BILTEN je, zahvaljujući ekipi svojih sveprisutnih doušnika, došao u ekskluzivni posjed transkripta telefonskog razgovora između jednog visoko pozicioniranog gradskog dužnosnika i osobe u vrhu SFere. Tekst koji ćete pročitati, ako vas ne spriječi mučnina izazvana još jednim dokazom moralne degradacije društva u kojemu živimo, je šokantno svjedočanstvo o kriminalnoj sprezi najstarije hrvatske SF-udruge s ljudima u najvišim krugovima moći, a sve zbog materijalne koristi nekolicine pojedinaca kojima fandom i SF već odavno nisu na prvom mjestu. Ovaj transkript još jednom dokazuje golemi jaz između proklamiranih ideala i stvarnih postupaka skupine ljudi koja se predstavlja kao "lučonoša znanstvene fantastike u Hrvatskoj", dok zapravo iza svega stoji materijalni interes njezinih članova! Čitajte i zaprepastite se!

GLAS 1: Halo?
GLAS 2: Bok, David je.
1: Tko?
2: David.
1: Koji David? Tko ste vi i kako ste dobili moj broj...
2: Alo, Milane, koncentriraj se, David, znaš, David! Hint, hint...
1: Šta hint? Kakav hint, šta ti je... Aha, taj David... Ma da, teško ti ja pamtim te šifre, he, he! Trebam počet zapisivat u crnu knjižicu...
2: Samo je nemoj pobrkat sa crvenom... Čuj, zovem da pitam kad će ona sredstva sjest na račun.
1: Računaj za deset dana. Hoće li to bit dovoljno?
2: Deset dana je fajn. Trebamo platit zbirke, a to možemo i ovako. Bitno je da imamo te novce kad počne Sferakon, kad bude muvinga da ih možemo selit tamo-amo, a da nitko ne primijeti. Puno je to para.
1: Pa dosad vam nije smetalo. Nego, čuj, što je s onim malim, onim Jelenovićem? Čuo sam da je prokljuvio da imamo neki deal?
2: Ma ne, pričao je okolo po Istrakonu da smo dobili od Grada osamdeset tisuća kuna pa...
1: (smijeh) Osamdeset tisuća?
2: Da, da, osamdeset.
1: A dobro onda, mislio sam da je stvarno nešto otkrio. Već sam se uplašio da me opet oće sjebat iz Ureda Predsjednika, znaš već preko koga, sve zbog Čačića, jebo ih Čačić i njegova stanogradnja...
2: Ma jok, to je malom netko stao na žulj pa se sad kao osvećuje. Već sam rekao Tanji da to nije problem, nek priča, ionako ga nitko ne sluša osim onih ludih Warsera...
1: Koga?
2: Warsera. Ljubitelja Star Warsa.
1: Star čega?
2: Ma... Ratova zvijezda. Znaš ono, oblače se ko Darth Vader i oni sa svjetlosnim mačevima...
1: Čekaj, šta to nisu vaši?
2: Ma jok, oni su ti posebno.
1: Znači vi ste oni sa šiljastim ušima?
2: Kakvim sad šiljastim ušima?
1: Pa one šiljaste uši i uniforme, kao u onoj seriji što sad ide na televiziji, s onim Dominikancima...
2: A misliš na Trekkije? Ne, to su opet drugi, oni imaju svoju udrugu...
1: Šta i oni imaju svoju udrugu? Pa koliko vas ima, jebote?
2: Previše, previše. Al nisu ti oni neki faktor, ne postoje oni 25 godina ko mi. Mi smo ti tradicija, stabilnost, odgovornost, znaš već.
1: Znam, znam, svaka vama čast. Nego, kad dolaze oni vaši?
2: Koji naši?
1: Što me sad zajebavaš? Pa oni, šta si reko da će doći, oni crveni? Mali crveni.
2: Ma valjda mali zeleni, Milane. Mali zeleni.
1: Gle opet on zajebava. Pa ako su s crvenog planeta, onda su valjda crveni. Zato ih sve one sonde i nisu otkrile. Da su zeleni vidjeli bi ih odavno. Učio sam ja u školi onaj kope... kole... onaj... komementalni kontrast...
2: Da, vidiš, to mi nije palo na pamet.
1: To ti je zato jer nisi pametan kao ja.
2: Ja bar ne sjedam pijan za volan.
1: Ajde ne seri, ne može čovjek popit jedan gemišt a da ne završi na naslovnici. Pa šta ako sam ga trkno? Kod mene u selu ako nisi odvalio pola auta ni ne izlaziš iz kola. Onda, kad dolaze ti mali crveni?
2: Ne znam, još se nisu javili. Dobili smo zadnju poruku prije osam mjeseci, al kažu da bi mogli malo poslije Sferakona. Ali gle, samo je važno da mi dobijemo te pare za deset dana...
1: I, kažeš, oni su naši?
