ST Bookie

subota, 30.08.2008.

Tuga kolovoza

Moran se osvrnit na hajdukovo ispadanje iz evrope. Pratim Hajduk skoro cili život,a posebno evropske utakmice. I nažalost uvik ista priča. Hajduk kontra manjih neuglednijih klubova se muči i gubi,a kontra velikih i uglednih igra na publiku i ponos,pa časno izgubi. Al dokad tako? Izgubit kontra Deportiva ili Rome,Sampdorije,Fiorentine,Mallorce...nije sramota,al Hajduka su koštale katastrofalne igre i prvenstveno pristup kontra sebi ravnih klubova. Ma neću mu nikad oprostit jadnu igru i rezultat kontra Dunaffera,0-2 doma i 2-2 u gostima. Kontra Levskog 0-0 doma,pa rutinskih 0-3 u gostima. Kontra Wisle,sićam e ko juče da je bilo...Srna još kao mulac zabija ludilo gol iz slobodnjaka u 88-oj minuti utakmice za 2-1,al uvik amaterska obrana hajduka prima gol u sučevoj nadoknadi za 2-2. U uzvratu nas nije uopće ni bilo,totalno beskrvna igra i potvrda ispadanja sa 0-1. Kontra Shelbourna 3-2 doma,uz odličnu igru nikad dokazanog Blatnjaka,a u uzvratu 0-2 i opet ispadanje. A sramotu kontra Debrecena ne želim niti da se sjećam. Uzalud Hajduku najbolja publika,stadion i dekor kad uprava,trener i igraći neznaju svoj posao. Prosto mi se srce steže kad vidim onu feštu prije utakmice,pa transparente,zastave na sjeveru...kao da je polufinale Lige prvaka,a ne jebeno pretkolo Kupa Uefa,a Hajduk ispuši rutinski. Baš je to ironićno za primjetit,al Hajduk ne zaslužuje ovu publiku. Na Maltežane dođe 25000 ljudi,pa to nema nigdi u svitu. Da sam igrač Deportiva prosto bi mi bilo žao zabit gol Hajduku,prije bio zabio si autogol kao oni tragikomični lik iz Arisa kontra Slavena. Baš sad čitam u Slobodnoj,ne postoji na svitu toliki nesrazmjer kvalitete i brojnosti publike i navijanja naspram kvalitete i rezultata baluna koji se gleda. Tužan sam radi toga. Al nisan ja samo lokalni patriota,ja od sveg srca želim da naši prolaze u Evropi,da se i domači nogomet pokaže,da se vidi da i naša liga vridi,a i da se skupljaju ti bodovi. Sigurno 1 od najtužnijih nogometnih trenutaka u mom životu je bilo gledat i doživit utakmicu Croatia-Newcastle. Onako junački igrat,borit se,pa primit gol u zadnjoj minuti produžetka...još i dan danas se sićam te 97-e kako sam bia šokiran i tužan,iako nikad nisan navija za Dinamo. A kad je ono Varteks proša Heerenvena nakon što je prvu izgubia 2-1 i još gubia u uzvratu 0-1 to je bia mirakul. Iman doma snimljenu tu utakmicu i pobjednički gol Mumleka sam bar 30 puta pogleda samo da nanovo čujem deranje i sriću komentatora i veselje igrača i stadiona. Nažalost takvi trenuci su rjetkost. Iman osjećaj ko da Hajduk,a i pomalo Dinamo plaćaju danak što su nekad imali sriću u Evropi. Svi se ovdi sićaju te Lige Prvaka prije 13 godina i četvrtfinala sa Ajaxom. Al takvih uvjeta i te sriće nikad više. Imati jedno jedino pretkolo i tu poljsku Legiju se ne ponavlja dvaput (0-1 i 0-4). A u skupini Lige Prvaka ne imat ni 1 klub iz lige petice,to da sad vrtite bubanj nebi nikad tako ispalo. Benfika,Anderlecht i Steaua. Jesu velika imena,al to je sve