Ljepota je u očima promatrača
Hm… ne znam baš. To svi govore (uglavnom), ali neki kriteriji ljepote su nepobjedivi. Pa znate ono, kak´ cura mora izgledat ili kak´ dečko mora izgledat, i to… ti kriteriji su javna tajna i svi se nekako držimo tih kriterija ne razmišljajući o njihovoj plitkosti. Mislim, to je zapravo O.K., jer tko bi se u javnosti htio pokazivat s nekim tko se ne bi svidio njegovim prijateljima ili da svi onak´ pričaju «Pa kaj si nije mogla nać boljeg?» ili «Kaj on radi s njom?»
Nema veze kaj si mi ti baš super i kaj se s tobom mogu zezat, i kaj možemo o svemu pričat, ko´ ti kriv kaj ne zadovoljavaš uvjete ideala! Ako nemaš sve atribute Seve Nacionale ili ako nisi bar približni klon Davida Bachkema, ispadaš iz igre. To ti je zakon prirode.
Pa dobro, postoji odstupanje, ali u granicama plus-minus dvije standardne devijacije, možda čak i manje.
Tužno.
Ali tu se ništa ne može. Znam puno ljudi koji unaprijed imaju sliku idealnog partnera/ice. I žive u nadi da će ga pronaći. Male su šanse da se to dogodi.
Možda bi savršenstvo bilo lakše pronaći u nesavršenom, u detaljima, sitnicama. Jer konačno… život se sastoji od sitnica.
Shvatiti to – znači odrasti, ali sačuvati dijete u sebi… I uvijek, baš uvijek dopustiti tom djetetu da se veseli i da živi. Jer samo dijete u nama zna voljeti i jedino ono je promatrač sa zdravim očima i pravim kriterijima ljepote.
Pozdrav svim promatračima!
|