Mustafa Mahmutovic-SADA JE SVE VASE
...Nestaju preko noci u muci i bolu mnogi moji rodjaci i znanci.Cujem,ubise mi od zene brata,tri sestre,
svaka gubi po sina.A onda je 2.jula`92.osvanuo najtezi dan moje porodice.Cetiri do zuba naoruzana milicionera,koje sam do juce kafom i rakijom castio,kolege moga sina s posla,odveli su moga sina.
Zvali su se Dusan Mijatovic,Braco Stupar,Dragan Kovacevic i Predrag Stjepic.Nisu oni tu ni zbog kafe ni zbog rakije.Dosli su po mog sina.Ne pomaze ni zapomaganje majke,zena,djece.Ni moje molbe.Sve je uzaludno.Gdje,kuda i zasto ga odvode?Odgovora nema.Oni su slijepi izvrsioci Slobe,Karadzica,Mladica
i njihovih suradnika.Osjecam se jadno,proklinjem i molim u isto vrijeme.Sta da radim i kako da ga izbavim?Gledam nase momke svezane,isprebijane,sa suznim ocima odvode ih...Omarska!To prokleto cetnicko mjesto okruzeno bodljikavom zicom primilo je nekoliko hiljada nasih momaka i nasih zena.Nasa golema tuga traje i danas.Mi jos uvijek ne znamo o sudbini sina Mehe.I kao da sada gledam kako nase komsije useljavaju u kucu moga sina.Useljava se Luzija Ranko,visi oficir njihove vojske,ozenjen sa nasom prvom komsinicom Slavicom Kosic.Moja snaha i unuci nisu uzeli ni svoje licne stvari.
Posebno tesko jutro mi je bilo 9.septembra`93.Tog jutra potjerali su mene i zenu iz kuce.Uzeli smo nesto licnih stvari,ostalo je sve drugo.Skupilo se vise Srba.IZMEDJU NJIH JE NASTALA SVADJA KO CE UCI U MOJU KUCU.DOSLO JE I DO TUCE.Mislio sam da necu izvuci zivu glavu.Bilo je uzasno,sva tuga i jad koji su mi se toga jutra nakupili u grudima,60 godina moga zivota,truda i rada.Zena i ja jedva smo cekali da se sklonimo,a oni se otimaju kome cu ja reci da ide u moju kucu.A kojem god da moram reci,bojim se da ce me ubiti onaj drugi.Samo sam uspio reci:"Istjerali ste me,odveli mi sina i sada je sve vase."...
("TRIBINA BOSNJAKA"-periodicno glasilo Bosanskog informativnog centra-Cikago)
|