bilo po miri Hajduka. I još nešto...prva 2 u grupi idu izravno u četvrtfinale?! Ma ko to nebi poželia? Nažalost,tad ko da smo prodali dušu vragu. Ka ono šta je Ivanišević osvojia Wimbledon i više nikad ništa više. Kao što je ova Belgijanka Eleboe uzela Blanki zlato,a prije a ni ikad više neće skoćit tako visoko,ma ni blizu. Sinoć 190 cm,naspram 205 iz prve prošli tjedan. I Hajduka ko da proganja ta prošlost. Odmah nakon te godine 1995 se osjetilo prokletstvo. U Ateni kontra Panathainakosa igramo pretkolo Lige Šampiona,izborimo 0-0,al do uzvrata naš dragi Miki Rapaić se igra sa nekom kemijskom ili karticom i ozljedi si oko i otpadne za utakmicu?! U uzvratu u Rijeci samo 1-1 i adio Liga Prvaka,i nikad više. Najbliže je bilo kontra Mallorce. 1-0 doma i onda idiotizam Štimca koji je napao u tunelu suparničkog igraća pa nije moga igrat u uzvratu. Naravno da on nikad nije prizna krivnju,a snimka tog incidenta nikad nije napustila kancelarije Hajdukovog stadiona. Al u uzvratu 0-1,produžeci i 0-2 i adio snovi. To tako ide. Imaš jednu šansu u životu za nešto učinit i skoro nikad više. Ko se još sića Maribora u Ligi Prvaka? U pretkolu izbaciti Dinamo Kijev i Lyon?! To da sad igraju 20 puta snjima,20 puta bi izgubili. A Sturm,Thun,Artmedia...tad i nikad više. Ove godine Bate Borisov i Anorthosis,bolje nek guštaju dok mogu jer računi će doć na naplatu. Malo ko danas polagano gradi velik klub na uspjesima jedne sezone,. Ono kad je Dinamo dvaput zaredom igra Ligu Prvaka,izboria je to kontra MTK-a i Celtica! Ma ko sad nebi poželia taj MTK. Al triba bit nositelj,triba pobjeđivat i skupljat bodove,a ne gubit obe utakmice (sad kontra Šahtjora,prošle godine kontra Werdera,pa prije kontra Arsenala...). Ipak želim svu sriću Dinamu kontra Sparte i Slavenu kontra Cska. Slaven mi je nakon Hajduka i Varteksa uvik bia najdraži klub baš radi svojih igara u Evropi. Vječno su igrali taj InterToto kup i uvik bi dogurali daleko,nikad nisu potcjenjivali protivnika,uvik su igrali pošteno,fer i sa srcem,pa šta bude. Sićam se i oni su prije 3,4 godine izborili 0-0 kod Deportiva,pa doma izgubili baš 2-0 mislim. Al tad su španjolci bili puno jači,taman su par miseci prije toga igrali polufinale Lige Prvaka s Monacom,ono kad im je Pršo uvalia poker golova,al i ono kad su prije toga izgubili od Milana 4-1,pa ih potopili u uzvratu 4-0. Al Slaven je klubove koji su im bili ravni,za razliku od Hajduka,je uvik prolazio. Da je Hajduk igra sa Arisom,mi bi izgubili bar 0-3 ukupno,jer bi mislili kako smo mi za njih prva liga,a oni obični provincijalci. Slaven je ima i sriće,al pošten pristup se mora isplatit. Grci su ionako prošle godine svi do jednog ušli u Ligu Uefa i Ligu Prvaka da jednostavno to se više nije moglo ponovit. Mislim da je Cska klub koji bi oni mogli proć. Šanse su im niti 25 posto,al ja virujem u njih. I nek Dinamo prođe,eto im protivnika po miri. Dovoljno dobar,poznat i ugledan da napuni stadion,a dovoljno siromašan i iskomplexiran da padne na Maksimiru bar 1-0. Navijajmo za naše! Ko zna kad će opet!

