Big in Japan

Napokon je i ovaj tajfun prosao. Bilo je i vrijeme, stvarno mi je isla na zivce kisa koja pada 24 sata dnevno. A s obzirom na zvucnu izolaciju kod japanske gradnje, nije bas ugodno. Ako ne znate, kuce su gradjene tako da ja koji imam stan na prvom katu, cujem kad se netko seta oko zgrade unatoc tome sto su svi prozori zatvoreni. I cak mogu procijent ima li taj netko tko se seta patike, cipele ili slape. Ali to ne znaci da ja imam supersluh nego da je zvucna izolacija nula. A tek kad pada kisa, po mogucnosti s malo vjetra, tako da tuce o zid zgrade.... covjece imam osjecaj ko da spavam u autu na parkiralistu. No dobro, sta je tu je. Zasad ne pada kisa, ali bi mogla pocet opet, rodio se jos jedan tajfun tamo negdi istocno od filipina. Inace, za one koji ne znaju, to im je glavni stozer. Svi tajfuni nastaju nekoliko stotina milja istocno od filipina. Prvo se pojave samo kao polja niskog tlaka zraka a onda se pocnu malo i vrtit i tako malo pomalo, imas bestiju koja je siroka oko 500 milja, krece se brzinom i do 35 km/h a vjetrovi pusu oko 200 km/h. Otprilike. Ali dosta o meteorologiji.

Prije neki dan sam bio u japanskom fish restoranu. Ovaj put se nije radilo o sirovoj ribi, vec o pohanoj, friganoj i ostaloj. Nemam slika, nisam ponio aparat, pa cu samo malo opisno. Prvo, glavna stvar kad se ide u restoran u Japanu je ta da morate promjenit bar 4 tanjurica iz kojih cete jest. Ne moze sve iz jednog, da se slucajno ne bi pomijesali okusi. To su uvezli iz Kine, kako cujem, ali ovo se valjda odnosi samo na restorane, jer mi je Japanac pricao da kad jedu kod kuce, koriste manje posudja. Ali to treba jos vidit. Posto mi cura dolazi uskoro, ovaj Japanac nas je vec pozvao na veceru kod njega doma. Da vidimo kako se oni hrane i u kuci. I dane duljim, japanska riba. Za pocetak malo graska, sirovog, samo za grickanje, dok se sprema riba. Prvo jelo, shrimps, kozice racici, kako vec. 4 komada su nabodena na komad drva i onda se to sve zajedno spoha. Skroz dobro, jedini problem je to sto se servira vruuuuuuceeee. Ispeka se skroz. Ali, wise men say, in Japan hot is hot, and cold is cold. Nema izmedju.Ako nijeskroz vruce onda ne valja. To sta se dobiju opekotine 3. stupnja nema veze. Japanci su sigurno otupili na to. Ako im je dobra sirova riba onda im je dobra i riba na 200 stupnjeva. Nakon shrimpsa, malo pohane ribe, i kucice (skoljke prisutne i u Hrvata) kuhane u sakeu. Nije lose, ali meni je isto bolje kad ih se spremi na buzaru. Onda malo pohane hobotnic, i juha od kucica. I za kraj, neka skoljka, mogla bi se usporedit mozda s volkom u nas, samo je malo veca. Prvo se izvadi sve iznutra, nareze, smucka s nekim zacinima, vrati nazad u skoljku i baci na gradele. Nije lose, ali nekako fali okusa. I da, pogodili ste, to je mnogo skupo u Japan.

Ne znam zasto, ali za svaku hranu koja se meni ucinila prosjecna ili ispodprosjecna, kazu da je puno skupa i da se to rijetko jede. I naravno, obavezna recenica, good for health. A meni se u glavi odmah zavrti "Janjetina, kapulica to su gusta dva...". Od svih restorana gdje sam bio, najbolja hrana mi je bila u onima koji su prosjecni, i po cijenama i uredjenju i gostima. Ovdje sta je skuplje to mi se manje svidja. Mozda je to zbog toga sto moje dalmatinsko nepce nije dovoljno sofisticirano da prepozna ogromnu paletu okusa koji izviru iz japanske kuhinje. Ili mozda samo zato sto im je hrana sranje.

Ali nista bez soja sosa. Bez obzira jel se jede riba, sirova ili spremljena na neki nacin, kokos, svinjetina, govedina, povrcetina sve se mora umakat u to. Samo triba pazit kad to pokusavas ubacit u usta da se ne zaseres, jer kapa na sve strane.Srecom jos mi se to nije desilo. A postao sam i skoro profrsionalac sa stapicima. Ko da da ih cijeli zivot koristim. Sad uopce ne moram traziti da mi se donese pribor za jelo uz jelo.

E jos jedna zanimljiva stvar. Kad dodjete u restoran ili bar ili bilo sto slicno, obavezno dobijete, ali obavezno, rucnik za osvjezenje. Razlika je jedino u tome je u restoranima vruc, dimi se iz njega, a u barovima hladan. Pitam ja Japanca zasto, kaze nije siguran, ali mozda jer ti u restoranu treba nesto da te malo digne, a u baru ionako deres po alkoholu pa da se rashladis. Ili tako nesto, ne sjecam se, bilo je to nakon dosta piva i visikija. Pa su mi dali hladni rucnik.