Svetlana Slapsak-OGLEDI O BEZBRIZNOSTI-1
O SRPSKIM RATNICKIM TRADICIJAMA-1
Stereotipi su uvek deo javnog diskursa i,posredno,znak njegovog kvaliteta:sto ih je manje,veci je kvalitet.U normalnim okolnostima,opstaju na periferiji,jer ih kriticki duh ne pusta blize.U nenormalnim okolnostima,postaju veoma opasni,jer sluze kao objasnjenje.Paradoksalno,izmedju politicki suprotstavljenih kultura stereotipi ne ostaju na"svojim"stranama,nego se neverovatnom brzinom sparuju i razmnozavaju u harmoniji sa stereotipima druge strane.Stoga je zadatak svih koji,ako nista drugo,stereotipe prepoznaju,da ukazu na stereotipe svoje kulture,cime je bar jedna strana proizvodnje stereotipa neutralisana,a otpada i medjusobno razmnozavanje.Stereotip iz naslova postao je jos pre rata glavni u srpskome javnome govoru.Redje se pojavljuje u obliku"srpske vojnicke tradicije",sto je prirodno,jer vojnicko podrazumeva podjednako stanje rata i stanje mira,vojsku kao deo kulture,visoko vojno obrazovanje,vojno izdavastvo,medjunarodni ugled vojne misli,solidnu istoriografsku produkciju,i tako dalje.Svaki odlucni pacifista zna da tu tradiciju i te kao treba prouciti,da bi mogao nuditi nova resenja:Vojna enciklopedija bi trebalo da bude jedan od glavnih pacifistickih prirucnika."Ratnicko"sa druge strane podrazumeva samo ratno stanje,i uopste nije vezano za regularnu vojsku.Zamenjujuci jedno sa drugim,proizvodi se zabuna i o prirodi vojske i o prirodi oruzanog otpora,sto je inace i namera zbunjivaca.Cilj je jasan-ono sto se sada dogadja treba lako i jednostavno objasniti svim buducim raskomadanim lesevima,tako da im ne bude zao,da ne ispadnu budale i tome slicno,zakljucno sa pretnjama o socijalnom iskljucivanju i drugim,ozbiljnijim kaznama.Da bi bez kajanja gledali,ne trepcuci,u sunce sa neke slavonske ledine,sarajevske ulice ili nekog drugog jos"neoslobodjenog"mesta.Zasto dakle ono sto se desava uopste nije u srpskoj vojnickoj pa ni u ratnickoj tradiciji,ako racunamo da se ta tradicija proteze od borbi za nezavisnost Srbije pa do drugog svetskog rata?
1.Srbi vode rat koji nisu objavili,sto je suprotno svakoj,a ne samo srpskoj vojnickoj i ratnickoj tradiciji.Vode ga tako da bi izbegli medjunarodne sankcije,sto dovodi u pitanje njihovu cast,a i ne moze dugo da traje.
2.Rat se vodi bez znanja o glavnokomandujucem i o ratnim ciljevima,sto sa jedne strane borce povezuje sa najlepsim boljsevickim tradicijama,a sa druge potpuno ukida svaku odgovornost za uspeh akcija i zivote boraca.O civilima da i ne govorimo.
3.Rat se dakle vodi nezakonito,bez drzavnih odluka.Primera radi,ratni krediti nisu izglasani u srpskoj skupstini.To sto najzapaljivije nacionalne vodje sede po beogradskim kafanama,a njihovi sinovi po stranim rivijerama na produzenom letovanju,poslednja je nijansa u bogatoj riznici bezakonja.
4.Rat vode ljudi nevicni svakom,pa i partizanskom ratovanju.Dok sa jedne strane spavaju po hotelima i hrane se po kafanama,sa druge nemaju nikakvu pozadinsku strukturu,medicinsku sluzbu na terenu,nisu podlozni nikakvoj kontroli tretmana zarobljnika,i ne sahranjuju ni svoje,ni tudje,ni civilne zrtve.Za sada,kontakte sa Crvenim krstom ima samo civilna strana.
5.U ratu se manipulise sa JNA,koja postoji,oblikuje nove i zadrzava stare kadrove iskljucivo na titovskim tradicijama;tu je vojsku,kao takvu,srpsko vodjstvo koristilo za gusenje pobune u Beogradu,a da nacionalni teoreticari nisu imali primedaba.
6.Po prvi put,Srbi vode rat protiv slabijeg protivnika,geografski ranjivog,brojno nemocnog,vojno beznacajnog-i bez slavnih ratnickih tradicija.Ali ga mnogo mrze...
|
