subota, 20.12.2008.

***Samo je nebo granica***

Pa ovako...došlo je vrieme da to objavim...Gotova je škola....Ociene su tu..Nie prošlo tako bolno...Za dlaku se jedna od moih naivećih želja nie ostvarila...Nakon tako genialnog i sigurno nikad zaboravljenog koncerta u Modeni...11.07..Za koji datum mislim da će bit moja prva tetovaža koju ću dobit za 4 mj za rođ....Ja idem u Njemačku....Ja stvarno idem....Da bi stvar bila još bolja idemo sa svojom big frednicom i fanovkom Dorom koju jako volim...Njezin tata nas vozi...Pa ovako je to počelo...Početkom 9 mjeseca ove godine poćele su pripreme...Jasno se siećam kako smo se svaki dan prie škole bar na 15 minuta našle,kako bi saznali neku novu informaciu o našem putu..Bilo je tu mnogo opcija..Avion,vlak,bus...al sve je bilo preskupo...I nakraju sam ja došla do jedne genialne ideje,da nas njezin stari vozi autom...To bi bilo genijalno jel bi onda mogli ić di oćemo...I tako nakon tiedan dana...Dora meni pošalje poruku "idemo"!!!!!Ja sam skoro kolabirala...Bila sam presretna..Dorin tata je pristao makar nie shvaćao naš plan ozbiljno...al kada smo mu za otprilike 2 tiedna pokazali 2 000 kuna skupljeno,makar smo to obadvile skupile xDD,shvatio je da mislimo ozbiljno...A tada je već sve bilo pomno isplanirano te su i moi starci saznali za to...Rekli su ak skupiš ideš...A u pitanju nisu bili mali novci...No dobro...Ja i Dora smo čistile prale,sve što je trebalo,samo da je plaćeno...I tako....Plan je bio otić na sva poznata miesta koja su povezana s našim TH-om....Naći...Prva 2 dana bili bi u Magdeburgu,a onda do Wolmirstedta,Loitsche-a,te do Hamburga gdie će oni bit...I nakraju do Berlina...Voštana figuraaa....Al dobro o miestima koe smo obišli prićat ću kad se vratim....ako se vratim...I da ja i Dora smo bile stvarno vriedne...I sve smo našle....Moram spomenut da smo ja i ona morale skupit za benzin i za hranu i za sve,hotele sve...Tata praktički samo vozi...xDDD
I tako....saznale smo sve adrese,sve isprintale,zvale hotele i hostele,zvale službenu TH stranicu za naručit stvari,našle neke Billove stvari za kupit kao Tazuma remeni i sve to...Tako da je cifra za skupit samo rasla i rasla iz dana u dan...Moram spomenut da sam ja imala samo jedan uvjet,a to da neam ni jednu sulju na polugodištu....
I tako...Danas je 20.12 a za tiedan dana idem u Prag...A 5.01.2009 godine ja putujem u Njemačku sa Dorom i Dorinim tatom...I naravno imala sam 1 iz matke,(moram spomenut da sam imala na tromjesečju 3 sulje,fiz,lat i zem....I sve sam to ispravila i ponosna sam na sebe...A moje neznanje iz mat je moralo kad tad izić na vidjelo xDD)ali moram zahvalit Bogu što iam najbolje roditelje na cielom svietu,i što su ponovo prešli preko ovog.Po neznam ti ja koi put...HVALA VAM NA SVEMU!!!!!!!
Dns sam bila na st dayu,makar nas je bilo 6...Bilo je zakon,jel se zna ko su pravi fanovi kojima nikad nie teško doć....I tako to....Zahvalna sam Dorinom tati beskraino,a ponajprie mojim rodeiteljima koi su mi sve to omogućili...(i financijski)Ok sad zvućim kao da pišem oporuku al tak se i osiećam jel nemogu zamisliti da se to meni stvarno događa...Stvarno nemogu....Stvarno sada vidim da sam jako jako sretna u životu,i da moram biti zahvalna na puno toga,ne samo na ovom već na svemu liepom što me okružuje,a što kadkad ne primjećujem..I to zbog nekih stvari koje meni predstavljaju nešto veliko,a zapravo mislim da sviet nesmijemo UVIEK gledati kroz ružičaste naočale,već se znati nositi sa činjenicama,koje su kadkad jedva primjetne,ali ako dobro pogledaš shvatit ćeš o čemu se radi..Kadkad bi se trebali osvrnuti oko sebe i vidjeti što sve oko sebe zapravo imamo...Prie godinu dana gledala sam schrei tour i gledala onaj bezbroj ljudi na koncertu i misla si"o bože što bi dala da samo budem tamo"gdje god samo da ih čujem..A za 2 tiedna,i manje ja putujem u Njemačku,miesto koje zovu svojim domom,sa sjećanjima iz Modene,i te predivne noći kada sam zajedno sa njima pjevala..Jeli to moguće???Kadkad pomislim da sanjam i da takve velike stvari nisam zaslužila,te da mi se nemogu dogoditi....Nisam ja te sreće....No dali je zaista tako??Mislim da ne....svatko ima sreće,,ali si svatko kroji svoju sudbinu...I svatko može biti sretan,samo jednim pogledom oko sebe...Treba shvatiti koliko je život zapravo liep..Možda mislite da filozofiram,samo zato što mi se događaju savršene stvari u životu....Ali nie...Samo morate vierovati..Morate VIEROVATI....We mussen nur noch 1000 Meere weit...Durch 1000 dunkle Jahre ohne Zeit...Aber dann sind wir endlich frei....Poslje svake kiše dolazi duga....Zato nemoite čekati da kiša prestane,već sami stvorite dugu
Ok neću više brbljati...
čujemo se..vidimo...i nznm......pozdravljam sve svoie frendove,i sve th fanove,kakvi god bili...Jel nešto nam je ipak zajedničko..A to je TH

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.