Nostalgija
|
Konachno je krenulo i to lepo vreme, leto, sunce...I razmishljanje o godishnjem odmoru. Zimus jedva nekako iskukah 5 dana ali i to se skratilo na 3 i povratak na posao...Zeljna sam odmora!!! Neophodno mi je makar 10 dana mira i tishine!!! Dok je bilo "ono" vreme, letovalo se na Peljeshcu, u predivnom kampu "Perna", 4 km od Orebitja.  Po dva meseca uzivanja, shpartanja po ostrvu, po Korchuli...  Eh, gadan sam nostalgichar! I dalje mislim da je more u Hrvatskoj toplije, lepshe, sunchanije i plavlje nego u Crnoj Gori (gde sam bila 2000. i nikad vishe svojevoljno).  Poslednjih meseci mi pada na pamet i nekako je sve jacha misao da pokupim ovu svoju bedu od sebe i preselim se u Hrvatsku, na oko 50-ak km od mora...  Ono shto me ovde josh uvek drzi je kakav takav posao koji ovde imam a tamo ne, ovo neshto malo porodice i... Pa nishta vishe...  I josh jedna stvar. Odrasla sam u takvoj sredini gde se niko ne busa u grudi vichutji "Ja sam Srbin!!!", tako da nemam apsolutno nikakav osetjaj pripadnosti bilo kojoj naciji... Mozda je to loshe, mozda treba da me je sramota...Ali da li bih u Hrvatskoj bila prihvatjena kao ljudsko bitje ili odbachena kao Srpkinja(shto jesam rodjenjem ali ne i opredeljenjem)? Bilo kako bilo, i dalje sedim u Beogradu, gledam slike "mog" Peljeshca i sanjarim...  |
Protegla je prednje shapice
