Kako flertovati sa devojkom ili muškarcem - Stvarne djevojke
srijeda , 16.01.2019.Džejn Grin - Gospodin Mozda
Click here: Kako flertovati sa devojkom ili muškarcem
U pitanju je istraživanje vašeg zadovoljstva. Kuhinja je bila ogromna, na prozorskim daskama bile su saksije sa začinskim biljem. Mnogo sam se zabavljala i seks je bio još čarobniji, bez opasnosti od mrskih emocija koje bi samo smetale. Neka su svi pismeni u Srbiji.
I to je 100% moja stvar, ne interesuje me to foliranje i izigravanje faca riba i ostalih mangupa. Čvršde mi je stegao ruku i, pozadi u vratu, kao da sam doživela blagi strujni udar. E to kad cujem, kosa mi se digne na glavi!
Alexandra Potter~Luda ljubav - Promenila mi se optika, nesto zbog starosti, a nesto zbog daljine i drukcijih iskustava. Prepirka je zaboravljena i njih troje odoše prema štalama.
Čak sam i ja to znala. Naravno, mnogi srećno oženjeni ljudi kažu da to nije moguće znati, ne na samom početku, ali ja sam ipak znala. Ne zato što je loše govorio - Nikov kraljevski engleski bio je za nijansu bolji od mog, ali ništa drugo nije bilo u redu. Pre svega, novac je bio problem. Radeći kao PR menadžer, ja možda nisam zarađivala najveću moguću platu na planeti Zemlji, ali sam mogla da plaćam račune, kredit za kuću, a pored toga bi mi ostalo dovoljno da tu i tamo mogu sebi da priuštim terapiju koja se zove šoping. Nik, za razliku od mene, nije imao ni prebijene pare. Dobro, možda preterujem, ali nije bio kao drugi muškarci sa kojima sam se zabavljala, nije plivao u parama i, premda ne mislim da je to najvažnije u jednoj vezi, ne smeta mi ako muškarac ne može da plati za mene, ali mi strašno smeta ako ne može da plati ni za sebe. Iako se Nik povremeno trudio da bude džentlmen, to je činio tako trapavo da sam ja uvek osećala grizu savesti, pa bih u takvim situacijama samo odgurnula njegovu ruku, rekla mu da ne bude smešan i izvukla svoju kreditnu karticu. Tu je zatim bila i politika. Ili nedostatak iste, što je mnogo preciznije u mom slučaju. Nik je bio najsrećniji u društvu levičara, svojih istomišljenika, sa kojima je do u nedogled razglabao o svim razlozima za novi zakon o radu, kao i protiv njega, dok bih ja sedela kraj njih i umirala od dosade, ne izjašnjavajući se, u strahu da me neko slučajno ne upita za koga sam glasala, jer bih na to pitanje nevoljno odgovorila da sam glasala za konzervativce samo zato, pa dobio, samo zato što su to činili moji roditelji. Kad smo već kod razloga za i protiv, mislim da je najjednostavnije da vam pokažem spisak koji sam sastavila ubrzo pošto sam upoznala Nika. Mislim, bio bi mi potreban čitav dan da vam objasnim zašto Nik nije za mene. Pomoći će vam da shvatite zašto tako izričito tvrdim da je Nik bio samo prolazna avantura. Za Luđački mi se sviđa. Ima najkrupnije, najtoplije, najplavlje oči koje sam ikad videla. U krevetu je fantastično nesebičan. Da kažemo, jednostavno fantastičan. Živi u vašljivoj garsonjeri u Hajgejtu. Voli da ide u pabove i da pije pivo. Ženskaroš je do koske. Alergičan je na sam pomen reči vernost. Kaže da nije spreman za vezu. Premda, ruku na srce, nisam ni ja spremna. Kao što vidite, ima mnogo više razloga protiv nego za i, ako hoću da budem potpuno iskrena, razlozi protiv su mnogo važniji, mislim, kako sam uopšte mogla da se smuvam sa nekim čije prijatelje ne mogu da smislim? Uvek sam smatrala da O ljudima možemo suditi po tome sa kim se druže i zaista je trebalo da budem malo pametnija. Ali, onda, čovek ne može uvek da objasni zašto se loži na nekoga, zar ne? I to je kraj priče. Ja sam se jednostavno ložila na Nika. Godinama se nisam toliko ložila na nekoga, a kada zbog nekog oselile ono poznato golicanje u donjem stomaku onda prestajete da razmišljate o razlozima za i protiv, zašto bi trebalo i zašto ne bi trebalo, već se jednostavno prepuštate tom osećaju. Verovatno se pitate kako sam uopšte upoznala Nika jer, ruku na srce, pravo je čudo da su se naši životni putevi uopšte ukrstili. Zapravo, nas dvoje smo se već jedno izvesno vreme poznavali. Sal i ja smo nekada radile zajedno, indirektno. Pre mnogo godina, kada sam tek počela da radim kao običan asistent u Agenciji za odnose sa javnošću, Sal je bila novinar u jednom časopisu i u to vreme je bila jedina osoba koja se nije ponašala prema meni kao prema psu. Time je otpočelo naše prijateljstvo. Nije da mi se ne dopada. Ona je sjajna devojka. Hoću da kažem, drugačija od mene. Sličnija je Niku i sećam se kao kroz maglu da se ona nekad ložila na njega. To je verovatno jedini razlog zbog koga sam ga upamtila, tražila je od mene da ga posmatram i da prijavim ako primetim da on posmatra nju, kao i druge slične stvari, i ja sam to činila jer je ona bila moja prijateljica, a pri tom sam imala i čime da se zabavljam, a to je bilo mnogo bolje nego da stojim tamo i umirem od dosade i molim boga da se što pre nađem na nekom drugom mestu. Vukla me je sa sobom na te žurke koje sam ja prezrivo smatrala studentskim žurkama, osim što niko od prisutnih već godinama nije bio student, i one su se uvek održavale u nekim ofucanim kućama u kojima je zajedno živelo po petoro ili šestoro njih, i niko od tih ljudi nije bio iz moje priče. Nisam mogla sebi da priuštim stil života koji sam želela. Prohtevi princeze, a džep klošara, gunđala je moja majka svaki put kada bih napravila fatalnu grešku i pojavila se kod svojih roditelja u novoj garderobi. Da li ti se sviđa? Svaki put kada bih joj priznala da sam kupila nešto novo. Nekada sam sanjala o tome da ću postati uspešna poslovna žena. Želela sam da nosim kostim sa naramenicama, akten tašnu i mobilni telefon. Želela sam firmiranu odeću i luđački stan sa parketom i belim sofama, kao i ogromnim činijama sa lotosima koje bi stajale na brojnim lakiranim stolovima od trešnjinog drveta. Želela sam sportski mercedes i puno zlatnog nakita. Nažalost, posao u Agenciji za odnose sa javnošću verovatno nije najbolji način da čovek sve to ostvari, naprotiv, mislim da je PR jedna od najgore plaćenih profesija na svetu. Znam šta je trebalo da radim, trebalo je da se zaposlim u Sitiju, jer sam diplomirala pred sam kraj ekonomskog preporoda osamdesetih godina i mogla sam da zaradim čitavo bogatstvo, ali nikada nisam imala smisla za novac, niti za brojeve, i znam da bih bila beznadežan slučaj. PR mi je izgledao kao najjednostavniji mogući izbor. Izgledao je glamurozno i uzbudljivo, a pri tom ne bih morala da počinjem kao sekretarica, što mi je bilo mrsko jer ne bih podnela kada bi me ljudi pilali šta radim. Agencija za odnose sa javnošću mi je pružila mogućnost da počnem kao asistent zbog čega sam se, na vrhuncu zrelog doba od dvadeset i jedne godine, osećala kao da sam dobila premiju na lutriji. Javila sam se na oglas u Gardijnu i kada sam otišla na intervju bilo mi je jasno da ću umreti ako ne dobijem taj posao. Firma Džo Kuper PR nalazila se u jednoj od sporednih ulica u Kilburnu, za koji se ne može baš reći da je najprestižniji deo grada, u zgradi koja je spolja izgledala kao jedno ogromno stovarile, ali je iznutra izgledala veličanstveno. Ogromno potkrovlje, drveni pod, stolice jarkih boja sa somolskim jastučićima i neprekidni žamor telefonskih razgovora koje su vodili najlepši ljudi koje sam ikad u životu videla. A ja sam se potpuno pogrešno obukla. Sranje, baš sam to pomislila kad sam ušla unutra. Zašto se nisam malo raspitala pre nego što sam došla, ali onda mi je prišao Džo Kuper i pružio mi ruku. Već sledeće nedelje sam počela da radim kao pripravnik, ali sam obožavala taj posao. Sam bog zna da sam ga obožavala. I bilo je tako uzbudljivo, upoznavala sam toliko mnogo ljudi, a svoj kostim bež boje sam zakopala negde duboko u ormanu i počela sam da se oblačim kao i svi drugi i bez problema sam se uklopila. Moji visoki prohtevi dosegli su vrhunac u firmi Džo Kuper PR. Ali, moram da priznam, ne baš onako kako sam planirala. Umesto Iv Sen Lorana želela sam Rifata Ozbeka. Umesto Anabelz želela sam Kvajet Storm. Umeslo Mortonsa želela sam Atlantik Bar. A sada, napokon, skoro da sam u stanju da finansiram taj svoj zahtevni životni stil. Za slučaj da mi tako nešto nikad ne zatreba? Jer ja sam ionako stalno u minusu, ali do đavola, to je samo novac, a što se mene tiče svi smo mi tu najviše devedeset godina, a i to ako imamo sreće, pa gledano iz te perspektive ništa zapravo i nije preterano važno, posebno ne novac. A ni muškarci, kad smo već kod loga. Prijatelji su važni, to sam shvatila. Moj društveni život je prilično haotičan. Ponekad uletim u društveni vihor i izlazim svako veče i jedva dočekam one retke večeri koje mogu da provedem kod kuće gledajući televiziju, kao i noći tokom kojih mogu da se naspavam. Ali onda se sve uspori i ja svako veče provodim kod kuće listajući svoj telefonski imenik i pitajući se kako to da nemam nikog s kim bih volela da razgovaram. Dobro, ipak imam nekog. Razgovaram sa Žil svakog dana, jedno pet puta dnevno, čak i kada zapravo nemamo o čemu da razgovaramo, a obično nemamo šta da kažemo jedna drugoj, jer kakve novosti možete saopštiti nekome s kim ste poslednji put razgovarali pre nepunih sat? Ja sam jela pečeni đevrek sa dimljenim lososom, bez putera. Ima li šta novo? Najčudnije u celoj priči nije to koliko smo bliske, već činjenica da je Žil udata. Udala se za Džejmsa, ili Džejmija kako ga zovemo sjajno, zar ne, kao Žil i Džim , još prošle godine, i sećam se da sam bila van sebe od straha da je nikada više neću videti. On kao da nikada nije tamo ili, ako jeste, onda sedi zatvoren u svojoj radnoj sobi. U početku sam se zabrinula da je ona možda napravila grešku što se