Evo me nakon dva mjeseca... Duga dva mjeseca... Tu je bilo svega.
Bilo je smijeha, sreće, tuge, plača, boli...ma svega je bilo... Neznam
odakle da pocnem. Aha da znam. Pisat ću vam u naslovima. Počinjem
od toga kad je završila škola do današnjeg dana.

SPORTSKE IGRE MLADIH:
Došao je i taj dan. Išli smo na ždrjeb za SIM u nogometu. Ždrjeb je bio
na stadionu NK Sloboda na tribinama. Prvo je bio ždrjeb za 89 godište,
a poslije njih za 92. Ja sam bio pozvan na ždrjeb za 92 godište. Pa sam
nam lijepo namjestio najlakšu skupinu. To je bilo sve za taj dan. Idući
tjedan imali smo 3 utakmice. Prvu smo igrali s nekim klincima i izgubili
2:1, drugu utakmicu smo ja mislim izgubili ili pobijedili, ali mislim da smo
izgubili 1:0, a zadnju utakmicu izigrali smo nerješeno. Na zadnjoj sam
utakmici zabio gol za 1:1. Bio sam lud na toj zadnjoj utakmici. Nismo
se uopće trudili. Neki su bili malo previše sebični pa smo i tak završili
na 3 mjestu. To je bilo sve za nogomet.
Iduće jutro me zvao predsjednik rukometnog saveza i javio mi da
sljedeći dan imamo utakmicu. Igrali smo u Ivancu. Ivanec je bio domaćin
jer je bio prošlu godinu prvi u Splitu. Ujutro u 07,00 morali smo doć k
Leonu. Njegov tata je vozio jedan dio ekipe, a od Domagoja sestra drugi
dio ekipe. Tamo smo došli u 10,00h. Kad smo tamo stigli sjeli smo na
tribine i gledali utakmicu koju su neke cure igrale. Za par min došao je
neki tip do nas i rekao nam da ispunimo formulare. Trebali smo napisati
imena i prezimena igrača te brojeve telefona. Zatim smo krenuli u
slačionu da se preskinemo. Preskinuli smo se i išli na zagrijavanje. Prvu
smo utakmicu igrali protiv nekih klinaca i pobjedili ih s 10 rezlike, a sljedeču
smo igrali s Ivancom i izgubili 5 razlike. Poslije te utakmice igrali smo
protiv naših frendova RK Varteks Di Caprio. Ali ne našeg godišta nego 89
godišta. I pobijedili ih s 5-6 razlike. Poslije toga išli smo na cuga pa doma.
Bili smo malo tužni, al ok. Sljedeče god bit će bolje. To je sve od SIM. Sad
sljedi ostalo.

Rab:
Napokon je stigao i taj dan. Došao je sistematski za Rab. Tu noć prije
sistematskog imamo sam veliku temperaturu. Ujutro sam išao k svojoj
doktorici. Svom srećom ona nas je popodne imala na sistematskom pa
me pustila na Rab. Inače me možda neka druga nebi pustila. Dosli smo
u 15h kod DND. Tamo sam se upoznao s jednim super tipom po imenu
Igor. On je metalac, kosu ima spletenu. Rade mu se dredle. Ima jako
zakon kosu. I zacas smo krenuli na sistematski. Prvo su išle cure, pa
onda dečki. Kad smo bili gotovi sa sistematskim isli smo u sobu pokraj
te. Tamo su nas slagali u grupe. BIle su tri grupe. Ja sam bio u grupi
kod voditelja Borisa. Boris je super,zabavan i jako dobar čuvjek. Studira
medicinu. Kad smo se složili u grupe malo smo razgovarali o tome šta
smijemo, a šta nesmijemo raditi na Rabu. Poslije toga išli smo kući. Ja sam
išao spavat k baki jer mi je od bake 5 min pješice do autobusne stanice.
