doslovno)jedni drugima samo zato sto smo na razlicitim stranama fronta i razlicito se krstimo kao da smo hriscani(a nismo,nismo vise nimalo),ta
nesrecna i lose shvacena knjiga,taj"Banket u Blitvi",smatran decenijama za proizvoljnu misljevinu,
pruza sada citaocu(zakasnelom i ponovnom,svejedno)ono tako retko uzivanje prepoznavanja stvarnosti.Pritom je stvarnost jos i dzentlmenski posredovana,jer u"Banketu"nema kopanja ociju i odsecanja muda:u toj se krlezijanski uzdrzanoj literaturi ljudi jos ubijaju relativno pristojno,bez mnogo preterivanja i suvise okrutnosti;ali,bili su to literarni obicaji u to doba.Jedino sto nam preostaje kao zajednicko iskustvo jeste ono sto je vecno;ono malo ljudskog dostojanstva i besmrtne duse u ova krvava i usrana jajarska i vacaroska vremena.A obraz se-kaze Krleza-puno efikasnije brani"kutijicom olovnih slova"nego visecevnim raketnim bacacima,tenkovima T-84 i avijacijom;nema tog vatrenog oruzja-podseca nas Krleza-u kome bi olovo bilo mocnije nego u stamparskoj masini.
Oprosticete nam sto smo se uhvatili na taj detalj:nama,koji se bavimo cinjenicnom,kriminalistickom stranom ovog odvratnog rata,nije preostalo drugo uzivanje osim tih nekoliko Krlezinih recenica:niti druga nada osim da je Krleza bio u pravu.Sve ostalo je-ionako-cutanje.
|