udala, da njihov brak nije ono što je trebalo da bude, ali u onim retkim prilikama kada ih vidim zajedno, jasno mi je da taj brak funkcioniše, da je ona srećna, da joj je brak doneo osećaj sigurnosti koji ranije nije imala, osećaj sigurnosti za kojim ja čeznem. Ipak sam, dakle, zadržala svoju prijateljicu, svoj oslonac, svoju sestru. Ona mi zapravo nije prava sestra, naravno, samo ja osećam kao da jeste, a Žil je najmudrija osoba koju poznajem. Cesto je satima gnjavim svojim najnovijim avanturama, a ona samo sedi i sluša, a kad završim sačeka nekoliko sekundi, što me je nekada nerviralo jer sam mislila da joj je dosadno, ali ona, u stvari, samo razmišlja o tome što sam joj rekla, pokušava da donese nekakav stav o problemu, i uvek mi da najmudriji mogući savet, čak iako to nije uvek baš ono što ja želim da čujem. Žil je jedina osoba kojoj se uvek javljam telefonom. I napokon, moj stan je dovoljno udoban za te periode samoće, hrane koja se donosi na kućnu adresu i filmova na videu. To nije baš stan o kakvom sam oduvek sanjala, ali ja sam ga stvarno lepo sredila, uzimajući u obzir to da sam čitav nameštaj ili nasledila od roditelja ili kupila polovan u radnjama sa starudijom. Ali da nije mojih roditelja, bog ih blagoslovio, nikada ne bih mogla da priuštim sebi da kupim stan. Verovatno bih delila nekakvu oronulu kuću sa još četiri ili pet devojaka i provodila večeri svađajući se oko toga ko će da počisti i verovatno bi mi se gadilo samo da ih čujem kako dišu. Tako nešto nikada nisam morala da radim, ali imam prijateljice koje jesu i, iskreno, već mi je muka od onih koje mi se javljaju i pitaju da li mogu da prespavaju kod mene na sofi, zato što im je potrebno da se makar za jednu noć odvoje od svojih cimerki. Moj stan je majušan. Najmajušniji mogući stan koji je ipak stan, a ne garsonjera. Nalazi se u prizemlju, u Ledbrouk Grovu, i pravo sa vrata ulazi se u dnevnu sobu. Ali što je neuobičajeno za prizemlje, stan je pun dnevnog svetla, a ja sam pokušala da to naglasim tako što sam sam ga uredila najneutralnije moguće. Ipak, ne mogu da izbegnem nered, police sa knjigama, fotografije i razglednice, jer ja nikad ništa ne bacam, čovek nikad ne zna kad mu nešto može zatrebati. Kuhinja je u obliku slova L, odmah iza dnevne sobe, a preko puta velikog prozora nalaze se dvokrilna vrata koja vode u spavaću sobu. Soba je toliko mala da u nju može da stane samo krevet koji može da se podigne u pregradu u zidu, ali mene uglavnom mrzi to da radim osim ako ne pravim žurku, a iz spavaće sobe se ulazi u malecno kupatilo, i to je sve. Savršeno za mene, iako se još nisam odrekla svog sna o ogromnom stanu sa visokim plafonom - jednostavno sam se pomirila sa činjenicom da mi posao u Agenciji za odnose sa javnošću neće doneti dovoljno para da kupim ono što želim i da ću prosto morali da se udam za nekog bogataša kako bih obezbedila sebi standard na koji bih želela da se naviknem. Verovatno jedini segment mog života koji je potpuna katastrofa. Ne da ih ne srećem. Žil to ne može da razume. Ni ja ne mogu da razumem. Svaki put pomislim da će baš ovog puta biti drukčije, da će se ovog puta ophoditi dobro prema meni, da će se brinuti o meni. Mislila sam da je Džon onaj pravi. Da, da, znam da to kažem svaki put. Ali stvarno sam tako mislila. Bio je sve ono o čemu sam sanjala. Bavio se kupovinom i prodajom nekretnina, što je prilično dosadan posao, znam, ali on nije bio dosadan. Pa, ima još mnogo toga na spisku, verujte mi. Jedini problem je bio to što se ja njemu nisam mnogo sviđala. Ali to se nije dogodilo. Sto sam se više trudila da budem savršena devojka, to mi je on postajao odvratniji. Na početku mi se javljao, ali su onda telefonski pozivi postepeno prestali, i naposletku su ljudi počeli da mi se javljaju i da me pitaju kako to da ja sinoć nisam bila na žurci na kojoj je bio Džon. Odlazio je van grada za vikend, a da me ne obavesti o tome, jednostavno bi nestao i ja bih provela čitav vikend gušeći se u bujici suza, okrećući njegov broj telefona i treskajući slušalicu pre kraja poruke na njegovoj telefonskoj sekretarici. Moji roditelji su ga upoznali. Obožavali su cinjenicu da sam napokon srela nekoga ko će me skinuti njima sa grbače, ko će preuzeti brigu o meni i. Ali u jednom trenutku više nisam mogla. Nisam mogla da izdržim stres zbog loga što se ponašao prema meni kao govno i na kraju sam. A lom kretenu kao da to uopšte nije bilo važno. Samo je slegnuo ramenima i rekao da je on bio sasvim zadovoljan našim odnosom, a kada sam mu rekla da je meni potrebno više, on je ponovo slegnuo ramenima i rekao da mu je žao i da ne može da mi pruži više. Ali dobro, to je bilo davno. Bila sam van sebe od tuge jedno nedelju dana. Na poslu sam bez prestanka cmizdrila i svi su se jezivo saosećali sa mnom, iako niko ništa zapravo nije rekao. Svaki put kada bih briznula u plač za svojim radnim stolom neko bi mi spustio ruku na rame, a preda mnom bi se stvorila šolja čaja, bez reci; bili su tako divni. To je bio način na koji su moje kolege pokazivale da im je stalo do mene. Posle nedelju dana Žil mi je rekla da je vreme da se saberem i znala je od samog početka da on nije za mene i da je suviše arogantan i da ja zaslužujem mnogo bolje i da ima još mnogo riba u moru i tako dalje sve u istom stilu. Ali polako sam uvidela da je u pravu. Počela sam ponovo da izlazim. Odlazila sam u barove, na žurke. I premda sam se osećala kao govno pravila sam se da se dobro provodim, i posle nekoliko meseci shvatila sam da sam zaista i počela da se dobro provodim, i tada sam odlučila da mi muškarci više nisu potrebni. Makar za izvesno vreme. Dosta je bilo kretena u mom životu. Ali onda, posle nekih šest meseci, počela je da me hvata apstinentska kriza. Ne zbog odsustva Džona, već zbog odsustva zagrljaja, nežnosti i, dobro, priznajem, seksa. Sada makar znam gde su mi granice. A ja to znam jer sam imala dva užasno duga ,. Jedan je trajao deset meseci, a drugi... Bože, ni sama ne znam da li da vam to priznam. Drugi je trajao dve godine. Dvadeset i sedam godina i dve godine bez seksa. Verovatno sam se opasno približila granici posle koje seks prestaje da bude važan kada sam, umesto da čekam da me prođe faza napaljenosti, odlučila da se upustim u avanturu. Ne želim vezu, pomislila sam. Bila sam u onom retkom slanju svesti za koje žene često kažu da žele da dosegnu, ali se obično ispostavi da je to nemoguće. Stanje svesti u kome je žena potpuno srećna bez muškarca, čak i ne priželjkuje da upozna nekoga i potpuno je ispunjena poslom i prijateljima. I zaista sam bila srećna. Shvatila sam, a to je posledica traume od Džona, da definitivno ne želim da budem u vezi sa nekim, osim u slučaju da je to stvarno onaj pravi, ali, budimo iskreni, koliko često žena može da sretne muškarca na koga se stvarno loži i ko joj se zaista sviđa? Ja radim isto što i većina žena. Sretnem nekoga i shvatim da je deo njega sasvim u redu, na primer izgleda dobro, ili ima dobar posao, ili potiče iz ugledne porodice, i umesto da sedim skrštenih ruku i čekam da mi on postepeno otkrije ostatak sebe, ja taj ostatak sama izmislim. I baš kad sam bila u takvom stanju javlja se Sal, nismo se čule vekovima. Dobro, ima tu još ponešto, ali o lome ćemo kasnije. Vi biste naravno pomislili da sam ja posle Džona dobro naučila lekciju, ali jesam li? Ali sa Nikom sam od samog početka znala da nikada neću uspeti sama da ispunim praznine i da donesem zaključak kojim ću biti zadovoljna. I tako sam te noći, te noći u baru kada je iznenada prostrujao fluid medu nama. I osećam da sam stvarno jaka. Da mogu da imam seks sa nekim, a da ne unosim emocije u to, da ne počnem iznenada da sanjam o braku i bebama i srećnom životu dok nas smrt ne rastavi. Osećam se kao žena. Osećam da sam odrasla. I lako, kao što sam rekla, ona je uvek lepa na isti način. Dugačke, lepršave suknje, povremeno pantalone, jahaće čizme, strukirane jakne i svilena marama nehajno vezana oko vrata. Večeras je red na panlalone, i jasno mi je zašto. Inače se nikada ne bi usudila da nosi te tesne pantalone boje kamilje kože. Tome sam se uvek divila kod Sal: njen izbor prijatelja, njena spremnost da povezuje potpuno različite ljude, jednostavno baci svakojake ljude na gomilu i vidi šta će da ispadne. Za razliku od nje, ja sam uvek u panici razmišljajući da li će se ljudi slagati jedni sa drugima i uvek se trudim da svoje grupe prijatelja držim odvojene. Tu su moji moderni prijatelji sa medija, uglavnom ljudi koje sam upoznala preko posla, zatim prijatelji sa fakulteta, moji najstariji prijatelji iz škole i moji prijatelji sa časova slikarstva, iako se već ko zna otkad nisam pojavljivala na tim časovima, tako da njih nisam odavno videla. A tu je i Žil koju svugde vodim sa sobom, jer je ona neko ko se lako uklapa u svaku sredinu. Ali Sal nikoga ne potcenjuje i već vidim oko sebe nekoliko poznatih lica. Odavno se nismo videle. Napokon mogu da povezem lice sa imenom. Siguran sam da po čitav dan razgovaraš telefonom sa novinarima za koje uopšte ne znaš kako izgledaju. O čemu se ovde radi? Gledam pažljivije u Nika i imam utisak da ga vidim prvi put u životu. Pobogu, proleće mi kroz glavu. Nikada nisam videla da su mu oči tako plave. Više ne drži kosu skupljenu u konjski rep, već je ošišan na kratko, čime se još više ističu njegove fenomenalno izvajane jagodice i. Isuse, on je zgodan, i u tom trenutku shvatam šta je značio onaj drhtaj. Cista i nepomućena pohota. To bi mogla biti moja avantura, razmišljam dok se vraćam na stolicu i pri tom se prebacujem na frekvenciju za flertovanje. Kada sam poslednji put. Sada