Momo Kapor,"pisac u trapericama"&Senator Republike Srpske&cetnik-"UH,JEBEM TI PRITAJENE CRVE!DEDA,DODAJ RATNIKU MOMI TU RAKIJU!"
...General je bio vitak pedesetogodisnjak,neznatno povijenih ledja i nikada nije nosio oruzje.Ja jesam;jedan pistolj kalibra 7,65 zataknut za pas ispod slabina,ciji me hladni metal smirivao.Nisam ga nosio da ubijem bilo kog drugog,sem sebe,u slucaju da ziv padnem neprijatelju u ruke.Dobro,ako bude srece,mozda bih se i"zamijenio",kako se to ovde kaze.Mislio sam i na to da li cu ostati dovoljno dugo pri svesti da pritisnem obarac ako mi granata odsece noge,na primer.Bilo je cudno razmisljati o smrti u jednom ovako prozracnom,suncanom danu u kome je vazduh mogao gotovo da se pije,toliko je bio opojan i svez.
Isli smo cuteci preko polja jer je ono bilo,u stvari,brisani prostor na koji je svakog trenutka mogla da padne neka granata.
General je bio neobicno hrabar covek.Njegova hrabrost poticala je iz ocajanja.Napravio je dobru vojsku od rasutih seljackih odreda,ali je do tada izgubio vise od cetrdeset jedinaca cije je majke,zavijene u crno,vidjao svaki dan.Isao je,stoga,po obodima prvih vatrenih linija,ne zaklanjajuci se nikada.Trazio je,izgleda,smrt koja bi mu iskupila krivicu sto je osecao,ali metak ga nije hteo.
Iduci preko polja,elegantnim hodom divlje macke,palio je cigaretu na cigaretu svojim dugim vretenastim prstima pijaniste,a onda odjedanput zastade i okrenu mi mrko mrsavo lice u cijim sam ocima pri put prepoznao strah:
"Znas li"-kazao je polutiho-"da ti,kad pogines,leti,posle samo sest sati,pocinju da izlaze crvi iz ociju,a posle deset i iz usta?"
SLEDIO SAM SE.STRAH ME POTPUNO PARALIZOVAO.OTKUD NAM CRVI U OCIMA I U JEZIKU?SLUSAO SAM DA POSTOJE VRACARE,PRICALI SU MI TO LJUDI KOJI SU BILI KOD NJIH,KOJE USISAVAJUCI VAZDUH KROZ MALU TUBU,VADE IZ USIJU CRVE,BAS KAO STO TO CINE VRACEVI NA TIBETU SA BIVOLIMA.MOZDA SU TO ISTI,PRITAJENI CRVI,KOJI POSLE IZLAZE NA OCI I USTA?
STAJALI SMO NASRED POLJA I GLEDALI JEDAN DRUGOG KAO STVORENJA PUNA BUDUCIH CRVA.
MORAO SAM BRZO DA POPIJEM NESTO ZESTOKO,DA PODAVIM I OTRUJEM TE CRVE.U jednoj seoskoj kamenoj kuci na rubu polja seljak nam iznese bocu domace lozovace i orosene,hladne,pozne smokve.
Oslonjen ledjima na kameni zid ispod pergole,gledao sam nebo nad dolinom i zanjihane vrhove cempresa koji su nagovestavali blizinu mora...
(Momo Kapor-"LEP DAN ZA UMIRANJE")
|
