Čačinački Alkosi

Evo još jedan post nevezan direktno uz Čačinačke Alkose ali vezan uz mene!Ipak sam ja glavni autor i urednik ovog bloga pa koristim situaciju da ga koristim isključivo za sebe. Riječ je o nečemu vezanom samo uz mene. Uz mene i moju djevojku Anu i jedan "sitan događaj" koji se desio u subotu navećer.



Sve je počelo tako da sam ja već neko duže vrijeme razmišljao o budućem životu mene i moje djevojke Ane (za koju već znate da je Kecova seka). I tako ja prošli tjedan uz pomoć Keca odlazim u Slatinu i izabirem jedan krasan prsten s kojim ću da prosim moju Anu da mi bude žena! I kupio ja prsten.Lijep,jednostavan ali lijep.Zlatan s nekim kamenčićima.I sad ja smišljam strašan plan kako ću da je prosim!!!!Malo razmišljam i smislim ja kako ću je odvesti u park prirode Jankovac (lijepo i popularno izletište u blizini Čačinaca).Mali izlet za nas dvoje,dekica na livadi,sendviči ili roštilj itd itd. Pa onda lagana šetnjica prekrasnom prirodom do još ljepšeg slapa po imenu skakavac (svi koji su bili na Jankovcu znaju o čemu pričam,a tko nije bio-ima za čim žalit i neka što prije dođe),i onda ću ja tamo u prekrasnom okruženju kleknuti i izvaditi prsten i prositi je! Dobar scenarij.Ali kurac.moj stari ide taj dan u Našice u svatove Jure Matešića pa nema auto.Imam i rezervni plan.Uzet ćemo Kecov auto!Opet banana-pada kiša! Odgađam sve za neki drugi vikend. Navećer nas dvije sa Kecom i Slađanom izlazimo u restoran na većeru a zati u DEF na cugu.Pridružuju nam se Ive i Marina (moji budući kumovi) i lagana zajebancija.odlazimo kod mene doma,ulzim ja u sobu i uzimam prsten i gledam ga.Dolazi Ana,a ja ga spremam.Okrećem se prema njoj i blago teleći joj gledam u smeđe okice.Pita ona mene šta mi je a ja šutim kao zaliven.Ponavlja isto pitanje po još koji puta a ja i dalje blejim kako tele u šarena vrata.Ona misli da nešto nije u redu.A ja sam sebi kažem:"Ma ko ga jebe,ja ću to obavit sada i ovdje,nemogu više čekat!" I tada ja iz vitrine vadim crvenu plišanu kutijicu,otvaram je,kleknem pred Anu i prosim je!Ona ugodno iznenađena,sva u nevjerici da sam ja to učinio!Prvo me pita:"Jel to neka zajebancija?" A kad je vidjela da sam smrtno ozbiljan odgovara otprilike ovako:"Pa naravno da ću se udati za tebe!"
u tom trenutku nitko sretniji od mene.I nje,naravno.Dugo očekivani trenutak se napokon dogodio.Ono dalje neću opisivati.
ujutro,kad smo se probudli ,dogovorili smo se da ćemo prvo reći roditeljima a onda dalje ostalima.Dogovaramo i to da ćemo u Kolovozu ili Rujnu i službeno napraviti zaruke-ono s roditeljima i kumovima i burmom na lijepoj večerici.Neznam više što da vam napišem nego da sam jako sretan.Nije bilo kako sam planirao i zamišljao ali je svejedno bilo lijepo i za nju izneneđujuće.I opet dobro.Sad dalje idemo polako korak po korak,a ako Boga da,nagodinu bi trebali biti i svatovi.
Ljudi,pružite mi bar malo podrške,ipak sam iskazao određenu dozu hrabrosti!


P.S.Danas je ekipa Bare gostovala u Paušncima i odigrla 2:2-o utakmici čitajte ovdje!