je srednje dužine, do ramena, i uvijena na krajevima. Kako si, do đavola, uspeo da zapamtiš šta sam nosila? Možda sam mu se dopala? Ovo postaje sve bolje i bolje. Ako je Nik potpisao ugovor, to znači da je dobio pare, a ako je dobio pare onda je samim tim postao dobra prilika, a ako je poslao dobra prilika onda, i samo onda, mogu da nas zamislim zajedno. O čemu se radi u knjizi? Očekujem da mi prepriča sinopsis u nekoliko minuta, ali deset minula kasnije on zastaje, uvidevši da mi se pogled izgubio negde u daljini. Uopšte ne znam šta sam ikad videla u Niku... Ja uopšte ne mogu da zamislim nas dvoje zajedno. Nećemo se slagati, to je ono što će se dogoditi. Ali to je u redu, podsećam sebe. Nije mi potreban potencijalni muž, čak ni momak. Hoću samo da se zabavim. Nik i ja razgovaramo čitavo veče i, kada smo napokon završili priču o njegovoj knjizi, ispostavlja se da je on zaista zanimljiv, duhovit, drugačiji. Moraš da postaviš pitanje kako treba. Moraš da kažeš cifru. Onda jednu malu belu kuću u Majda Vejlu. Možda ću ipak morati da se zadovoljim jednim fantastičnim dvosobnim slanom sa ogromnim sobama i sa galerijom na kojoj bih mogla da radim. Sada ti je ostalo još četiri i po miliona. Sigurno bih potrošila jedno sto hiljada na uređenje stana. Imaš još četiri miliona i četirsto hiljada. Pa šta si očekivao? Ja sam dete tačerovske generacije. Jednostavno me nije briga. Odlučujem da nastavim da lažem. Sve su to budale kojima ne možeš verovati. Nik mi klimanjem glave daje na znanje da se slaže, kao da sam rekla nešto užasno pametno. Šta bi sve kupila? To je suviše staromodno za mene u cvetu mladosti. Ne znam šta da radim sa ostatkom novca. Bez obzira na plemenite ciljeve. Na primer, ono koje ulaže u istrazivanje raka dojke. Kako se bcšc zove to društvo... Zatim u Fond za istraživanje side, njima bih dala mnogo. I društvima za zaštitu životinja! Ne bi bilo svrhe, dobro mi je tamo gde sam. Zanima me da li je vlasnik stana, da li je odgovoran, da li može da izdržava ženu. Ali ne, zaustavljam se, ja neću biti njegova žena. On neće biti moj muž. Tako da to uopšte nije važno. U redu, možda bih mogao da kupim jednosoban stan, ali meni je dobro tamo gde sam. Trebalo bi nešto da kupim, ali to neće biti ništa veličanstveno. Možda bih čak kupio stan u kome sada živim. Ali ona ima svoju ličnost. Kompjuteri su nekako suviše hladni, bezdušni. Ne ide ti baš najbolje. Zar nisi dobila saopštenje za štampu, poslala sam ti još prošle nedelje? Mozemo li da dobijemo ekskluzivni intervju! Posle toga danima moram da jurim te novinare, a oni mi uvek obećavaju da će ga objaviti, samo ne znaju kada. Mislim, nema šanse da mu ponudim da ga odvezem do Hajgejta, to bi bilo suviše očigledno. Lice mu se ozari. I sama počnem da se osmehujem. Koračam kraj njega i pitam se zašlo mi srce lako snažno udara, zatlo iznenada osećam mučninu, ali čim sam upalila motor i pustila muziku, polako se opuštam. Ovo bi stvarno mogla da bude savršena avantura. Ne da želim seks za jednu noć sa Nikom, već samo nekoliko nedelja izvrsnog seksa pre nego što se rastanemo, pri čemu ničije srce neće biti slomljeno. Seks za jednu noć nije baš moj stil. U stvari, mislim da to nije ničiji stil. Naravno, svi smo mi to radili, ali čak i kad je u pitanju muškarac koga ne možeš da podneseš, čak i kad je to bila samo pijana greška posle žurke, ipak očekuješ da li se javi. U pitanju je sujeta. Ne želim te, ali želim da ti mene želiš. I tako, ne želim seks za jednu noć sa Nikom, ali tu je uvek prisutna briga da će stvari nekako izmaći kontroli. Očekujete da će se vaše iskustvo od prethodne noći ponoviti i sedite kraj telefona i nedeljama čekate da vam se javi, a on se ne javlja, i tako ste i nehotice dodali još jednu crticu vašoj listi ljubavnika za jednu noć. Ali koliko ja znam. Kada je u pitanju neko koga poznajete, posebno neko sa kim ste povezani preko prijatelja, oni se obično jave i ja nekako znam, dok sedim za volanom te noći, da će mi se. I vidite, u normalnim okolnostima ne bih ni sanjala o tome da spavam sa njim prve noci. Pri tom ne postavljam nikakva vremenska ograničenja. Ja jednostavno znam kada je pravi trenutak za to. Bog zna gde je to pročitala. Pretpostavljam u nekom jeftinom časopisu, ali trideset i šest sali znači jedno sedam izlazaka, što zvuči sasvim u redu. Ah, dobro, četiri izlaska je verovatno sasvim dovoljno. Ali ako prestanem da o tome razmišljam tako matematički, mislim da je trenutak u kome odlučim da ću otići u krevet sa njim onaj kada mi postane savršeno jasno da su ludi za mnom i da se neće tako lako povući. Ipak, desi se da pogrešim. Bilo je to samo jednom. I tek pošto se četiri dana nakon toga nije javio - a u pitanju je čovek koji mi se pre toga javljao tri puta dnevno, svakog dana, tokom te dve nedelje - shvatila sam da nešto nije u redu. Ne mogu ni da se setim kakvo je sranje izmislio kao razlog. Nešto kao, on nije spreman za vezu i sve u tom stilu. Ali tada sam naučila lekciju, a jedini razlog što sam sa Nikom spremna da zaboravim na tu lekciju jeste to što Nik nikad neće postati moj momak, a kada je samo seks u pitanju, pravila su drukčija. Kada je samo seks u pitanju dozvoljeno je da se ponašale kao predator, da preuzmete inicijativu, da ga namamite u krevet, jer vam nije potrebno da se on zaljubi u vas. A onda vam je dozvoljeno da... Izvinite, zanela sam se. Gde smo ono slali? A ja se osmehnem u sebi. I tako parkiram kola i ne gledam u Nika, jer sam veoma svesna njegovog prisustva, varnica koje iskre medu nama, neizgovorenog sporazuma koji pravimo, te otključavam vrata i oboje ulazimo unutra. A znate li šta mi se sviđa? Iako Nik nije dobar materijal za ozbiljnu vezu, sviđa mi se to što se odmah oseća opušteno, kao kod svoje kuće. Krišom bacam pogled, a njegova stopala, to jest njegove čarape, izgledaju sasvim pristojno i ne osećam nikakav miris osim mirisa doma, pa odlazim u kuhinju i stavljam vodu za kafu. Ako sedne na fotelju, razmišljam, to će biti problem, jer kakav bih manevar onda mogla da smislim da se kao slučajno nađem u poziciji u kojoj hi mogao da me poljubi? Možda bih mogla da sednem na naslon za ruku. Izgleda da je i njemu jasno da fotelja nije pravi izbor, pa odlučuje da sedne na sofu. Skidam cipele i bacam ih u stranu, spremna da se sklupčam kao mačka, i iznosim šolje sa kafom na sto, a onda me uhvati panika zbog šminke, pa hitro nestajem u kupatilu. Prekrivam puderom sjaj na nosu i čelu i pomišljam kako bi mi dobro došao novi sloj karmina, ali ne, to bi bilo suviše očigledno, pa samo rastreseni kosu ne bi li joj dala onaj divlji, požudni izgled, a zatim odlepršam nazad u dnevnu sobu da pustim muziku. Potrebno mi je nešto lagano, nekakav džez, nešto seksi. Nešto što će napraviti atmosferu. Kopam po svojim CD-ima sve dok ne naletim na svog nepogrešivog Sinatru. Do sada se uvek pokazao kao uspešan izbor, pa ga puštam i stišavam zvuk tako da se jedva čuje u pozadini, zatim odlazim do sofe na kojoj sedi Nik, pije svoju kafu i posmatra me. Dižem obrve, a on se smeje. Stanovi neoženjenih muškaraca dele se na dve kategorije. Ako muškarac ima para. Ali ako muškarac, kao Nik, nema ni prebijene pare, stan će mu bili pun knjiga i časopisa, prljave odeće i đubreta. Ja se razumem u to. Razgovaramo o Sal, o njenom dečku, o nama. Kažem mu da me ne zanimaju ozbiljne veze. On s pažnjom klima glavom dok to govorim i kaže da razume kako se osećam. Osmehne se, kaže da već dve godine nije imao ozbiljnu vezu, ali posle one poslednje - nesrećne petogodišnje veze sa Meri koja ga je, čini se, volela, ali kojoj se on nikada nije sviđao - nije spreman da se veže. I tako sedimo u tišini neko vreme, a onda mu nudim još kale. Odlučio je da krene kući. Ali on se ne pomera. Da li bi ti smetalo? Da li ja treba da sedim na sofi i turpijam nokte dok se on kupa. Šta, kog đavola, treba da radim? Ne uspevam da smislim nikakvo rešenje, jer baš u tom trenutku zvoni telefon. Ali, ko je, do đavola, Nik? Zovi me što pre i, za ime boga, nemoj da zaboraviš na kondom. Čujem kako voda teče u kupatilu, pa ustajem, prolazim kroz spavaću sobu. Nik sedi u kadi dok voda teče, a u vodu je sipao verovatno čitavu bocu pene za kupanje - što mi ne smeta, jer to znači da ne mogu ništa da vidim, a to me je malo brinulo, zato što ga još uvek ne poznajem dovoljno - a na glavu je stavio plastičnu kapu za kupanje. Da nije tako užasno zgodan izgledao bi glupavo. Ali on izgleda božanstveno, pa spuštam poklopac klozetske šolje i sedam na njega, vrteći glavom. Treba mi neko da mi istrlja leđa. Ovo se ne razvija baš onako kako sam planirala, ali, do đavola, šta mogu da izgubim? Nik me ne gleda dok se svlačim. Leži u kadi zatvorenih očiju i ja ga pažljivo posmatram kako bih se uverila da ne viri. Nisam još spremna da pred njim skinem sve sa sebe, pa kad sam ostala u donjem vešu uzimam peškir i odlazim u spavaću sobu. Nik sedi uspravno i gleda u stranu, a ja spuštam peškir na zemlju i ulazim u kadu iza njega. On mi je između nogu i, dok mu masiram leđa, Nik uzima sapun i počinje da mi sapunja listove. Zastaje mi dah kad osetim te velike, snažne ruke kako mi nežno sapunjaju noge. Čujem ga kako stenje dok mi usne dodiruju njegovu kožu, zatim otvaram usta i probam njegov ukus, sisam lagano dok mi usne klize do njegove usne školjke. Njegova ruka prestaje da mi miluje nogu. Prestao je da se pomera i sve se, čini mi se, odvija veoma polako. Okreće se zapljuskujući vodu oko sebe, gleda me očima punim požude, a zatim me nežno ljubi, otvorenim usnama poigrava se s mojim i to, čini se, traje čitavu večnost, zatim jezikom iznenada prede