ništa s ničim

Ajde neka ti bude Semo, ali stvarno ne znam sta bih napisao..pa evo jedna istinaita prica sa tuznim krajem: idem ti ja jucer onako malo prohodati poslije one glupe kise, a nekoliko sati prije onog glupog tečaja za vozački i tako idem ja do Dolja malo tramajskom ,malo cestom i kad u jednom sumarku cujem kako neko stenje ili nesto tako i dođem ja vidit sta je to kad tamo Itiš i Zec se zadovoljavaju, gledam koji ku..c to oni rade (znao sam samo da je Zec gay) kad eto ja onako sokiran odem u Peticu kad tamo Joža, Inkret i Jopa kartaju i tako im ja to ispričam, i prođe mozda 3min kad eto i ove dvojice i svi puknu od smijeha, jer sam ja otkrio tu velike tajnu..hehe..mislim ja ,ono ajde dobro samo nemojte to vise ciniti u sumarku pokraj tramvajske...kad mozete to kod Itiša doma..


I nista vratio se ja doma nakon ,možda 1h-2h, i idemo Joža i ja na taj tečaj oko 5h kad ono pukne guma tramvaju ,i mislim ja u sebi jos mi samo to treba da zakasnimo tamo..i eto to je to.

Zapravo ima jos nesto, a to je ovo:

Ponekad mi se čini da sam opsjednut. Neznam čime ili kime, ali nečim (ili nekim) što me tjera da svakodnevno testiram granice. Svoje ili tuđe.

Da li je to neka vrsta ovisnosti o adrenalinu ili sam jednostavno lud, neznam???

prepustam vas da odgovorite..hehe

Vidi koliki je post,,svaka mi čast/dala..