Kune mi se pentraju po krovu, a maloprije me jedna gledala kroz prozor, iza stakla. Znam da imam raznih beštija koje se danju ili noću kreću tu u krugu 10 metara. Trenutno jedna mačka, prije ih je bilo mnogo više. U vrtu dolje povremeno zbog urođenih problema sa sinusima frče veliki bijeli albino bokser. Od ptica primijetio sam vrapce, kosove, poneku vranu i razne druge kojih imena ne znam. Paukovi i ja imamo poseban odnos, međusobno se uvažavamo. Oni meni dekor, ja njima mušice.

Ali za psolike zvijeri, mustelidae, lasice... dosad nisam bio skroz siguran. Kasno noću često čujem divljanje po terasi, samo mislio sam da su mačke pošto ih je mnogo bilo. Od odraslih jedna mačka i tri mačka. Ona je neuglednog podrijetla, no zavodljiva, finih kretnji i dobre linije. Oni pak sva trojica seljačine. Jedan je podli žuti s ožiljcima preko njuške, drugi glumata šepavost i pederski se umiljava, a treći je ružni veličine prosječnog pseta.

Uglavnom, jedne noći nešto je vandalski razvalilo ono što sam ja zvao metlom, a zapravo je partviš. Ljudski faktor odmah sam isključio jer sve neki fini ljudi ovdje žive, a i bivši privremeni predsjednik je u blizini, tako da se barbarstvo ne tolerira. Mačke se noću uglavnom ševe, toliko o njima.
Dakle...
Okej, kune. Razbile ste mi metlu. Šta ćemo sad? Ha?