preko moje gornje usne i ja glasno zastenjem i jezik mi sklizne njemu u usta. Kao kroz maglu svesna sam da dok me ljubi stoji u nezgodnom položaju, a onda ponovo seda u toplu vodu, licem prema meni. Njegove noge su preko mojih, a usne sasvim priljubljene uz moje. I dok se ljubimo ja mu s glave skidam kapu za kupanje i puštam je da padne preko ivice kade, zatim ga obujmim oko vrata i privlačim ga bliže i on spušta glavu i počinje da me ljubi po grudima. Zatim ponovo seda uspravno i uzima sapun, sve vreme gledajući u mene kao da želi da bude siguran da je to u redu. Sapun zatim klizi naviše, uz. Zatim prelazi sapunom preko moje leve bradavice i ja uzdahnem i pogledam dole u vodu, jer je od sapuna sva pena već uveliko nestala, i vidim njegov penis, nabrekao i čvrst, i sada je red na njega da uzdahne dok ja prelazim sapunom preko njega, gore pa dole, oko testisa, zatim ponovo gore sve do glavića. Sapun mi isklizne iz ruke i on ga uzima i njime pravi liniju niz moje telo, oko bradavica, dole niz. Iznenada odjekne zvuk klokotanja vode i ja iznenađeno otvaram oči, a Nik se smeje držeći u ruci zapušač od kade, i to za trenutak razbija čaroliju, ali samo za trenutak, jer dok voda nestaje iz kade Nik me gura na leđa tako da su mi noge širom raširene i oslonjene na ivice kade, zatim me ljubi sve niže i niže niz telo, sve dok ne osetim da je zastao između nogu, pa otvaram oči i gledam ga i on gleda mene kao da želi da pita da li je u redu i ja ponovo zatvaram oči i uzdahnem kako bih mu rekla da jeste. Osećam kako mu se jezik zaustavlja između mojih nogu i dok mi liže i sisa klitoris osećam kako se u meni diže talas orgazma i kada sam svršila, dok mi se telo u kadi grči i trza kao ludo, Nik me gleda i osmehuje se i ja ga ljubim i osećam svoj ukus u njegovim ustima i vodim ga iz kupatila u spavaću sobu. Stavljam kondom na njegov penis koji se trza u napetom iščekivanju, zatim ga guram na leđa i zajašem ga, nameštam se tako da mu olakšam da uđe u mene. Ni suviše kratak, ni suviše dug. Zabavnije je da sedim u kući, gledam u zid i vrtim palčevima. Ali Nik je savršen. Volim taj osećaj moći koji imam kada sam gore. Kada smo završili pomislim kako je on verovatno tip muškarca koji će se sada samo okrenuti na bok i čvrsto zaspati, ali on to ne čini. Grli me i mazi dugo, dugo, satima, čini se. I ja sam to pomislila. Hoću da mi ispričaš priču za laku noć. Živela je sasvim sama u jednom ogromnom žutom suncokretu koji se nalazio na samom kraju jedne prelepe bašte. Zvali su ih gospodin i gospođa Zapušnos jer su, svaki put kada bi prošli baštom morali da zapuše svoje noseve, zato što su gospodin i gospoda Zapušnos mrzeli miris bilo čega svežeg i lepog, ali nikada nisu saznali da to što je mirisalo sveže i divno u bašti nije bilo ni cveće, ni drveće, ni reka. Bila je to Libi. Još uvek nisam sigurna šta će se dogoditi kada jednom razbijemo čaroliju time što ćemo ustati iz kreveta i, u mom slučaju, što ću otići na posao, pa odlažem taj trenutak što više mogu pripijajući se uz njega jer, budimo iskreni, on je taj koji nikud ne mora da ide. Ali, pošto je budilnik zazvonio već peti put, shvatam da moram da ustanem, inače ću zakasniti na posao, pa odlazim u kuhinju da skuvam kafu, a Nik se samo okrene u krevetu gunđajući nešto o dnevnoj svetlosti. Oblačim svilenu kućnu haljinu koju mi je Žil poklonila prošle godine i koju nosim samo kada muškarac ostane da prespava kod mene. Vraćam se u spavaću sobu sa šoljom kafe za Nika i neko vreme stojim i posmatram ga. Ne spava, ali leži zatvornih očiju, jorgan mu pokriva noge ali ostatak tela mu je otkriven, jednom rukom je prekrio oči. On nije ono što želiš. Zar stvarno misliš da bi mogla da provedeš ostatak života u ofucanoj iznajmljenoj garsonjeri u Hajgejtu? Da ti se društveni život sastoji od izlazaka u pabove gde ćeš piti mlako pivo? Zar misliš da možeš da zaboraviš na svoj san da ćeš jednom postati žena bogataša? Neću se zaljubiti u ovog čoveka. Biću prava žena iz devedesetih godina i uživaću u seksu, pa šta ako se ispostavi da je muškarac pri tom sasvim slučajno nežan i duhovit? To je samo bonus. Nik se pridignu na krevetu da bi popio kafu, dok se ja spremam za posao. Gospode, nas dvoje stvarno živimo u dva različita sveta. Znam da postoje žene kojima je to potrebno jer bez šminke izgledaju kao strašila, ali ti si prirodno lepa i stvarno izgledaš mnogo bolje bez šminke. U stvari, to i činim. Potpuno zaboravljam onaj deo o šminkanju i koncentrišem se samo na onaj deo o lepoti. Rekao je da sam lepa! On misli da sam lepa! Ne zato što sam se zaljubila, nisam čak ni blizu, ali tako je divno provesti noć šćućuren uz nekoga, izjutra razgovarati sa nekim, ponovo dobijati komplimente. Listam stranice i na brzinu proveravam datume. Hoces da dođeš kod mene? Zvaću te na posao da se dogovorimo za vreme. Kako ti to zvuči? Bilo bi bolje da smo na licu mesta ugovorili i vreme i mesto, jer čim muškarac kaže da će se javiti, čak i ako znaš da ćeš ga ponovo videti, ipak ćeš sedeti i čekati ga da se javi, ali, do đavola, makar imam dogovoren sledeći izlazak, čak iako nismo utvrdili, u. Da li sam mogla da se koncentrišem na posao? Sedim zamišljena za stolom, gledam kroz prozor i drhtim od požude koja me svu obuzima od sećanja na strastvenu noć. A ta sećanja se javljaju s vremena na vreme i to baš u najnepovoljnijim mogućim trenucima. Razgovaram, na primer, telefonom sa novinarem. Stvarno se ne radi o tome da se zaljubljujem u njega, već o činjenici da je tako prokleto lepo imati tako zgodnog muškar- ca u svom krevetu, o tome da ponovo osećam da sam privlačna, da sam seksi. Ne mnogo, jer nije bilo toliko mnogo muškaraca za koje sam bila zainteresovana. Ne mogu da shvatim zašlo se zaljubljujem u pogrešne. Ni Žil lo ne može da razume. Ali to se naravno ne dešava. To se poslednji put dogodilo sa Simeonom. Odlučila sam da mu direktno priđem na konferenciji za štampu i, budući da mi se sviđao, trudila sam se da budem najpametnija, najduhovitija i najživahnija što sam ikako mogla, i Simeon je naravno mislio da sam sjajna. Ali to što je mislio da sam sjajna ne znači da sam mu se sviđala, pa sam odlučila da krenem u misiju kako bih naterala Simeona da oseti upravo to. Počela sam tako što sam mu se javljala telefonom nekoliko puta nedeljno, i činilo mi se da mu to nije smetalo, uvek je zvučao kao da mu je drago da me čuje, a to nije nimalo čudno budući da sam ja bez prestanka pričala, smišljajući najduhovitije moguće priče ne bih li ga zasmejala. Posle nekog vremena pozvala sam ga na žurku i provela čitavo veče zalepljena za njega. Činilo mi se da mu ni to nije smetalo. Zapravo, imala sam utisak da je uživao u tome. I postepeno sam ga prisilila na prijateljstvo, sve dok stvarno nije imao drugog izbora nego da mi postane prijatelj i uskoro me je zvao telefonom isto toliko često koliko i ja njega i svaki put bi mi srce zadrhtalo i postepeno sam ubedila sebe da je i on počeo da oseća isto prema meni. Posle nekog vremena otišli smo zajedno na žurku na kojoj je Simeon počeo da se nabacuje jednoj niskoj, neukusno obučenoj brineti sa američkim akcentom, i samo sam stajala po strani i posmatrala sve to osećajući se kao govno. A kada se javio nedelju dana kasnije sav uzbuđen zbog Amerikanke sa kojom se video veče pre toga, ja sam samo spustila slušalicu i briznula u plač. Sledeći put ću sačekati da se neko do ušiju zaljubi u mene i da me tetoše kao princezu i tek ću tada pokazati da sam zainteresovana. Ali takva je ljubav. U stvari, osećam se tako dobro da nisam ni najmanje nervozna zbog svog posla, a to je pravo čudo jer u poslednje vreme dobijam sve više i više klijenata i moram da priznam da ponekad uopšte ne znam kako ću sa svim tim izaći na kraj. Dobro, trenutno radim za Šona Mura, to već znate. Tu je i jedna glumica po imenu Rita Roberts, što je pomalo čudno jer nemam običaj da se bavim pozorištem, budući da ne znam ništa o tome. Radim za jedan film pod naslovom Misteriozna šolja, o kome sigurno još ništa niste čuli, ali ako uradim svoj posao kako treba uskoro ćete čitati o njemu u svim mogućim novinama. Radim za jednog komičara koji se zove Toni Baloni i za jednu ambicioznu televizijsku voditeljku koja se zove Amanda Bejker. Kažem ambicioznu, mada to možda i ni- je fer s moje sirane, jer ona se ipak pojavljuje na televiziji, premda ne toliko često koliko bi želela. Ona vodi blok o šou-biznisu u jednoj jutarnjoj emisiji i misli je da je postala zvezda onog trenutka kad joj se lice prvi put pojavilo na ekranu. Nažalost, niko još nije čuo za nju. Novine ne žele da pišu o njoj zato što je ona niko i ništa, ali bez medijske pažnje ona nikad neće moći da postigne željeni uspeh, i to je najteži klijent koga imam, ne samo zbog toga, već i zato što je ona jedna najobičnija kučka. Uspela sam da joj sredim intervju za jedan ugledni časopis koji je objavio tekst u kome su poznate ličnosti govorile o svojim najgorim ljubavnim iskustvima. Svako normalan na njenom mestu bio bi lud od sreće, ali ona je samo kukala zbog toga što je njen citat bio manji od svih ostalih. Pobogu, zar je stvarno očekivala da će dobiti više prostora od Žermen Grij, Vanese Felc, Eme Nobl, ili Ulrike? Glupa kučka je baš to očekivala. Bilo je odlično, stvarno izgledaš dobro na televiziji. Pa ti si mršava. Nadam se da će ovog puta pokazati malo više razumevanja. Da mi nije toliko stalo do svog posla rekla bih joj da je jedna obična folirantkinja i da ne želim više da gubim vreme na nju, ali to naravno ne mogu da uradim, pa kao sređujem neke papire po radnom stolu i pitam je šta je razlog njenoj poseti. Eto