Dragoljub Todorovic
LAZ CINI COVJEKA
U pravoj galeriji mracnih figura,opskurnih licnosti i lombrozovskih tipova,
koji su svoju javnu promociju stekli kao protagonisti stravicnog rata na prostorima bivse Jugoslavije specifican,karakteristican i vrlo osoben je slucaj BILJANE PLAVSIC.Ne postoji osoba cija ratna biografija sadrzi toliko ekstremizma,surovosti,lazi,laznog predstavljanja,dvolicnosti,
licemerja,prevare i pritvornosti i koja ne poseduje ni promil elementarnog karaktera,identiteta i integriteta ljudskog bica kao sto je Biljana Plavsic.
Biljana Plavsic je po struci biolog,po politickom uverenju ogorceni antikomunista i monarhista,po veri ortodoksna pravoslavka i po nacionalnosti ponosna Srpkinja.Sve to nije joj smetalo da u komunistickoj Jugoslaviji napravi briljantnu univerzitetsku karijeru u Sarajevu,od asistenta do redovnog profesora,dekana Prirodno-
matematickog fakulteta i predsednika Komisije za nauku SR BiH.
Uvodjenjem visepartijskog sistema 1990.godine,postaje clan Srpske demokratske stranke,clan Predsednistva BiH,zatim Predsednistva Republike Srpske.Biljana Plavsic je jedan od glavnih kreatora rata u Bosni 1992-1995.,u kome je izgubilo zivot oko 200 000 ljudi.Istice se
propagiranjem nacionalne i verske diskriminacije,sto kulminira njenim istupima u kojima otvoreno zastupa rasizam.Primera radi navodimo jednu njenu izjavu u tom duhu:"JA SAM BIOLOG,POZNAJEM GENETIKU I POUZDANO ZNAM DA SU SRBI I MUSLIMANI GENETSKI TAKO
STRUKTURIRANI DA NE MOGU DA ZIVE ZAJEDNO".
Na samom pocetku rata u Bosni,prilikom okupacije Bijeljine,Biljana Plavsic je molila,ljubila i grlila komandanta srpske paravojne formacije Srpska dobrovoljacka garda,inace coveka sa izuzetno bogatim kriminalnim dosijeom,da ne raseljava Muslimane iz Bijeljine,vec da ih likvidira,jer bez toga se ne moze osloboditi Bijeljina.
Kada je Slobodan Milosevic pod pritiskom medjunarodne zajednice polovinom 1993.godine primorao Radovana Karadzica da u Atini
preliminarno potpise tzv.Vens-Ovenov plan o zavrsetku rata u Bosni i kada je u drustvu grckog premijera Micotakisa,Dobrice Cosica i
Momira Bulatovica dosao na Pale gde je Skupstina Republike Srpske trebala da potvrdi taj potpis,Biljana Plavsic je bila najupornija u odbijanju mirovnog plana,Milosevicu je okrenula ledja,odbila da mu
pruzi ruku.
Nije joj bilo dosta razaranja,ubijanja,logora i osvajanja.Pozivala je na nove jurise,opsade,paljenja i rusenja,na nastavak zauzimanja novih
teritorija,njiva,suma i livada.U tome je uspela,Skupstina nije prihvatila
Vens-Ovenov plan i rat je nastavljen.
Posle potpisivanja sporazuma u Dejtonu novembra 1995.godine,cime je okoncana ratna drama jugoslovenskih naroda,Biljana Plavsic iznenada
postaje konstruktivna i kooperativna i kao novoizabrani predsednik RS
pocinje da vodi politiku mira i najintenzivnije saradnje sa svim medjunarodnim faktorima,ukljucujuci OUN,OEBS,EU i SAD.Sediste RS
prenosi sa Pala u Banja Luku.Visoki predstavnik OUN za BiH Karl Bilt,
predstavnici SAD i OEBS Gelbard i Frovik i americki drzavni sekretar Madlen Olbrajt puni su hvale za drzavnicke poteze Biljane Plavsic i njenu spremnost da ispuni svaki predlog,apel ili zahtev medjunarodne zajednice u cilju ucvrscenja mira i saniranja posledica rata.Medjutim,tuzilac Haskog tribunala nije imao narocito razumevanje za navedene diplomatske aktivnosti Biljane Plavsic,pa ju je optuzio pred Haskim tribunalom za njeno delovanje za vreme rata u BiH.Na sudjenju Biljana Plavsic je priznala da je u periodu od 1.jula 1991.i 30.decembra 1992.delujuci kao pojedinac i u dogovoru sa drugim clanovima udruzenog zlocinackog poduhvata planirala,podsticala,naredila,pomagala i podrzavala progone bosanskih Muslimana,bosanskih Hrvata i drugog nesrpskog stanovnistva u 37 opstina u BiH.Izrazila je duboko kajanje zbog toga i nakon saslusanja Bilta,Olbrajtove,Frovika i drugih Haski tribunal je Biljanu Plavsic osudio na 11 godina zatvora.Biljana Plavsic izdrzava kaznu zatvora u Svedskoj u zatvoru Hinseberg.Pocetkom ove godine u Banja Luci izasla je knjiga Biljane Plavsic"Svedocim"u kojoj se ona ponovo vraca na svoje stavove,ubedjenja i uverenja sa kojima je bila glavni zagovornik rata u Bosni,etnickog ciscenja,razgranicenja sa Muslimanima i stvaranja srpske drzave u BiH.U knjizi cak produbljuje i prosiruje svoj znacaj i svoju ulogu u ratu na prostoru BiH,tako da njeno priznanje pred Tribunalom izgleda skoro benigno u odnosu na njen ratni angazman opisan u knjizi.U knjizi nema ni traga onoj retorici,
blagoglagoljivosti i tolerantnosti,dok je u vreme svog predsednikovanja
izigravala svetskog drzavnika.Naprotiv,iz knjige proizlazi da su Karadzic,
Krajisnik,Koljevic i Buha malodusni,neefkasni,neodlucni u vodjenju rata,u unistavanju neprijatelja i osvajanju teritorija.Karadzica direktno optuzuje za nedostatak patriotizma,defetizam i inertnost,pa navodi da cesto izgovara recenicu-"neka narod ide u p.m.",da pred vazne i
sudbonosne bitke ne dolazi na sastanke vec spava,da propagira tezu da rat treba voditi blagom rukom.Krajisnika predstavlja kao coveka koji je proveo rat u svercu,spekulacijama i drugom kriminalu,a Koljevica da
je sve vreme rata bio na putu,dok Buha,ukocen od straha,lezi u nekom zapecku.
PREMA BILJANI PLAVSIC,SAMO SU ONA I RATKO MLADIC BUDNI NA BRANIKU SRPSTVA I PRAVOSLAVLJA I SAMO NJIH DVOJE SU NA VISINI ZADATKA U UNISTAVANJU MUSLIMANA I DRUGE"NESRPSKE GAMADI"
I U SIRENJU SRPSKIH TERITORIJA.
(autor je advokat iz Beograda)
|