2: Ma sto posto. Jesi i sam lijepo reko da su crveni. I imaju one uređaje za kontrolirat misli. Čim ih uključe, svi će glasat kako oni kažu...
1: Ali daj da dođu prije izbora, molim te!
2: Ma ne odlučujem ja kad će oni doć, tvrdoglavi su ti oni. A čak da dođu i poslije izbora, šta, jedni izbori više manje... Al gle, važno je da ti nama uplatiš tih 500,000 da mi možemo složit odašiljač pa da im pošaljemo poruku i lijepo preporučimo tebe. Onda kad dođu, ti se lijepo s njima dogovori, mi smo svoje obavili.
1: Znaš šta? Kad dođu i kad dobijemo izbore, ma dobit ćete još milijun iz pričuve. Ma, dobit ćete i onaj neboder na Trgu Republike, samo da oni dođu...
2: Što nije taj neboder privatni?
1: Ma i nacionalizirat ćemo ga ako treba. I nacionalizirat ćemo Narodne novine pa će samo vaše zbirke tiskat...
2: Milane, Narodne novine su već državne.
1: Ma dobro, onda ćemo ih prepisat Gradu.
2: Ok, ok. Čuj, moram ići, komisija sad treba odlučit da mi dodjeljuju nagradu pa želim biti tamo da nekom nešto ne izleti...
1: Ali ti nisi ništa napisao ove godine!
2: Kako nisam?
(stanka)
2: Jebote, fakat nisam. E, moram žurit, idem im reć da nisam ništa... Auf... Idem...
1: E, pa nek ti dodijele, bolje tebi nego onom Linićevom Kruškaru! Ili onom Lepčinu, ja sam to čitao i ništa ga majci ne razumijem, sve neki...
2: Ma dobro, riješit ću ja to, samo se ti pobrini da pare sjednu na račun.
1: I onda će bit odašiljač?
2: Bit će odašiljač. Poslat ćemo im poruku i sigurno će se javit do kraja godine...
1: E, kako sad do kraja godine? Pa jesi reko do Sferakona?
2: Rekao sam možda do Sferakona. Nikad ne znaš s njima...
1: E, Dar... Davide, ti mene već četiri godine zajebavaš s tim. Već sam vam tri milijuna uplatio, a još ništa od...
2: Kako tri milijuna kad Jelenović kaže osamdeset tisuća?
(smijeh)
1: Dobr si, dobar. Da, da, vidit ću šta se može napravit. Al ajde molim te složi taj odašiljač...
2: Može, može. Al sad zbilja moram ić. Znaš, komisija... 1: E, čuj, ako već nećeš nagradu, jel je mogu ja dobit? Mislim, nikad još nisam...
2: Da, al morao si napisati nešto što je esef u prošloj godini...
1: Taj es-ef je kao... nekakva fantastika? Ono, kao, izmišljeno?
2: Da.
1: Pa jel vrijedi izvještaj o trošenju novaca iz gradskog proračuna?
2: A jel to od prošle godine?
1: Šta prošle, svake godine!
2: Da, ali jel SF... to jest, jel to od prošle godine izmišljeno?
1: Jesam ti reko da je to svake godine es-ef? I, znaš, istina je da je pisanje te fantastike zanat, eto, svake godine mi sve bolje ide (smijeh)
2: A onda bi možda i moglo, ali, znaš, ne odlučujem ja...
1: Nego tko?
2: Komisija. To ti je deset ljudi, a znaš, svatko od njih ima...
1: Da, da, znam. Misliš da bi im se moglo objasnit?
2: Pa, čuj, da si ranije javio, bilo bi lakše, ali ovako...
1: Oćeš ih moć nagovorit?
2: Pa ne znam, što da im kažem?
1: Šta ti misliš da bi bilo dobro?
2: Pa, ne znam, ono, pedeset tisuća?
1: Svakom?
2: A jebiga, svakom... Da ne ispadne da su se badava trudili, znaš ti koliko su toga morali pročitat? Pa u redu je valjda dat malu naknadu za trud...
1: Ma da malu naknadu... Ali pedeset (mrmljanje) . Aj dobro. Kako da to dostavim?
2: Daj skupa s onih pola milijuna pa nek bude okruglo milijun. Pa ćemo raspodijelit malo na piceriju, malo na izdavača, malo na školu... Da ne ode cijeli milijun u komadu, još će netko provalit da preko picerije peremo novce... Ne može milijun otić na kavu i mineralnu pa da si međusobno ne znam koliko laskamo...
1: E skupa vam je ta nagrada...
2: A čuj, ne može baš svako dobit SFERU...
1: Da, dobro. Nego, ajde ti požuri do komisije da ne bi ti dobio nagradu besplatno...
2: Je, imaš pravo. Dobro, ajde čujemo se. I ajde uplati to prije Sferakona da ne bi...
1: Nema problema. Bit će. Serbus.
2: Bok.

- 13:16 - Komentari (0) - #