moje šanse da se osvetim! Pružam joj naš ugovor i počinjem da joj govorim izuzetno ljubaznim glasom. Svet žene i Ženu. Ove nedelje sam razgovarala sa ljudima iz OK!. Hajde, još samo malo, još samo malo. Ništa, neće ona to moći. Nameravala sam da platim, ali sam potpuno zaboravila. To sam ja, Libi, iz 'Agencije Džo Kuper PR'. Dobro sam, a li? Slušaj, sećaš se Amande Bejker iz emisije Pauza za doručak''! Ne, ne, ona vodi deo o šou-biznisu. Ne, ne, ta vodi vremensku prognozu. Ne, ne, plava je. Dobro, nije važno, ona radi sve više i više i postaje sve popularnija, a upravo mi je priznala jednu neverovatnu priču koja bi bila sjajna za tvoj časopis. Ispostavilo se da je pre oko godinu dana napravila jedan mali izlet van zakona i oseća da je vreme da sve to javno prizna. Da li će snimati u studiju sa profesionalnim šminkerom i frizerom? Slušaj, ti vodiš onu emisiju o Londoncima i njihovim omiljenim restoranima? Sećaš se Amande Bejker iz Pauze za doručak'! Dobro, objasniću ti kasnije, dobro, dobro. Vreme je da krenem. Ovo je osmi put kako zove. Otkud znaš da nije za tebe? Za početak, nema love... Ne želi ozbiljnu vezu. Za njega je dobar provod odlazak u pab i deset krigli piva. Možda bi trebalo malo da spustiš svoja očekivanja. Jasno ti je da ne mogu ozbiljno da se vezujem za nekoga kao što je on. Nas dvoje smo kao nebo i zemlja. Dva dana lebdim i blistam od ljubavi. Dva dana ne radim skoro ništa osim što sanjarim o svemu što se dogodilo one noći sa Nikom. Dva dana poskakujem sa stolice svaki put kada zazvoni telefon. A onda, pošto se on nije javio, počinjem da osećam mučninu. Dobro, znam da sam smešna. Mislim, pobogu, trebalo bi da je već ludo zaljubljen u mene i trebalo bi da se odavno javio telefonom. Zvučiš kao da si ludo zaljubljena, a neprekidno govoriš da je on samo avantura. Avanture se ne javljaju svakog dana. Ponašaš se kao dete. Uostalom, znaš da ćeš ga videti i naravno da će se javiti, ali to će verovatno uraditi u subotu kako bi potvrdio vreme, kao što je i obećao. Znam da si u pravu. To što ipak imate izvesna očekivanja, čak iako znate da se nećete zaljubiti u njega, i to što ćete na kraju ipak biti razočarani. Ali ne, ovog puta ne. Bez obaveze, samo uživanje. Jednostavno ću uživati u Niku. Telefon zvoni u subotu u jedan sat. Džejmi radi, a meni je dosadno. Hoćeš da idemo u šoping? Soping je najbolja terapija, a uostalom, pošlo sam pregledala svoj orman koji je pun ultramoderne garderobe, shvatila sam da večeras neću imati šta da obučem. Kako li to zvuči? Vidimo se za sat. Sve je tu, novac, kreditne kartice, čekovna knjižica, šminka. Umalo da zaboravim mobilni, pa se vraćam po njega, a zatim silazim do svog veličanstvenog automobila, Halapljive Bube. I tako se nas dvoje otkotrljamo do Žilinog stana, a ja kao i uvek kad uđem unutra uzdahnem od zavisti, jer. Mala kuća u sporednoj ulici kraj Haverstok Hila. Ulazite u ogromnu i osunčanu dnevnu sobu sa parketom od javorovog drveta, a lepršave zavese od muslina vise sa obe strane dvokrilnog francuskog prozora koji vodi na balkon. Sav nameštaj je boje kamilje kože i bež boje, moderna klasika pomešana sa prelepim antikvitetima, a slike na zidovima su ogromne, šarene, apstraktne i fantastične. Kuhinja je u prizemlju i Žil tu provodi najviše vremena. U kuhinji, koja je podjednako velika kao i dnevna soba, dominira ogroman stari francuski sto od borovog drveta, a dovoljno prostora s jedne strane ostavljeno je za veliku žutu sofu. Još jedna zastakljena vrata vode pravo u baštu, a kuhinjski elementi su upravo oni o kojima ja sanjam. To je moja najomiljenija prostorija u kući i tu uvek sedimo. Očigledno je da je kuću uredio profesionalni dizajner, ali ta kuća takođe izgleda kao dom. Obožavam je, i čim sam stigla radim ono što uvek radim, stavljam vodu za čaj. Žil to ne smela, znam da joj je drago što se tu osećam kao kod kuće, možda više nego ona sama. Pojavljuje se na vratima i prilazi da me poljubi. Iako znam da ne bih mogla da podnesem da živim sa nekim ko neprekidno radi, moram da priznam da mi je savršeno jasno šta je Žil videla na njemu. Jedini muškarac koga znam da izgleda dobro čak i sa perikom na glavi. Ne, ne mislim na tu periku, mislim na onu koju nose advokati. A pre nego što sam upoznala Džejmija mislila sam da su svi advokati uobraženi kreteni. Na osnovu svog ograničenog iskustva znam da svi oni vole da idu na balet, u operu i u pozorište. Svi govore kao da imaju vruć krompir u ustima i svi se ponašaju nepodnošljivo pokroviteljski. Ali Džejmi nije takav. Kada ne radi, Džejmi je zapravo beskrajno duhovit. Džejmi ne nosi klasična pompezna engleska odela. Nosi izlizane farmerke i kaubojske čizme. Džejmi nosi tamnoplave somotske pantalone i mokasine. Džejmi puši kao kočijaš i pije kao smuk. Džejmi je, zapravo, totalno kul, a jedne noći kad smo svi bili pijani priznao je da bi, da nije postao advokat, sigurno postao pop zvezda. Svi smo se valjali od smeha kad je to rekao, ali sada već mogu da ga zamislim kao pop zvezdu. Mogu da zamislim Džejmija kao pevača u nekom užasno mo- dernom bendu i kako daje intervjue sa potpuno nezainteresovanim izrazom na licu. Džejmi i ja imamo neki čudan odnos, kao šio je i normalno da žene imaju čudan odnos sa muškarcima za koje se njihove prijateljice udaju. Žil mi je godinama bila prijateljica, a onda se pojavio Džejmi i. Zar sam mogla da mu ne oprostim? A sada, iako se ne viđamo lako često, imamo odličan odnos, kao brat i sestra smo, često se šalimo ili on sedne sa mnom i pita me o mom ljubavnom životu, a onda pokuša da mi da savet koji ja skoro uvek ignorišem jer on je. Mislite da je mnogo bolje da čujete savet muškarca kad imate problem sa muškarcima, jer oni znaju kako muškarci razmišljaju, ali Džejmi nije čovek za to. Bez obzira na to što je lep kao bog, on baš i nije imao mnogo iskustva u tim stvarima pre nego što se pojavila Žil i oborila ga s nogu. Suviše je bio zauzet svojom karijerom. Naravno, imao je na stotine obožavateljki. Žil je drukčija od svih onih žena koje sanjaju o tome da postanu supruge advokata. Žil ne nosi firmiranu odeću. Žil ne odlazi kod frizera i manikira svake nedelje. Ne zanima je da izlazi u skupe restorane ili na balet. I najvažnije, Žil se nikad ne predstavlja drukcijom nego što stvarno jeste. Ne, Žil je uvek bila jedna od onih žena za kojima muškarci lude, zato što one imaju dovoljno samopouzdanja da kažu to sam ja. A oni bez greške uzimaju. Ili makar to pokušaju. Obožavaju to što se ne šminka. Što je njena odeća, na lom sićušnom telu, mešavina svega i svačega što je tog jutra na brzinu izvukla iz. Što se veselo i zarazno smeje i, pre svega, što ume da sluša. Voli život, voli ljude i uvek ima vremena za njih. Pokušavala sam da budem sličnija njoj, ali, iako ponekad osetim da sam blizu, naposletku ipak shvatim da nemam dovoljno samopouzdanja za tako nešto, a muškarci to đavolski dobro osete. Mnogi muškarci počnu tako što se do ušiju zaljube u mene - sa izuzetkom Nika. Ali dobro, dosta o meni. Iako Džejmi provodi dane zatvoren u svojoj radnoj sobi, čini mi se da njih dvoje imaju dobar brak, a ja volim da izlazim s njima zato što se uvek dobro zabavljamo. Oni se dobro zabavljaju, toliko dobro da je to zarazno. I tako Džejmi izlazi iz radne sobe. Baš mi treba pauza. Pričam ih zanimljivo, duhovito, rečito. Jedino kad ostanem nasamo sa Žil mogu da budem iskrena. Mogu da joj kažem koliko sam usamljena. Kako traćim život pitajući se zašto nisam u slanju da imam jednu zdravu, srećnu vezu. Kako ja ne bih uspela da prepoznam zdravu i srećnu vezu čak ni da skoči ispred mene nasred ulice i udari me u nos. A ona me ćutke sluša, a onda razmisli o tome i naposletku mi objasni zašto ti muškarci nisu dobri za mene. Kaže da će se jednog dana pojaviti neko ko će se zaljubiti u mene i da je trik u tome da treba da prestanem da tražim, jer će se to dogoditi onda kad najmanje očekujem. Dobro, posle dobitka na lutriji, jer bi mi to odmah podiglo eenu jedno hiljadu posto. Ali ozbiljno, nikad nisam razumela te glupe savete koje ti daju udate žene o tome kako treba da prestaneš da tražiš, jer kako možeš da prestaneš da tražiš ono što tražiš, i kako možeš da budeš srećan sam sa sobom kad uistinu nisi srećan? I tako sedim u kuhinji sa Žil i Džejmijem i pričam im svoju smešnu priču o Niku, o lome kako je izveo striptiz u mojoj dnevnoj sobi, kako je sedeo u mojoj kadi sa kapom za kupanje na glavi, i oni su se smejali. Libi, šta bismo mi bez tebe? Znam tačno šta to znaci. Bolje da odmah upozorim svog menadžera u banci. Ali ako budem videla nešto što mi se sviđa, onda... Mis Guči, ne Mis Adidas. Vidite, ne radi se o tome da pokušavam da se promenim zbog Nika. Ovo je mnogo prikladnija obuća za tu priliku, a uostalom oduvek sam želela da imam patike. Potpuno ću poludeti ako ovako nastavim. U pitanju je bio samo seks. Sviđali su mi se, ali nisam bila zaljubljena u njih, ili bih shvatila da nisu za mene. U pet sati vraćamo se polako pešice, što mi uopšte ne smeta jer idemo nizbrdo, a čak je i moje nejako telo sposobno da se kotrlja dole vučeno silom Zemljine teže. Prva poruka je od moje majke. Javi se kasnije ako možeš, ili ujutru. Ako ne izlaziš, večeras u devet na televiziji prikazuju veoma zanimljiv dokumentarac o časopisima, koji ćemo tvoj otac i ja gledati i... Uostalom, zarona stvarno misli da sam ja baš takav izgubljen slučaj i da ću subotu veče provesti u kući? Čak i da nemam nikakve planove, izašla bih napolje samo kako bih mogla da kažem ljudima da sam bila napolju. Čak i ako samo sedim za Žilinim kuhinjskim stolom, pijem kafu i gledam serije na televiziji, čak