30.08.2008. u 08:12 • 2 Komentara • Print • #

nedjelja, 17.08.2008.

Evo me

Moran nešto napisat da ne stoji više bezveze oni post o Lennyu više. Sad sam doša iz Rogoznice,još 2 puta mućenja tamo i gotovo je. Koja ironija,uvik sam obožava lito,a sad jedva čekam da svrši da si napokom uzmem godišnji. Ajde pozdrav zasad

17.08.2008. u 00:08 • 1 Komentara • Print • #

četvrtak, 07.08.2008.

Lenny

To je trebao biti dan kad ću svečano prvi put testirati svoj automobil na plinski pogon. Marljivo se radilo i prekovremeno,i na praznik i bez klime samo da bi se moglo u 6 popodne krenit u Zadar na Lennya. Ali zašto jednostavno,kad je u mene sve komplicirano. Meštar nemože dovršit auto jer mu fali neki impuls na bobini. Sve ugrađeno,samo ta zadnja pizdarija zajebaje. A ništa,neću sad da mi propadne put,uzimam auto i grem na dobri stari benzin. l prvi semafor auto se gasi,a ispod njega lokva benzine. Eto ti dobri stari benzin,očito ljubomoran što ga namjeravam poslat u prijevremenu mirovinu. Zovem meštra,ne javlja se. Zovem opet,opet ništa. Na peti poziv se javi i kaže: Ahh to,da da,i ja sam nešto primjetia. Ma nemoj,ja triban na put a on se zajebaje. Onda mi je telefonski pojasnia koju gumu di da spojim i opet upalim. Aj dobro,guma od benzine iskočila i to je to. Ajde ok...krečem kad na drugom semaforu opet isto. Opet dižem haubu stiščem taj đek,krečem dalje. 100 metri do kuće opet isto. E sad već put opet dolazi u pitanjue. Nemogu ja jurit u Zadar i strepit oće mi u okuci se ugasit il nedaj bože i zapalit. Ništa,do kuće sam doša,naša neku žicu da to stegnem,al dotad moja frendica Mimi već našla drugi prijevoz,tj.zovnila bivšeg momka koji je ionako triba ić s nama i on je uzea auto od čaće. Bilo mi neugodno skroz,al šta je tu je. Do Zadra dođemo za dvi ure,al nam tribalo još bar ura da nađemo te Jazine,a da o parkingu i ne govorimo. Dovukli se do tamo kad eto vesele vijesti,karte nisu skuplje na dan koncerta,ali karata nema?! Eto da i to doživim. Šta sad?! Ma idem nešto poist. Pekara? Radi do 9! Čevapđinica...taman čovik zatvara. Benzinska? Red za benzin i ostalo,a oni unutra zaključani sa papirom na vratima,naškrabano Zatvoreno do dalnjega. Pa šta je ovo? Nikom nije do zarade. Našli nekog tamo šiptara kilometar daleko od koncerta,ima burek,al nema jogurt ni pivo,već cedevitu. Ma neću to,pješačia još 500 metri za nač Coca Colu,koju ni u trafici nemaju,a da pivu i ne spominjem. Dok sam očajnički tražia piće,Riki taj ex od prije,maše ko lud,dere se i skače. Nabavija si je kartu i to besplatno?! Da mu je neki frend koji je sa ekipom doša na motoru,pa im valjda nije do svirke. Pa ima li još? Nisan pita. Pa pitaj! Ode on do njega...Taman prika motorista poklonia još 4 karte nekom tamo znancu prije dvi minute,a mi bili spremni i platit. E baš lipo,super. Dobro Riki,aj ti na svirku. Ja i Mimi lunjali oko ograde i našli neku bužu ispod dugačke platnene,il plastične reklame za ožujsko. U biti,uz cilu ogradu bia je red ljudi koji su čirili koncert izdaleka. A brat bratu ima bar 200 metri od bine. Triba ti dvogled za išta vidit. Al falin te bože imam digitalnu kameru uza sebe sa najboljim jebenim zoomom kojeg sam naša na tržištu. Lipo sam čučnia,položia kamericu na zidić,zoomira idealno i snimaj Sony. Na kraju je ispalo 10 puta bolje nego da sam platia kartu,gužva se i mučia,staja na nogama i diza se na prst da išta vidim ka šta je mora Riki. A dal bi uspia i uć s kamerom i to je pitanje. Doduše ima sam pripremljen plan,stavia sam kameru u torbicu od Mimi,a preko nje 2 uloška i kutiju tabletu kontra menstrualnih tegoba. Reka sam joj ako budu još išta čačkali da kaže kako joj je 1 uložak napola iskorišten,da ne kopa dalje,haha. Dobro,dotog nije došlo. Mene ipak još bole noge od čučanja i grčenja da sve lipo usnimim,al vridilo je. Lenny u Zadru. Moran priznat,nisan njegov veliki fan ka šta sam od Dylana i Berrya,al odradia je to odlično. Možda glumi,možda ne,al odavao je dojam čovika koji je sretan što je tu i što se može pokazat po prvi puta ovdašnjoj publici u najboljem svitlu. Počea je koncert sa meni supe pismom Always on the run koju je mora ponavljat nakon minute jer nije tehnički sve bilo uštimano,tj.ja se nisan pripremia za snimanje. Na kraju vračao se dvaput na bis iako (sad to već sa mojim iskustvom hodočašča na koncerte imam pravo reć),to nemoš ni nazvat bisom. Kada toćno se tempiraju dvi završne pisme za koncert onda nije bis kada ih odsviraš,bis je kada te publika natira da ti odsviraš nešto što ti uopće u planu nije bilo. Prva pisma u bisu je bila lagana,neka njonjalica,sad se nemogu ni sitit imena. Nakon toga opet je bilo nekih naivaca koji su pohrlili prema izlazu ne znajući da koncert nemože završit bez himne: Are you gona go my way. To bi bilo ko da rukometna utakmica završi bez golova. Naravno,nakon toga nema povratka na binu pa da sad do jutra bez prestanka skandiraju njegovo ime. Odma je Dj pustia All along the watchtower od Hendrixa i gotovo! Al Ok. Napokom da za neke pravi stvari ne triba ić u Italiju,Mađarsku,Sloveniju,Austriju....Ja sam zadovoljan.

