Milorad Lukovic-Legija-GVOZDENI ROV
..."Jesi li gladan?",upitao me glasom koji je pucao kao bic.
Odmahnuo sam glavom i ponovo spustio pogled.
"Pogledaj me,ne boj se."
"Ne bojim se.Ko ste vi i sta hocete od mene?",odgovorio sam mu pitanjem,sve zamuckujuci.
"Hocu da ti pomognem,hajde sa mnom.Izvini,da se predstavim-ja sam Djavo."
U tom trenutku su mu oci postale crvene,a ja zamalo nisam izgubio ravnotezu i pao.Obuzela me je jeza,pokusao sam da dozovem nekoga,ulice su bile puste,nigde nije bilo zive duse,cinilo mi se da je vreme stalo.
"Gde ti je noga?",upitao me izmenjenim glasom,koji je sada bio topao i mek.
"Izgubio sam je na ratistu."
"Ah vi Srbi,ratnici,nebeski narod...Nikada nista necete shvatiti.Vase vreme je proslo,nestacete sa svetske scene,a za to ste sami krivi.Uvek ste vise slusali druge i verovali drugima nego sebi samima.
Najgori ste od sve dece",poceo je da se smeje,najpre tiho,pa sve glasnije.Mislio sam da ce da mi puknu bubne opne,njegov smeh je zvucao kao salva topova najveceg kalibra.
"Za koga si ti,ratnice,ratovao?"
"Za Srpstvo",odgovorio sam.
Na moj odgovor je poceo da se smeje jos glasnije.
"Za Srpstvo,pa zasto onda prosis i stojis ovde?"
Sagnuo sam glavu,jer nisam umeo da mu odgovorim.
"Odgovori,sta je,maca ti je pojela jezik.Stvarno ste vi Srbi kurceviti.Vekovima se proseravate i propagirate neku svoju velicinu,a,u stvari,vi ste sami sebi najveci neprijatelji.Vasa parola je nekada bila SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA,a nikada se niste toga pridrzavali.Stalno se pozivate na neku istoriju,ali samo u pricama i kafanama-tu ste najjaci,nema vam premca.U praksi vam je ipak draze da prodate bliznjega svoga nego leba da jedete.I zato cete nestati kao narod.Nestacete kao sto je do sada u istoriji covecanstva nestalo na hiljade naroda.Nego,ratnice,hajde sa mnom,ja mogu da ti pomognem.Mogu da ti vratim nogu,mogu da uradim da budes kao pre."
"Ne,ne zelim nista od tebe,idi,odlazi,ostavi me na miru."Iako sam se jos tresao uplasen susretom sa necastivim,imao sam osecaj da sam se povratio od prvobitnog soka.Skupio sam snage da ga pogledam u oci,koje su opet poprimile ledenoplavu boju.Stisnuo sam sake ispod misica i napravio znak krsta prstima ispred njegovoga lica.On se samo osmehnuo...
|