se i to računa kao izlazak zato što sam ipak izašla iz svoje kuće i uvek mogu da kažem ljudima da sam bila kod prijatelja na večeri. Druga poruka je od Džoa Kupera, a od njegovih poruka uvek se sva naježim. Treća poruka je tišina. Zatim se čuje spuštanje slušalice. Uzimam telefon i okrećem 1471. Ne moram ni da slušam cifre do kraja jer znam da je to pozivni broj za Hajgejt, a poznajem samo jednu osobu koja živi u Hajgejtu! Dobijam takav nalet energije i odlazim da se istuširam kako bih bila spremna kad se on ponovo javi. Da, znam da bih mogla ja njega da zovem, i ne radi se o tome da izigravam ženu koju je teško osvojiti, već sam jednostavno provela tolike godine jureći muškarce da mi je postalo jasno da je bolje da ih ne zovem. Ako je to ikako moguće. A to podrazumeva da im se ne javljam čak ni kada mi ostave poruku. Samo što ovo poslednje meni ne polazi uvek za rukom. A kako bih bila sigurna da neću podleći želji da ga zovem, uskačem u kadu. Patike su odlične, savršene su, ali uz šta, do đavola, da ih nosim? Probala sam farmerke i majicu, ali ta kombinacija mi ne izgleda dovoljno dobro. I ne, uopšte se ne radi o tome da sam uzbuđena, ali jebiga, ipak želim da izgledam lepo. Krevet mi je već prekriven čitavom hipom odeće i napokon, negde na dnu ormana, nailazim na izgužvanu crnu majicu koju nisam videla barem godinu dana. Pažljivo je mirišem i, dobro, malo je ustajala, ali ako stavim malo parfema i ispeglam je, biće savršena. Prianja mi uz telo, savršeno mi ističe struk i uz crne pantalone izgledaće baš kako treba. Ali čekaj, bez obzira na to što nosim patike, crne pantalone i crna majica mogu izgledati pomalo nametljivo. Ne izgledaju sveže, mladalački. Uspevam i da iskopam neke ogromne srebrne minđuše iz jedne kutije od papir mašea, koju koristim kao kutiju za nakit, kao i neko ogromno srebrno prstenje. Ali tek što sam otvorila vrata da izađem iz kuće, zvoni telefon. Ideš na neko posebno mesto? Nisam nameravala da joj kažem. Sada će me bombardovati pitanjima. To je problem kad su vam roditelji malograđani. Nije da ih ne volim, volim ih, ali oni stalno očekuju da ću se ja udati daleko iznad svog staleža i ja se trudim da im ne govorim ništa o svom životu, osim što imam tu naviku da mi stvari ponekad tek tako izlete iz usta. Samo da znaš da sam napravila tvoju omiljenu tortu od čokolade i marcipana. Vidimo se u četiri. Opušten doručak u krevetu sa Nikom, možda šetnja do Kenvuda, zatim dug poljubac na rastanku. Da, ako se sve bude odvijalo po planu moći ću do četiri popodne da stignem kod svojih roditelja koji žive u Finčliju. Čime se taj momak bavi? Jesam li sve ponela? Čiste gaćice, pasta za zube. Sto smo bliži Hajgetu. Kod Kvin Parka proveravam karmin. Kod Vest End Lejna proveravam da li mi se lice cakli. Kod Hcmpsteda nameštam kosu. U Kenvudu počinjem da cupkam nogama i pokušavam da ne obraćam pažnju na vozača koji me bez prestanka posmatra u retrovizoru. A onda me obuzima osećaj krivice, pa kad smo stigli dajem mu napojnicu od dve funte, a onda za trenutak zastajem na trotoaru pokušavajući da zamislim kako će proteći ovo veče i pitajući se gde je Nik. Izgleda fantastično, lep je kao bog, i ja iznenada sva blistam jer su se svi okrenuli kada je povikao moje ime, a većina žena još uvek gleda u njega, jer stvarno ima šta i da vidi! On je sa mnom! Zastajem ispred njega, jer nisam sigurna šta treba da uradim. Ili da samo kažem ćao? A onda se on naginje i ljubi me, cilja pravo na usta, ali ja mu sva pometena okrećem obraz, prava sam budala, pa on uspeva da dohvati samo ugao mojih usana i iz- gleda pomalo iznenađeno, ali onda se osmehne i pita me šta želim da pijem. Vidim da je već popio pola krigle piva. Nik se vraća osmehujući se. Mislio sam da si tip devojke koja pije samo koktele. Premda veoma ukusni, džin-tonik me uvek podseća na moje roditelje, i to je jedino piće koje nikad ne naručujem, jer mi je savršeno jasno da će ono, više nego bilo šta drugo, otkrili moje poreklo. U stvari, provodim se mnogo bolje nego što sam očekivala. Nikada u stvari nisam razmišljala o njemu kao o ličnosti, jer seksualni objekti nemaju ničeg ličnog, zar ne? Ali dok sedim tamo, osećajući toplinu rane večeri, iznenađena sam lime što je Nik tako prijatan, tako opušten, što je sa njim tako jednostavno razgovarati. A onda mi Nik priča kako je protekla njegova nedelja. Razgovarao je sa osam izdavača, poslao im je prva tri poglavlja svog remek-dela i već je dobio jedan nepovoljan odgovor, pi- smo u kome su mu rekli da je ideja zanimljiva, ali da knjiga nije za njih. Ako nešto zanimljivo iskrsne verovatno bih prihvatio, ali ovo je oduvek bio moj san. Šta ja tražim ovde? Samo očekujem da ga drugi priznaju. Mogli bismo da odemo tamo na večeru. Možda malo previše energično, ali ona dva piva su mi definitivno udarila u glavu. Čini se da je to probilo led - ono malo leda što je ostalo. Poslednjih dvadeset minuta hoda uopšte nisam osetila, jer se držimo za ruke i svakih nekoliko minuta zastajemo i strasno se ljubimo, kikoćemo se kao tinejdžeri i od svega loga ja zaboravljam i na glad i na to koliko ne volim da hodam, a onda se iznenada Nik okreće ka meni i pita me da li me bole noge. Hvatam sebe kako želim da se ova šetnja nikad ne završi, jer ne sećam se kad sam se poslednji put ovako dobro provodila. Sedamo za mali sto u uglu na kome se nalazi sveca u boci pokrivenoj voskom, a svi gosti izgledaju isto kao Nik: mladi, moderni, bez love, ali sa osmehom na licima, pa ja počnem da se pitam da li bih mogla da se naviknem na sve to, na taj svet toliko različit od sveta modernih i skupih barova i restorana u koje sam ja navikla da izlazim, svet u kome ljudi izgledaju opuštenije, ne zamaraju se time da svojom garderobom zadive druge, i razmišljajući o tome kako Nikov način života možda uopšte nije toliko loš. Čim je kelner otišao Nikovo lice se iznenada uozbilji i on uzdahnu. Znala sam da je ovo suviše dobro da bi bilo istinito. Stigao je trenutak kada će mi reći da ne želi da se dalje viđamo. Zatim neko vreme ne progovara ništa, a meni počinje da bude muka. Sve sam to već ranije čula. Nisam spreman za vezu. Već duže vreme nisam bio ni sa kim i uživam u toj svojoj slobodi i nisam spreman da je se odreknem. Kunem se, lepo vidim se kako mu se ramena opuštaju. Nije bilo tako strašno. To će me makar sprečiti da se zaljubim u njega. Ne da bih se inače zaljubila, nemojte me pogrešno razumeti. Ali sada definitivno neću. Ne bi imalo svrhe. Dobro, to baš i nije sasvim tačno. Veče je bilo divno. On je bio divan. A znate li šta je najlepše od svega? Najlepše je to što sam subotnje veče provela sa muškarcem. Pretvarali smo se da smo par. Pretvarala sam se da sam pođednako dobra kao sve ostale žene ovde. Sigurno mislite da sam luda. Znam da Žil misli da sam luda, jer biti sam ima svojih prednosti. Kada imate dobro društvo i stalno negde izlazite i upoznajete muškarce, to je najlepša stvar na svetu i tada nećete ni imati razloga da poželite da stvari izgledaju drukčije. Ali kada vam se učini da sve vaše prijateljice već imaju momke, a jedino ste vi ostali sami, to je nešto najstrašnije na svetu. Javljale im se telefonom i zovete ih da u subotu veče izađu sa vama u kafić, a one se izvinjavaju i kažu da već imaju dogovor sa Štivom, ili Pitom, ili Džejkom, ali da mogu da izađu sa vama popodne na kafu. Ako imate sreće pojaviće se tog popodneva same, sa ogromnim osmehom na licu, i pričaće vam bajke o tome kako je on savršen; a ako nemate sreće, povešće i njega sa sobom, pa ćete biti primorani da vodite isprazne razgovore sa nekim koga ne poznajete, dok vaša prijateljica zaljubljeno gleda u negove oči, zadivljena svakom glupošću koja izađe iz njegovih usta, i samo ćete čekati priliku da što pre pobegnete odatle. I tako ćete provesti subotu veče sami, ili ćete, a to je još gore, otići na večeru na koju su vas pozvale te iste prijateljice i na kojoj se ponovo neće pojaviti taj slobodni muškarac sa kojim su htele da vas smuvaju, pa ćete tako provesti čitavo veče sami sa tri para i osećaćete se kao govno. Ali večeras sam ja jedna od njih. Večeras i ja imam nekoga! A Nik me vodi stazom do visoke viktorijanske kuće od crvene cigle. Na prednjem prozoru spuštene su roletne, ali uspevam da kroz. Lampa je ostavljena da gori i, u redu, nije baš moj stil, ali vidim da je prijatno i da ne izgleda kao štala koju sam očekivala. Ulazim kroz prednja vrata i dok Nik pretura po kovertama koje su ostavljene na stolu u hodniku, ja spuštam torbu kraj ulaznih vrata od stana i čekam. Nik me pogleda i počne da se smeje. Ne izgleda prljavo, bar ne na prvi pogled, ali je veoma neuredno i nesređeno. Na jednom kraju nalazi se dušek sa neraspremljenom posteljinom, koji, pretpostavljam, može da se sklopi i da posluži kao sofa, ako Nika ne mrzi da ga raspremi, a to ovog jutra očigledno nije učinio; jorgan je sav zgužvan i posvuda su razbacane novine i časopisi. Bukvalno po ćelom stanu. Jedva uspevam da prođem od krša, ali ipak nekako prelazim preko sobe razaznajući usput neke narandžastobraonkaste milje koje mi izgledaju kao tepih, pa oprezno sedam na fotelju koja će se, čini se, raspasti ako sednem suviše naglo. Čini mi se da je stara nekoliko vekova. Očigledno je da je sav nameštaj kupljen u radnjama sa polovnim stvarima, sav se raspada, a police su postavljene unaokolo bez ikakvog reda i posvuda se nalaze knjige nabacane u neuredne gomile i sve izgleda kao svinjac. Kuhinja je u neredu. A zatim mi prilazi, seda kraj mene i počinje da me miluje po leđima, pa spuštam čaj i priljubljujem se uz njega i posle nekoliko minuta