Abdulah Sidran
BIVSI DRUGARI
Sanjam kako mi u kuci sjede dva bivsa drugara
Brojimo mrtve,neznane i znane.Grdimo srpski fasizam
Vezemo,ne znam kakvu jos pricu,
Kad rece jedan od njih,prijatelj mog zivota
Trebalo bi o cetnicima,ipak,malo opreznije suditi.
Istjeram iz kuce obojicu,samo sa dvije rijeci
Mars napolje.Mars napolje.Mars napolje.
Probudim se znojan,uzdrhtala srca
Tako mi bijase tudja vlastita grubost.
Toaletu jutarnju obavim sporo.
Hocu bistra mozga svemu da pohvatam konce.
Kahvu ispijam natenane,uz prozor s pogledom na groblje
I sprzene zidove gradskog porodilista.
Nadjem kod treceg fildzana da sam,nesumnjivo,ispravno postupio
I da mi moja jutarnja kahva,odavno nije tako prijala.
SARAJEVSKE PRICE
Padale su granate
bombe su padale
jedna nam je i u sobu usla
a on me ni zagrlio nije
rat je veliko zlo,koje hoda
u kuce dodje,u dusu udje
i kucu i dusu uzme
a meni je trebalo
samo da me zagrli
krila sam kad placem
krila sam kad mrzim
krila sam od djece
da mi treba ljubav
samo jednom da me zagrlio
meni bi prosao rat
prosao bi za me
uzas koji hoda,uzima zemlju
uzima grad,otima kucu
rastura dusu
tristo dana rata
a on me ni pogledao nije
tristo dana i tristo nociju
rat nema duse ni ociju
predugo smo zajedno
i znam da se ljubav trosi
kao novci,kao uspomene
ali su okolo
padale granate
i meni je trebalo
samo da me zagrli.
|
