|
otkad se i u privatnom zivotu druzim s blogerima, sve cesce primecujem sledecu karakteristicnu situaciju: sedis s nekim u kafani, ludo se zabavljas, za susednim stolom neko uradi nesto neobicno, i prvo sto osoba koja ti sedi preko puta kaze je: to moram zabeleziti u svom blogu. podseca me na to kako ume biti naporno putovati s pasioniranim fotografima - oni umesto da uzivaju u pejzazima, samo ih skeniraju da nadju motiv za slikanje. tako i blogeri skeniraju stvarnost jos samo po tome da li su vredan motiv za post... |