zaboravljam na stan, zaboravljam na nered, jedino čega sam svesna je njegova ruka na mojim leđima, pa se okrećem da ga poljubim i shvatam da je jedna od prednosti ovog stana to što nam je iz ove pozicije potreban samo delić sekunde da se prebacimo na krevet i uopšte ne obraćam pažnju na to u kakvom je stanju posteljina, jer mi Nik zadiže majicu, otkopčava brushalter i hmmmm. Otkopčavam farmerke, divljački pokušavam da ih svučem jer ne želim da izgubim ni sekundu, a onda posmatram kako Nik skida svoje farmerke i posmatram, kao hipnotisana, njegov penis koji stoji uspravno u boksericama, pa onda Nik posmatra mene kako mu milujem penis, zatim se naginjem i ljubim sam vrh i čujem ga kako glasno zastenje, pa ga gurnem tako da pada na kolena, otvaram usne i stavljam glavić unutra, zatim ceo penis, i on počinje ubrzano da diše. Posle nekog vremena kaže mi šapatom da prestanem inače će svršiti. Diže me ka sebi, jezici počinju strasno da nam se prepliću, on me miluje po grudima, a zatim spušta ruku u moje gačice i sad je red na mene da zastenjem. A onda smo oboje goli i ne mogu više da izdržim, teram ga da odmah stavi kondom i da ODMAH uđe u mene i kad je to učinio već se bolje osećam. Toliko sam bila iznurena posle svega da mi se desilo nešto što mi se nikad u životu nije desilo. Zaspala sam u njegovom zagrljaju. Kada bih joj rekla da sam izašla s njim i da smo posle otišli kod njega i kresali se kao ludi sve dok na kraju nismo zaspali, a onda smo ujutru u krevetu popili čaj izvinjavam se, moje romantične ambicije o doručku u krevetu bile su preambiciozne, jer sve što je Nik imao u frižideru bilo je šest konzervi piva, parče putera i pakovanje slanine kojoj je još pre tri meseca istekao rok , onda smo se ponovo kresnuli i ja sam došla pravo ovde ni u šetnju nismo otišli zato što je Nik hteo da gleda fudbal, a ja sam se zabavljala prelistavajući stare časopise. Mora da je uspešan. I, da, on ima ime. Ah, baš mi se sviđa ime Nikolas. Da li ima jednu od onih lepih velikih kuća. Svi mi imamo stanove. Kakav mu je stan? Ne razumem današnje devojke. Zar ne misliš da bi trebalo da joj kažeš? Ona bi se slikala i gola ako bi joj to donelo publicitet. Ima dvadeset i šest godina, lep je kao bog. On je tip osobe koju ljudi lako i brzo zavole i. Ali mrzela sam ga dok smo bili deca. Mrzela sam ga zato što je uvek bio tako pametan, popularan, što je imao sportski duh. Što nikada nije pravio greške i što je bio mamino omiljeno dete. Pomoglo je i to što je prestao da puši. Nekada smo imali običaj da se zaključamo u moju sobu i purnjamo kao ludi kraj otvorenog prozora, posle čega bismo po sobi isprskali čitavu bocu osveživača vazduha. Sa njim sam počela da pušim i marihuanu. Učio me je kako da uzmem veliki papir za uvijanje cigara, da slavim jedan sloj duvana i preko njega dopola izgorclc mrvice hašiša, zatim da ga uvijem u džoint koji je uvek nekako ličio na ogroman tampon. Urlala je na mene što pušim i pijem i što se vraćam kući kasno, ali Oli je uvek bio bezgrešan, i kako je vreme prolazilo tako smo se oboje tome zajedno smejali, i iznenada je Oli počeo da me brani i da ubeđuje mamu da ja nisam pila alkohol, da se nisam kresala, ili što god. A ona je slušala Olija. Prvo bi počela da histeriše, a onda bi se pojavio Oli i rekao da je baš tog dana naleteo na mene i da sam bila sa Suzi, i da me bez razloga optužuje, i ona bi mu poverovala! Razmišljali smo čak i o tome da zajedno iznajmimo stan na neko vreme. Dobro mu je lamo. Iznajmio je ogroman slan u Didsberiju. Nema stalnu devojku - to mora da je nasledno - ali zato ne oskudeva u avanturama. Zovem ga svakog vikenda, obično se javlja užasno mamuran i obično kaže da će se javiti malo kasnije, čim ta zverčica koju je ulovio prethodne noći popravi šminku i izađe iz njegovog stana. On je, pored Žil, najbolja osoba sa kojom mogu da razgovaram o svojim ljubavnim problemima. Premda nije mudar kao Žil. Ponekad salima razgovaramo telefonom, zajedno osmišljavamo taktiku i strategiju kako da uhvatim muškarca iz svojih snova. Makar bi trebalo da se razume, uzimajući u obzir to koliko vremena provodi pred televizorom. Ali PR se ne računa. Ona ne može da se hvali time što joj ćerka radi u Agenciji za odnose sa javnošću, jer nikad nije uspela da i razume o čemu se tu uopšte radi, iako sam već milion puta pokušala to da joj objasnim. U svakom slučaju, ona misli da ja uopšle ne bi trebalo da radim. Trebalo bi da sedim kući i kuvam božanstvena jela svome suprugu, koji je zauzet zarađujući ogromne pare, kako bismo ja i naše desetoro dece mogli da živimo stilom na koji bi ona volela da se ja naviknem. Ali producent na televiziji? Ali sve što Oli zna o hrani jeste kako da poruči neku brzu kinesku klopu ili hamburger. I ja sam jednom bila vegetarijanac, jedno godinu i po dana, i uvek sam govorila da je moj osnovni motiv bio okrutnost prema životinjama, ali, zapravo, to sam radila samo zato što su svi moji prijatelji počeli to da rade. I dopadalo mi se. Meso mi nije nedostajalo. Ali sve te priče o vegetarijancima i zdravoj ishrani su gomila gluposti. Dobro, to je možda tačno ako čovek po ceo dan jede salate i musli. Ali ja sam jela hleb, sir, jaja i razne testenine i ugojila sam se kao prase. Sećam se kada sam ponovo počela da jedem meso, izašla sam sa nekim prijateljima - to su bili neki drugi prijatelji, naravno, mesožderi - otišli smo u kineski restoran i sećam se da sam stajala unutra i osećala sve te božanstvene mirise, a svi su poručili svinjetinu u slatko-kiselom sosu i piletinu sa limunom i ja sam na kraju pomislila, jebiga. Ako ponovo budem morala da poručim dinstano povrće, počeću da vrištim. I tako sam naručila svinjska rebarca na žaru. Večera je bila fantastična. Nikad se više nisam vratila vegetarijanskoj hrani. To sam i rekla. Pitam se kako to da ni ti ni on niste nasledili moje kulinarske sposobnosti. Pokušavam da se setim nečega, ali ništa. Mozak mi je stao. Dosta mi je svega. Imam posla preko glave. Ulazim u taksi i istog momenta uključujem svoj mobilni. Ali šta sam mogla da očekujem? Da će se Nik javiti i reći da mu nedostajem? U tom trenutku telefon zvoni, na malom ekranu pojavljuje se Žilin broj i ja se javljam. Mrzim kad to radiš. Mobilni telefon je tek još jedno čudo moderne tehnologije na koje moja majka nikako ne može da se privikne. I seks je ponovo bio fantastičan. Pravi test je kupatilo. Nije važno na šta liči ostatak stana, važno je da im kupatilo izgleda pristojno. Zapravo, izgledalo je sasvim pristojno. I lagao je da nema kadu! Nije strašno ako je muškarac neuredan, ali važno je da je čist. Sinoć smo imali ozbiljan razgovor. Kako ljude ne mrzi da tako govore? Mislim, zar imam drugog izbora? Mogu da se zatvorim na tavan i da nikuda ne izlazim u strahu da ne budem povredena. Mislim da čovek u svaku vezu treba da uloži celog sebe, jer ako ćete bili povređeni. Ali ja ipak ne planiram da uložim svoj maksimum u ovu vezu, ili ovu avanturu, kako god hoćete to da nazovete, u svakom slučaju ne van kreveta. Ne, ovako se osećam dobro. Držim stvari pod kontrolom, a u tome nemam baš mnogo iskustva. Do đavola, nisam uopšte razmišljala o Niku otkako sam otišla od njega. Ah, dobro, ne onoliko koliko sam u prošlosti razmišljala o svojim momcima. Jeste li sad zadovoljni? Verovatno mislite da lažem, ali to je istina, jer ranije nisam prestajala da razmišljam o svojim muškarcima. Razmišljala bih o njima čitav dan. Dobro, skoro čitav dan. A to je nešto što nikada nisam razumela kod muškaraca. Bez obzira na to koliko su ludi za vama, oni sasvim normalno mogu da nastave sa svojim životom, da rade, da se viđaju s prijateljima i da uopšte ne razmišljaju o vama. A kada počnu da razmišljaju, a to je obično onda kada slučajno nemaju o čemu drugom da razmišljaju, okrenu vaš broj telefona i uopšte ne shvataju da ste vi sedeli kraj tog istog telefona čitave nedelje i čekali da vam se on javi. Ja lično mislim da je u pitanju njihova nesposobnost da žongliraju. Žena može da pegla, gleda televiziju, razgovara telefonom i otvara ulazna vrata, sve u isto vreme, a muškarac? On može u svakom trenutku da se koncentriše samo na jednu stvar. Jeste li ikad pokušali da razgovarate sa muškarcem dok on parkira kola? On će vas jednostavno ignorisati. I tako mi nastavljamo sa svojim životima iako su oni zauzeli ogroman prostor u našim mislima, pri čemu ne plaćaju rentu, a oni nastavljaju sa svojim životima a da pri tom uopšte i ne pomisle na nas. Ovime ne želim da kažem da smo mi u pravu. Koliko puta sam očajnički želela da prestanem da razmišljam o nekome i da se vratim svom poslu, ali nisam mogla. Kada vam jednom udu u glavu, oni ostaju tamo prilično dugo, sve dok vas ne ostave ili dok vi ne uspete da ih prebolite. Iskreno, mislim da čitav taj proces iznuruje i baš zbog toga, dok sedim u taksiju i razgovaram sa Žil. Dosta sam razmišljala o njemu, sećala ga se, analizirala ga. I dok ležim tamo, u peni za kupanje sa mirisom lavande, podsećam sebe da ne smem da razmišljam o Niku, ali ipak razmišljam, ako razmišljam samo malo, to nije tako strašno, pa dajem sebi tačno tri minuta da razmišljam o Niku i posle toga ću morati da prestanem. Pošto su istekla tri minuta uzimam knjigu i počinjem da čitam, i svaki put kad osetim kako Nik preti da mi se vrati u misli a to se dešava na svakoj drugoj strani ja ga izguram napolje i na kraju sam se toliko unela u knjigu da sam stvarno i zaboravila na njega, a kada se Žil javila nešto kasnije, već sam usred nekog dobrog filma, a mislim da ćete se složiti da je to savršeno dobar razlog da odbijete da razgovarale sa najboljom