Bilo je to sve za taj dan. Sljedeči dan išli smo na Rab. Probudio sam se u
06,00. Bio sam jako sretan jer sam jedva čekao da upoznam nove ljude i
da se tamo zabavim. Kad sam se spremio krenuli smo na autobusne
stanice. Tamo smo stigli u pola 7. Čekali smo da dođu autobusi. Kad su
stigli brzo smo si išli zauzet mjesta. Zatim smo izašli van gdje su nas voditelji
prozivali. Kad su nas prozvali išli smo se oprostit od roditelja i sjest u bus.
Napokon smo krenuli. Ja sam sjedio s Igorom na predzadnjem sjedalu,a
ispred nas su sjedile dvije zabavne cure(Aleksandra i Tihana). Na putu
nam je bilo jako super i zabavno makar se još nismo poznali. Po putu smo
se samo neki upoznali, ali kad smo stigli na Rab svi smo se odma upoznali
i zapamtili kako se tko zove. Kad smo stigli do odmarališta išli smo u svoje
sobe. Tamo smo ostavili kofere i otišli dolje na ručak. Taj dan padala je jako
kiša, ali nama to nije smetalo. Poslije ručka otišli smo raspremit stvari pa
smo išli na kupanje. To je bilo kupanje po kiši, totalna ludnica. Poslije
kupanja otišli smo se istuširat, pa smo išli na večeru, a poslije večere krenuli
smo na oblačenje za grad. U gradu smo bili do 1h. Pri povratku morali smo
biti tiho da druge ne probudimo,ali nas je teta Jagoda dočekala i špotala
nas jer smo već prvi dan bili toliko dugo vani. Bilo je 2h kad smo došli u sobe.
Išli smo oprat zube i leć si u krevete. Nismo spavali nego smo razz do 4h,a
u 7h smo se budili jer je u 8h bio doručak. Drugi dan ujutro za vrjeme ručka
rekli su nam da na papir napišemo ime kako će nam se zvati soba. Naša
soba zvala se "Soba 108", ali nema veze s brojem sobe jer je broj sobe bio
11. Tu večer uveli su i poštanski sandučić u koji smo stavljali pisma za osobe
koje nam se sviđaju ili tak nes...ma bilo sta osim prostota i ružnih riječi. Taj
sandučić bio je na prvom katu gdje je bio Ivanec, mi smo bili na drugom katu.
i tako su dani prolazili... Stavit ću vam slike pa ćete vidjeti neke kako nam je
bilo. Svi dani su večinom bili isti. Ujutro u 7h buđenje, u 8h doručak, 09,45
pregled soba, u 9h svi dolje na terasi i pokret na plažu, u 11,45 se kretalo
natrag u odmaralište jer je u 12h bio ručak, poslije ručka imali smo odmor
do 15,30h. Mogli smo radit šta smo htjeli. Evo nekih od primjera: mogo si
spavati, ići u Kamp, kartati se, gledat telku, hodat po sobama, igrat zabavne
igre, igrat nogomet na hodniku ili si pucati...evo to su neki primjeri. U 15,30h
svi smo morali biti na dvorištu jer je bila užina i ispunjavale su se ankete i
slično naravno tko je htio, u 16,00h se kretalo na plažu, na plaži smo bili do
18,40h, u 19,00h je bila večera, a poslje večere nas je zabavljao anomator
Ensi. To su bile različite i šale i predstave i igre itd... Poslije toga išli smo u
grad. I tak je bio obično raspored dana, a sad malo šta smo ovak radili. Ja,
Aleksandra, Tihana, Igor i Branimir, a ponekad Danijel i Tomislav uvijek smo
ručnike imali na molu i to od prvog dana. Našli smo si naše mjesto koje će
nas čekati i druge godine. Skakali smo s mola koliko smo htjeli. Bilo je 3 mola.
Malo prije Kampa jedno 100m od našeg kupališta su banane, trampolini i
planine na vodi. To je super stvar. Tamo smo se super zabavili. Igrali smo
picegin u vodi, ma radili smo šta smo htjeli. Jedan dan išli smo u San Marino.
