Kakav dan!!!
"Di su one kujice iz kvarta da me sad vide?" Najprije da vas upoznam sa mojom psinom ovdje na slici. To vam je najbolji pas na svijetu, a ja imam tu sreću što je završio u mojim rukama. Neznam na koji način da izrazim svu ljubav i zadovoljstvo koju mi u životu pruža ovaj mješanac između žutog labradora i zlatnog retrivera. Sada ima 7 godina (ovo je slikano pretprošle godine) i još uvijek se ponaša kao štene. Kad kažem kao štene, mislim na samo dobre karakteristike, jer je s godinama pokupio mudrost, poslušnost, i nenadjebiv karakter! Još uvijek je agilan iako se opasno približava osmoj godini, i skače 2.20 metara u zrak (koliko god vam to bilo teško sada za predočiti) uz zalet od svega par koraka. Zakačim mu plastičnu bocu na najnižu granu drveta i ne odustaje dok je ne skine. Jedino tako ga mogu potpuno izmorit u šetnji :)))
No dobro. Htio sam pisati o tome kako mi se obistinila želja iz prošlog posta, i danas je stvarno zakuhalo vani. Dan kao iz bajke. Odmah nakon ručka, uvalio sam ovog mog žutog frenda u auto i uputio se u Opatiju. Tamo smo se našli sa jedim frendom i njegovom curom, i svi skupa odvalili šetnju uz more skroz do Lovrana, gdje smo pojeli najbolji hamburger u čitavoj regiji. Ako vas ikad put nanese u te krajeve obavezno svratite "Pod Voltun" sve i da niste gladni. Odmorili smo se na suncu nekih dvadesetak minuta i uputili se istim putem natrag. Sve skupa trajalo je jedno 3 i pol sata. Usput sam vidio i prve minice koje su se izvukle iz ormara, studentice koje je ovo sunce izvuklo iz mračnih štreberskih rupa, mlade mame sa kolicima (mmm, mlade mame :) ), i svih drugih čuda koje ovakav dan nosi sa sobom. Neznam dali da se zahvalim blogu ili bogu što je uslišio moje molitve ovako brzo. Što god da mi sad bude trebalo, samo napišem post, i bit će :)
|