MALOUMNOST JE bila U TRENDU, sada je smisao života

- Gdje je?
- 'ko?
- Pa votka!
- Kud kurca ja znam! Nisam ti ja ured za izgubljeno i nađeno!
- Daj me nemoj jebat, pa tu je bila. Prije pet minuta sam je tu vidio. Mislim…ma ne, ali ipak… ma ne, ne, ne može nitko tak brzo…a možda? Čuj!
- A?
- Jel može ne'ko popit cijelu votku za 5 minuta?
- Čist sumnjam! Al sam čuo da je jednom neki Rus popio dve votke za sedam minuta.
- Koj Rus? Jel Super Mario?
- Koj'? jel Bros misliš?
- Da, Bros!
- Pa, on ti nije Rus, idiote!
- A jel je onda Lujđi Rus?
- Ma, ti si Rus!
- Nisam ja Rus, jebote lunapark, samo mi je tata Rus!
- A-ha. A jel bi ti htio pit votku iz šešira?
- Sombrera?
- Da!
- Pa, baš i ne, ja bi rađe iz šljema…
- Da, da i to iz šljema od mog tate, njemu su ti za šljem one lopte za pilates rezali po pola i stavljali mu na glavu, kad je imao vel'ku glavu k'o…k'o…k'o šta ti ja znam šta!
- E, pa da. Iz tog bi i ja htio pit. No, daj mi reci, kak' se zove, e da, e jel znaš da ti je moj jedan prijatelj skočio iz aviona i čim je skočio…slušaš?
- Da!
- E, čim je skočio, ruksak s padobranom mu se zapetljo u propeler i podero ruksak, e, ku'iš, al lik im'o sreće, jebote, u torbi nije bilo padobrana, nego sam neke konzerve sardina, neke paštete i još neke pizdarije…
- Kak'e je sad lik tu im'o sreće?
- Pa, jebote, znaš ti kolko dođe padobran!
- He-he. A šta je bilo s likom?
- Ne znam. Čuo sam da je pao u neki zoološki vrt u kavez s tigrovima.
- A sad ga lažeš, je'ote, pa kavez s tigrovima je zatvoren i odozgo!
- Nije!
- Je!
- Nije!
- Pa, je! Kad ti kažem!
- Nije!
- Je!
(U to ulazi mladić, kratke crne kose i zelenih očiju s votkom u rukama u prostoriju i prekida svađu.)
- Jel imate upaljač? – upita mladić s votkom u rukama.
- Ne – odgovoriše obojica.
(Mladić s votkom napušta prostoriju)
- Daj, gdje smo stali?
- U govno. He-he. Ma ne'am pojma?
- Svejedno. E šta si ti bio u maškarama?
- Bio sam lovac iz onog crtića s onim zecom!
- Aha. Onaj zeleni s puškom?
- Da!
- Otkud ti puška?
- Nije bila prava, napravio mi susjed od drveta!
- Onaj susjed koji živi kuću do tebe s lijeve strane?
- Ne taj! Onaj desno!
- Aha. On stvarno jebeno zna s drvetom. Vidio sam neku njegovu izložbu drvenih ptica močvarica koju je imao u tehničkom muzeju. Lik je stvarno jeben!
- Aha. Bio je i na televizoru.
- Kojem? Quadro?
- Mislim da ne. Pa, rek'o mi je da na HRT-u.
- Aha.
- E!
- A?
- Znaš šta sam čuo?
- Ne?
- Čuo sam da u onoj knjizi ona dvojicu koja sam blebeću neka sranja ne dočekaju, na kraju, onog nekog lika. Nekog G…G…
- Grašu?
- Ma ne! Onog G…G…pa kak' se zove, majku mu…
- Gibonnija?
- Nee! Onog Ga…Go…, da Go…Go…nešt', u kurac…
- Gorana Karana?
- Ma ne! A tak sve'dno. K'o ga jebe! Al kuži ovo, dva lika čekaju, seru neka sranja i čekaju i čekaju, a zakurac.
- Kreteni!
- Idioti!
- Mamlazi!
- Ma jeb'o ja njih u usta goveđa.
- E! Znaš onaj lik koj' maloprije bio tu?
- Onaj koj' žic'o upaljač?
- Da on! Daj se probaj sjetit jel je on im'o votku u rukama…
- Ček' sam malo!(razmišlja pet minuta,), zatim reče: - Mislim da je im'o!
- Daj 'ajmo ga nać'.
- 'Ajd! Al, kak' se on zove?
- Ne'am pojma, pa mislio sam da ga ti znaš!
- Ne! 'Ajmo vikat imena koja se sjetimo, pa će se on možda odazvat!
- 's ti lud, je'ote, znaš ti koliko ima različitih imena?
- Ne, kol'ko?
- Pa sigurno jedno milijun!
- Ma, kurac!
- Da! Čit'o sam u nekim novinama!
- Jebote!
- Jel bi ti htio radit k'o novinar?
- Da, al' sam' u nekom časopisu gdje se opisuje kompjuter, životinje, hard diskovi i ta sranja.
- Ja isto, sam bi ja rađe radio u nekom znanstvenom časopisu.
- Zašt?
- Pa znao bi puno stvari, znao bi puno sranja koja se događaju, dobiv'o bi nagrade i tak.
- To bi bio jeben pos'o, jebote. A otkud ti ideja?
- Prijatelj mi radi u nekom tak'om časopisu. Putuje, ti, puno po svijetu, pametan je…ma zakon.
(Na ulici se začu glasno viiiiiiijuuuuu)
- 'es vidio ovo?
- Šta?
- Lik proletio kroz crveno i skoro se spičko, baba prelazila cestu i brzina je odbacila na drugu stranu ceste!
- Jel' to tvoja baba?
- Neznam! Ček' sam malo da metnem naočale. (metne naočale, naviri se preko ograde balkona i gleda, gleda, skida naočale, trči u susjednu sobu i uzima dalekozor, gleda), zatim reče: - isuste daj pogledaj ovo, molim te!
(drugi lik uzima dalekozor, gleda, gleda), pa reče: - jel to…
- Da on je!
- Onaj peder koji je doš'o žicat vatre?
- Da on. Al' nema votke kraj njega ni kod njega.
- Pa, jel ti se da tamo otić' pogledat?
- Ne!
- Ni meni! K'o ih jebe!?
- Kurac!