boli me 
u bolesničkoj postelji sam i curke su me posjetile (jedna od njih također urednica bloga 
) baš su mi bile zabavne, i jela sam kolač koji je radila marina sestra, bilo je fino. ja zapravo nebi u školu, al nebi da me boli. JA BI novu odjeću, baš mi je dosadila stara i ja bi dugu kosu baš mi je odsadila kratka. i pišem ovak ko da sam nepismeni luđak, al žao mi je. neda mi se trudit, kad tak i tak nitko ne čita 
ja mislim da bi za mene najbolje bilo da odem negdje u alpe ko iz milka reklame i da tamo provodim dane u samoći ili u društvu nekog zgodnog mladića 
a ne znam, sad sam si totalka kul jer imam kratke šiške i mislim da ću s njima osvojiti svijet 
a ljudi moji šta da vam kaže, sad će mi doć suurednica bloga po bilježnicu iz ruskog. učim ruski. to je kul jer ga želim studirat, al je većina ljudi nerazumna i govori mi da to nije kul jer nikom ne treba ruski 
daj ajde, neda mi se o tome, a dobro šta ja mogu 
i tako ide dan za danom, ja ne radim baš previše za školu i malo mi je sad dosadno kao što se vidi iz priloženog i mislim da ću si na kraju ić napravit jedan sendvič. DA SENDVIČ! a ne znam, nisam tak jako gladna, al bi jela taj kruh jer je baš fin. BLAAAAAAAAAAABLAAAAAA šta da vam kažem, šta da vam velim kad vam sve najbolje želim 
sva sam si loooooda a niš ekipa, mislim da je tu kraj posta, ne znam zašto se uopće ikom obraćam kad nitko ne čita. samo doraj čita! evo onda za doraju 
evo može jedna pjesmica za K, kao kraj 
imam šavove jer lovim lavove, oću dugu kosu al da mi ne pada po nosu, gubim vrijeme svoje a ne čuvam ni tvoje, sve se kao rimuje al sam i dalje bezveze, nemam isnpiracije BOKITOS AMIGOS, pozdrav svima u studiju i režiji, i svim dobrim ljudima i onima koji se takvima smatraju (zapravo ne njima) 
