I'm never gonna say goodbye

https://blog.dnevnik.hr/blondy1989

nedjelja, 03.06.2007.

I don't want another pretty face, I don't want just anyone to hold...

Evo nekoliko događaja (stuacija) iz mog života:


''Nemoralna ponuda''

Prije nekih mjesec dana (ustvari ne znam tocno), jednu subotu na vecer, u kaficu u koji inace izademo, sjedimo frendica i ja i cavrljamo uz bambuse. Stol do nas su sjedili prvo cura i decko, a kasnije su im se pridruzila jos dva decka (svi su imali oko cca 23-25 god). Stalno su nas pogledavali i to je trajalo kojih 2 h. Taman se frendica (Nixa) i ja odlucimo da odemo, kad vidiš diže se cura (mislila sam ide na wc, iako mi je bilo cudno jer je drzala cigaretu), ali cura nije isla na wc nego dođe do mene
Cura: Jel te mogu nešto pitati? Bez obaveze.
Ja: Možeš (mislim si ja kaj seš me sad pitat? mozda dal imam upaljac, ma ne...)
Cura: Koliko imaš godina?
Ja:17 (u sebi: kaj se to onaj decko možda zapalio?)
Cura: Dobro. Thanks! - i ode
I tak sjedne ona i pocne sa svojim drustvom komentirat, jedino sto sam cula bilo je: ima 17, i oni su nesto prokomentirali: 17? steta! Tad smo se Nixa i ja digle i otisle (ja sva zbunjena).
U nedjelju ja se jadam sunchy na msn-u i njoj odma padne na pamet zasto me cura to pitala, ona meni objasnjava (ne direktno nego u ''šiframa'') a ja nikako skužit (šteta što nemam spremljen taj razgovor, to se isplati procitat). Kad sam ja napokon saznala što mi hoce rec (a htjela je rec da je cura vjerojatno mislila na grupnjak), moja reakcija je bila (otprilike, ne znam tocno ponovit): aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
fuuuuuuuuujjjjjjjjj!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
ma nije valjda!!!!!!!!!!!!!! (dal je ili nije nikad necemo saznat)
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
užas!!!!!!!!!!!
fuj!!
bljak!!
aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
ok, sad sam dobro


''Pogledi''

Neki dan idem ja doma iz škole, onak sva izmucena, umorna, živcana...,sjednem (cak) ja u bus, nabijem si mp3 u uši, raspalim Nickelback i zujim kroz prozor. Na stanici kod Lisinskog ude u bus neki slatki decko (ne toliko zgodan koliko je bio slatki), ja ga malo pagledavam... Na moje oduševljenje decko odluci sjest ''naopako'' (ona mjesta kad si ledima okrenut vozacu). Na srecu bus je vozio okolo, jer je jedan most bio zatvoren, pa nam je put trajao malo duže. Cijelo vrijeme mi smo se pogledavali, kao djeca u 5. raz. osnovne, dok nije dosla ta stanica (Odra- željeznicka stanica) i tu se napokon žena koja je sjedila do mene odluci izac, ja sva happy u sebi se derem: Daj se dođi sjest do mene. Daj me pitaj za broj. Dođi kad ti kazem. A daj dođi., ali NE nije došao. Na drugoj stanici uđe u bus neki smrdljivi stariji stricek (smrdio na cigarete....) i sjedne do mene. Tako sam okrenula ocima da su to valjda svi vidjeli ukljucujuci i tog decka-koji mi se, onak neduzno, nasmijao. Da bi sve bilo još gore on se digne i izade u Velikoj mlaci, no kad je prolazio pokraj busa još me jednom pogleda, nasmiješi se i slegne ramenima. Moja reakcija (u glavi ne na glas): WHY?????????????????????????????????


''Sorry''

Frendica (Marta Ma) i ja u krcatoj 12-ici (od Trga do Draškoviceve). Bile smo u malo nezgodnoj pozi: ona stoji ispred mene, a ja od guzve sva zaljepljena njoj na ledima (kao školjke kamenice za kamen), al da bi bilo još gore iza mene jedan decko. Kako je tramvaj krenuo tako je on nekoga pogurnuo ili nešto takvo i kaže meni: Sorry-valjda misleci da je meni nešto napravio, ja nisam trzala jer nisam znala da govori meni. Nakon 30 sekundi ja malo pomaknem nogu i njega lagano dotaknem, a on opet meni: Sorry-ovaj put sam se okrenula i kažem: Ma ništa. U jurišicevoj neka debela žena se odluci mrdnut i sve oko sebe, normalno, pomakne, tako da se decko nasao zaljepljen za mene, a ja i dalje zaljepljena za frendicu. U jednom trenutku moja frendica da briljantnu izjavu: Koja neugodna situacija-misleći na ženu ispred nje, a ja joj dobacim na uho: Ma daj!- inace moja poznata izjava u zadnje vrijeme- misleci na sebe u sendvicu. Konacno dode ta Draškoviceva i još samo par sekundi do otvaranja vrata tramvaja (u sebi odbrojavam). KONACNO!!!!!!!!!!!!! Otvore se vrata i mi izademo van (jeeeeeeeeej), a decko se iz tramvaja dere: Bok cure!!!!


Poanta ovih doživljaja: nikad necu naletit na pravoga!



Create your own Mood-Meter

- 21:46 -

Komentari (0) - Isprintaj - #