07.08.2008. u 17:46 • 0 Komentara • Print • #

utorak, 05.08.2008.

Ajmo nešto

Safin-Isner...više od 23,50 gema...1,85

Sela-Delić....Tip 2...1,90

05.08.2008. u 12:24 • 3 Komentara • Print • #

subota, 02.08.2008.

Evo me

Ma svaki put me začudi kad vidim da neko i dalje posječuje ovi blog. Triba bi ga malo i uredit,nešto prominit,al mi se neda. Danas,malo po malo saznajem,svi oko mene su na produženom vikendu...a ja za promjenu sa produženim radnim vrimenom danas. Umisto 8 sati,radit ću 10. A vikend,praznik,odmor...malo sutra. Sad se sjetih onog: Upri vole kad nemaš škole. Dobro,neku školu i imam,al kad bih išao to raditi,bilo bi mi još i gore. Al šta jes,jes...uvik sam mrzia školu,a sad zato manovalim doslovce haha. Što se tiće klađenja...Bolje ne pitaj...ne sićam se kad sam zadnji put dobija. To kod mene ka i vrime na zimu....par dana zaredom super,onda danima,tjednima užas. Neću vas cjepit s tim,sad sam tu opet 7 dana,pa će bit postova. Evo dotad da vam pokažem neke slikice mog Radeta Šerbeđije kojeg sam uvatia na Murteru u utorak.