Tamo je Raj za sve ljude. Ima puno različitih igara(teniss, stolni tenis, golf
igralište itd.),pedalina, tobogana u vodi, jet skia, banana itd. A kad uđeš u
vodu 1km od plaže voda vam je do struka. A na plaži se može igrati i mini
nogomet na pjesku i odbojka. Predzadnji dan smo se slikali. Vidjet ćete
sliku moje grupe, a i od ostalih. Taj dan navečer svi su se jako opustili.
Imali smo navečer jednu igru u kojoj smo od naših pobjedili Ja, Igor, Stela
i neke dvije male cure iz Ivanaca. I svi smo dobili izlazak do 2h. Taj dan
neki su bili pod "gasom". Ah došao je i zadnji dan, svi tužni jer nam je to
sve tak brzo prošlo, a bilo je jako puno zabave. Ja mislim da sam ja bio
najtužniji. Svaki čas sam plakao. Bilo mi je jako teško rastat se sa svim tim
prijateljima, ali jedva čekam sljedeću godinu da uh opet sve vidim. Pri polasku
kući jako sam se plakao, ali najviše i najače sam se kad smo bili kod
Varteksovog stadiona jer sam znao da se začas rastajemo. Taj tren su me svi
vidjeli i žalosno me gledali. A teta Jagoda je rekla:" Lino vam je svim voditeljima
zadnji dan napisao pismo". Taj tren meni su suze sve više tekle. Za par min
vidio sam svog voditelja kako su mu isto počele suze teći. Bilo mi je svega žao.
Kad smo stigli na autobusnu stanicu nisam išao svojim roditeljima, nego sam
se išao oprostit s ostalima koji su bili s menom na Rabu. Sad smo svi jako
dobri prijatelji i sad kad počinje Špancirfest čemo se nać. Eto to bi bilo sve od
Raba, a sad dalje...

...da...Fićo predstavlja sobu...
Bakarac:

Dan poslje Raba išao sam dalje na more. U jedno selo Bakarac. To je selo pokraj
Rijeke. Probudio sam se ujutro u 16,15h i krenuo se spremati jer smo u 05,00h
krenuli na more. Još smo išli po Karla. Doduše ja se toga ne sječam kad sam
spavao jer sam se prošlu noć vratio s Raba i čuo do 01,00h. Do Bakarca smo
se vozili dva i pol sata bez stanke. Kad smo stigli na more su me probudili.
Bakarac nije veliko mjesto, ali moze se nac koja zabava. Više zabave ima u gradu
pokraj Bakarca u Kraljevici. Ali nema veze. Prvo kad sam se probudio mislio sam
samo na Rab. Nisam na nist drugo mislio. Kad smo stigli tamo k njima na more
išli smo se prvo raspakirat, a zatim smo se Ja, Karlo, Matija, Tea i Ivana išli malo
prošetati da nam pokažu kako to izgleda. Za pola sata smo se morali vratit jer
smo išli doručkovat. Poslije doručka išli smo se kupat. I tak svaki dan. Tri dana
smo bili u Kraljevici na pizzi. Tamo dobis tako veliku pizzu da neznam...morali
smo ju nosit starcima da ju jedu jer mi nismo mogli. Eto to je sve od tog mora.
Sad sam napokon doma i sljedi Špancirfest... Tu će biti puno zabave, a bit će i
novi post. A sad idem na pozdrave.
PRVO POZZ:SVE KOJI SU BILI NA RABU, a posebno svoju grupu, onda pozz
Borisa, Igora, Tomislava, Danijela, Branimira, Sebastijana, Aleksandru L, Tity,
Aleksandru, Bubu, Doru, Dajanu, Anu, Stelu, Tombu, Krpana, Fifia, Dajču,
Gorču, Evu, Miu, Ensia, Barbaru i ostale...
Zatim pozz svoj bivši 8a, SVE ONE KOJI ME POZNAJU.
To bi bilo sve od mene za sada...
Vidjet ćete neke slike dok stavim...
Čujemo se i vidimo...
Pozz
by Lino :)