Petar Lukovic-56e
Mada se pojam"uzivanje"sve redje vezuje za Gradsko saobracajno Beograd(GSB),ostalo je u zivotu jos nekoliko linija ciji pun paket-aranzman(strepnja cekanja,borba za mesto,osvajanje prostora za disanje,neizvesnost putovanja,slatke stanke na stanicama,zanimljivost trase,trijumf zbog dolaska na cilj)mami svakog Beogradjanina spremnog da svoj grad bolje upozna kako bi ga jos vise voleo.Sladokusci prefinjenog temperamenta skloni su da u svojoj ljubavi ka autobusu br.108(pocetna
stanica:Bogoslovija;zadnja stanica:M.Z.Reva,u pravcu Panceva)iskoriste sve ocigledne argumente:neobican polozaj dvostrukog autobusa koji vec na pocetnoj stanici,pod teretom raspolozenih putnika,stoji velicanstveno ukrivo,pod zanimljivim uglom od cetrdeset stepeni,radost izgorelih guma i ostro,samo sofisticiranom uhu prijatno zvecanje motora i propale transmisije,i,naravno,COUP DE GRACE fakat da na tako dugackoj trasi mozete da uzivate u nepatvorenim lepotama neobradjenih polja,lepotama policijskih prepreka na putu i,konacno,lepoti susreta sa samim policajcima zeljnih tople,legitimisane reci.
Skola misljenja ciji diplomirani studenti smatraju autobus 108 svetom prigradskom relikvijom spremni su da izvuku poslednji adut kad ih se pritera uz srednja vrata:ovim prevoznim sredstvom na mnogo tockova obicno se koriste ribolovci,strpljiv i tih svet,nesklon svadji i prepirkama.Tu su i lokalni seljani/gradjani,takodje tihi i strpljivi.Bog ih je nagradio da do posla putuju nekoliko sati drumom,
umesto da kao pre jednog od ovih nasih ratova idu peske,daleko bilo.
Zbilja,tesko je osporiti autobusu 108 sve njegove kvalitete.Tesko,ali ne i nemoguce,jer iz samog srca Beograda,iz ulice pocivseg admirala Geprata krece velegradski car:robustni dvostruki autobus 56e,cija trasa:Kneza Milosa-Sajam-C.padina-Bele vode-Petlovo brdo izaziva divljenje i strahopostovanje.Jasno je to vec na pocetnoj stanici,koja,u stvari,nije regularna stanica s poznatom metalnom"pecurkom":
vasceli putnici,kojih nikad nije manje od nekoliko hiljada,a u srecnim trenucima nagomila ih se do deset tisuca,cekaju nasred druma,pojedinacno i u grupama,vrebajuci onaj trenutak uzivanja kad se valja nacentrirati na mesto gde ce se,eventualno,56e umilostiviti da stane.Sofer(iz milja:Majstor),veselnik,
raspolozen za zezanje,cesto igra kocnicki ples:tek sto iz zaleta krene na putnike koji skokom traze spas na plocniku,Majstor naglo koci da privuce zrtve:kad se oko zatvorenih vrata okupe vec lako prokuvani putnici.Majstor-smejuci se-krene malkice napred,taman toliko da poremeti vec uspostavljenu hijerarhiju.Potom,pocinje pravo vreme uzivanja:otvaranje vrata i nesto sto bi se samo uslovno moglo nazvati"ulazak"u 56e.
Rec je,naime,o fenomenu koji uoblicava elemente gimnastike,akrobatike i ragbija:putnici-borci,vec prekaljeni profesionalci koji ideologiju 56e poznaju u dusu,znaju da je osnovno pravilo ulaska u vozilo-odsustvo milosrdja.Nejac,starci i zenske osobe razlicitog doba nemaju nikakvih sansi;njihova tela ili ostaci tela obicno su svecani tepih za novi soj spretnih,jakih i zilavih putnika koji teledirigovanim pokretima zauzimaju stolice,lezeci u vazduhu ili bacajuci se iz mesta nekoliko metara unazad.Pre nekoliko dana,isto sediste bezecovali su jedan muskarac i jedna zena:spretnija i okretnija zena je horogom bacila tasnu na stolicu,sto u internacionalnom recniku znaci da je teritorija-zauzeta.Muskarac se nije zbunio,nogom je sutnuo tasnu i seo.Ali,zena mu je sela u krilo,sve vreme tvrdeci da je stolica njena,da joj vlasnicki pripada,a kako bi se njeni argumenti bolje culi-gospodinu je opalila takvu samarcinu da je citav 56e odzvanjao.Gospodin se dohvatio njene kose i obostrani fizicki dijalog nastavio se sve do Cukaricke padine,gde sam morao da sidjem,direktno ocajan sto necu znati konacan rezultat.
Kad u autobusu 56e nema ovakvih kung-fu scena,ne znaci da je dosadno,naprotiv;svet koji se vozi ovom mucenickom trasom nije ni strpljiv ni tih,najmanje tolerantan.Raspravlja se o svakom laktu mucki zabijenom u ledja,o debelima koji zauzimaju dragoceni zivotni prostor("Kolika si,kravetino"),diskutuje
se sa soferom("Majstore,zajebi sve,ne otvaraj vrata"),iz potaje se odredjenim delovima tela vrsi erotski pritisak na zensko osoblje,paralizovano od straha i nedostatka kiseonika.
Dolazak na Petlovo brdo posle cetrdesetak minuta ekstaze-eksplozivna je smesa odusevljenja i cudnog,potmulog mira.Cuteci,kao da se nikad nisu videli ni pipnuli,putnici izlaze u dostojanstvenom miru,uglavnom polako,bez zurbe,pokusavajuci da rukom ispeglaju izguzvane misice i poprave deformisane lobanje.Majstor im lako mahne rukom,kao da kaze"jebi ga,bilo je lepo",dok 56e,
aerodinamicno kabast,kakvim su ga Bog i proizvodjac dali,odlazi na okretnicu da predahne i popije stotinjak litara benzina.Neki stanovnici Petlovog brda kunu se da su culi kako se u tim trenucima 56e cereka,ali pouzdanih svedoka koji bi protiv autobusa svedocili-jednostavno nema.
Valja se voziti i sutra.
|
