Vasvija Dedic-Bacevac-KOFERASI
...Miris ucionice i saputanje dotakli su me prstima stvarnosti.Sabirala sam lica,ispred sebe,u spektar vidokruga i davala upute o maturskim radovima.Sugerisala sam da pronadju i naglase pozitivne crte u svojim radovima.Zacudjeno su me gledali.Kao da im nisu bile jasne moje opaske da izbjegnu crne rupe ratnog vihora i stradanja,da je doslo vrijeme da zakoracimo ka izlasku sunca.Poslije casa mi je prisla jedna djevojka i rekla da zeli da pise o Omarskoj(srpski konc-logor,op.a.).Pitala sam je da li je cula sta sam rekla o crnim temama.Gledala me je staklastim pogledom u kojem se provlacilo nesto nepokolebljivo,rekavsi da ce pisati o Omarskoj.
Cutala sam,ali su mi kroz glavu prolazili upitnici.Koliko dugo cemo otkopavati grobnice i prebirati po kostima i truhloj zemlji?Doslo je vrijeme da se udaljimo od ratne provalije.Gledala me odlucno sa cvrstom namjerom da pise o logoru Omarska...
...Sacuvali su svoj jezik i rado ga koristili.Nisu imali poteskoca ni u pismenom izrazavanju,obogaceni novim iskustvima druge domovine.Ponudila sam im sirok izbor tema,da izaberu prema svojim sklonostima.Teme su obuhvatale puno toga,tako da je svako mogao naci nesto za svoju dusu.Vecina je izabrala temu:"Rat je promijenio nase zivote".
Sjenka melankolije presla mi je preko nutrine,a u ustima sam osjetila gorcinu.Ratna tematika se ugnijezdila u centre nasih kruznica.S vremenom sam shvatila zasto su veterani Drugog svjetskog rata
svaki razgovor zapocinjali ratnim sjecanjima,dok smo ih zacudjeno gledali pitajuci se ima li ista u njihovim zivotima osim rata.Cinilo se kao i da nije bilo nista drugo.Citala sam ucenicke radove,a suze su mi same tekle.Iz svake rijeci otvarala se ranjivost pred spoznajom da im je ukradeno djetinjstvo.
Prekinuto je ostrim sjecivom ratnog pustosenja,progonima,izbjeglistvom,privikavanjem na novu zemlju.Jedna djevojka je pisala o svojoj celavoj bebi s kojom se igrala dan i noc,ali u panici,kada se obruc smrti stegao oko kuce,zaboravili su bebu u kuci,koja je ubrzo zapaljena.Nocima je sanjala da je kod kuce i da se igra kao prije i svako budjenje donosilo je jezu praznine,koja je ispunjavala.Bilo mi je
tesko,njihova bol postala je dio mene.Zapljusnuta valovima tuge,gorcine i razocarenja shvatila sam koliko su propatili...
|