prijateljicom, jer nedeljom uveče uglavnom puštaju gluposti na televiziji, a kad je došlo vreme da odem u krevet već sam toliko umorna da ne bih imala snage da razmišljam o Niku. Ako vas baš zanima. Pa dobro, onda pretpostavljam da nisi zainteresovana da napišeš članak o njoj. Libi, znaš i sama da ne pišem članke o ljudima za koje niko nije čuo. Nego, kako je tvoja velika ljubav? Sve su to bile samo avanture. Uglavnom sa oženjenim muškarcima. To popodne sam uspela da završim gomilu posla. Ne skidam se sa telefona i uspevam da nagovorim dva novinara da napišu članke o Rili Roberts, a pored toga uspevam da organizujem promociju serije Šona Mura. Sve u svemu, uspešan dan, a najbolje od svega je to što skoro uopšte ne razmišljam o Niku, setim ga se samo onda kad odlučim da čestitam samoj sebi na tome što skoro uopšte nisam razmišljala o njemu, ako razumete šta hoću da kažem. I jedva čekam da vidim Sal. Tačno je da se nas dve retko viđamo, ali uvek nam je dobro kad smo zajedno, uvek imamo o čemu da razgovaramo - možda zato što su moj i njen život toliko različiti da uvek možemo da naučimo nešto jedna od druge Zaista mi je drago što je upoznala Pola. Oduvek sam smatrala da bi Sal bila savršena kao supruga i majka jer, iako je samo godinu dana starija od mene u njoj ima nečeg užasno toplog i materinskog i nikada mi nije bilo jasno kako to da je toliko dugo bila sama. Muškarci su se uvek lepili za nju, ali bi se vrlo brzo razbežali, možda ih plaši baš taj njen izraženi materinski instinkt. A njoj je potrebno da bude u vezi, više nego ikom koga poznajem. Za ime boga, ona svake godine kuva džem, zar bi iko mogao tome da odoli? Na povratku uzimam piće i sedam za sto, držim jedno oko na vratima kako bih videla Nika kad ude i Sal počinje da mi priča o Polu. Ja iz čiste pristojnosti izrazim divljenje i, iako je zaista slušam, osećam kako očajnički želim da razgovaram o Niku, da joj kažem za njega, ali iz nekog razloga ne znam kako da počnem. Žil me smatra idealistom, kaže da još uvek imam te glupave romantične ideje o tome kako će me neko oboriti s nogu i kako ću ja istog trenutka prepoznali čoveka za koga ću se udati i verujem da je u pravu. Možda je stvar u tome što nikada zapravo nisam imala dugu vezu, ali uvek sam smatrala da će se sve to odvijati veoma brzo, da ću upoznati nekog, da ćemo se zaljubiti i da će nam već na prvom sastanku biti jasno da smo stvoreni jedno za drugo. Nisam sigurna kako ću to znati, ali sam ubeđena da ću znati. Jedini problem je u tome, a Žil to stalno napominje, što ja svaki put baš to mislim. Čim upoznam novog muškarca zovem Žil i kažem joj tla je ovog puta drukčije, da je on ovog puta drukčiji, pa iako mi se i dalje javljaju iste misli trudim se da joj to više ne govorim, jer će ona samo početi da se smeje i reći će mi kako je upravo doživela dežavi. Žil uopšte ne veruje da je moguće odmah prepoznati čoveka za koga ćeš se udati. Ona je jedina osoba koju znam da tako misli. Svi drugi sa kojima sam razgovarala - a verujte mi, razgovarala sam sigurno sa pola Londona - kažu da su odmah znali. Žil se Džejmi uopšte nije dopao na njihovom prvom sastanku. Sećam se kao da je bilo juče. Upoznala ga je na žurci i u pijanom magnovenju dala mu je svoj broj telefona i istog momenta je potpuno zaboravila na njega. On joj se javio dve nedelje kasnije dve nedelje! Možete li da zamislite kako bi izgledalo da joj se on dopao i da je morala da čeka čitave dve nedelje da joj se javi! Nije mogla da ga se seti čak ni kad joj je objasnio gde su se upoznali, ali je pristala da izađu na večeru, jer je htela da proveri da li ga je zaista ranije upoznala. Nije ga prepoznala čak ni kada ga je ponovo videla, a to ju je jako iznenadilo, jer je on bio tako đavolski zgodan, nije mogla da poveruje da je uspela da zaboravi takvo lice. Ali to što je neko zgodan ne znači i da je pravi čovek za nju, a Džejmi je u međuvremenu sam čula i njegovu stranu priče bio toliko nervozan da se ponašao kao totalni idiot. Čitavo je veče govorio samo o sebi i pio je toliko mnogo da je završio sa licem u tanjiru sa voćnom salatom. Žil je bila zgađena. Otišla je i nije odgovarala na njegove pozive, niti je prihvatila njegovo izvinjenje. Tek kada se jednoga dana pojavio u njenoj kancelariji sa ogromnim buketom cveća i postiđenim izrazom na licu, odlučila je da mu pruži drugu šansu, ali joj nikad, nijedne sekunde, nije prošlo kroz glavu da bi se mogla udati za njega. I baš zato je sve ovo što se dešava sa Nikom tako osvežavajuće, jer znam, bez ikakve sumnje, da nas dvoje nismo jedno za drugo, i u normalnim okolnostima ne bih se upuštala u vezu sa nekim ako ne bih pomislila da tu postoji potencijal za vezu, ali sada mi je samo potrebno da se zabavim. Ma, jok, čak su i oni muškarci sa kojima sam se zabavljala u ranim dvadesetim bili obični samoljubivi bilmezi. Mislim da je sve ovo tako drukčije pre svega zato što smo nas dvoje dugo bili prijatelji i što sam uvek razmišljala o Polu kao o dobrom prijatelju. Nije mi padalo na pamet da se trudim kako bih ostavila utisak, jer, za ime boga, to je bio Pol, a onda smo se sreli i proveli se fenomenalno i na kraju večeri shvatila sam da osećam kako struji neki čudan fluid medu nama. Nismo se čak ni poljubili, iako sam ja to želela, a bilo mi je jasno da je i on želeo, ali sve je bilo tako zbunjujuće. A onda me je ponovo pozvao da se vidimo i te večeri se nešto zaista dogodilo, i to je kraj priče. Ranije sam uvek ja bila ta koja je kuvala za njih, čistila za njih. Sal mi uzvraća osmeh. Pa dobro, Libi, dosta o meni. Šta je s tobom? Tvoj ljubavni život je uvek bio neverovatno uzbudljiv. Ko je sada aktuelan? Sal primećuje kako gledam preko njenog ramena i osvrće se. Bogami, ti si zaljubljena. Ne mogu da se suzdržim, osećam kako mi krv udara u glavu i znam da su mi obrazi pocrveneli. Znaš i sama da želiš da nam kažeš. Nik samo klima glavom i osmehuje se i jasno mi je koliko uživa u svemu tome. Kadi se o tome da smo Libi i ja... Nastavi, kažem u sebi. Ubeđena sam da joj je već savršeno jasno šta on pokušava da kaže i da prosto uživa što je dobila priliku da mu se osveti. Nemojte samo da počnete da se žvalavite preda mnom. U tom trenutku prilazi nam kelnerica da nas obavesti da je sto u restoranu slobodan, pa svo troje ustajemo i prelazimo u salu za ručavanje. Na kraju smo proveli jedno zaista prijatno veče. Lepo mi je kad sam s Nikom i Sal. Prija mi to što se Nik slaže sa mojim prijateljima, iako je Sal njegova prijateljica isto koliko i moja. A najviše od svega mi prija to što me veći deo večeri drži za ruku ispod stola, što ga fascinira apsolutno sve što ja kažem, čak i kad ne kažem ništa posebno fascinantno i što čini sve da se ja večeras osećam posebno. Malo razgovaramo o poslu, zatim o ljudima koje poznajemo, a onda počinjemo da razmenjujemo priče. Počinjemo sa pričama o pijanstvu - takmičimo se ko je preživro najžešće pijanstvo i Nik, naravno, izlazi kao pobednik. Zatim prelazimo na priče o pijanstvu i vožnji kolima, pa o iskustvima sa policijom, što me je ponukalo da otkrijem da sam jednom upoznala momka koji me je pozvao da izađemo, a onda se pojavio na vratima kuće mojih roditelja u kompletnoj policijskoj uniformi. Mislim da sam ovde ja bila pobednik. Prelazimo na priče o najstrašnijim iskustvima zabavljanja. Ugledala je fotografiju visokog i kršnog momka i odmah se zaljubila, a onda je upoznala čoveka i shvatila da je on za glavu niži od nje, da je debeo i ćelav. Nik ima sjajnu priču o vrebanju i uhođenju. U pitanju je prelepa plavuša naravno, zar bi moglo biti drukčije koju je pokupio u jednom baru. Nekoliko puta su izašli zajedno, posle čega je shvatio da ona nije preterano zanimljiva, zapravo da je jedna obična glupava plavuša, klasičan tip foto- modela, pa je raskinuo s njom. Ona je onda počela da ga maltretira telefonskim pozivima, pojavljivala se svakog dana u njegovom slanu, pisala mu pisma u kojima mu je pričala o planovima za njihovo venčanje, i napokon se pojavila sa ogromnim kuhinjskim nožem i rekla da, ako ona ne može da ga ima, niko drugi ga neće imati. Sal i ja smo zinule u čudu. Na kraju ga je upucala i čitava kuća je bila opkoljena policajcima. Odveli su je u ludnicu. Čak i ne pokušavam da pitam Nika da li planira da provede noć kod mene. I tako se rastajemo i odlazimo do mog stana. Čim smo ušli nastaje pomalo neugodna situacija, jer je Nik primetio crveno svetio kako treperi na mojoj telefonskoj sekretarici koje mi daje na znanje da imam četiri poruke. Mogla bih odmah da ih preslušam, ali neću, i pre nego što donesete pogrešan zaključak, to nije zato što bi jedna od njih možda mogla da bude od nekog drugog muškarca, nego zbog Žil. Nadam se da se nećete kresati čitavu noć? Ko god da je, kasno je da ih zovem. Nadam se da nisam negde zgrešio? Znam da ovo medu nama nije ozbiljno, ali slažem se da sve dok spavamo zajedno nećemo spavali ni sa kim drugim. Jedno bih hteo da dodam, ako se iko od nas nade u iskušenju, ako upozna nekog drugog, treba da razgovaramo o tome, da budemo iskreni jedno prema drugom. Nadam se da ne očekujem previše. A znam da čuje, jer se kezi kao idiot i klima glavom i ne radi se o tome da ne želim da idem, već jednostavno ne znam kako će se Nik uklopiti sa mojim prijateljima, posebno pošto sam pre neku noć imala prilike da upoznam njegove prijatelje. Iako moram da kažem da će moji prijatelji biti neuporedivo prijatniji prema njemu nego što su njegovi bili prema meni. Gospode bože, osećam se kao da su me samleli u vodenici i to veče nije baš najbolje uspelo, ali ne mojom krivicom. Bila je to, blago rečeno, prava noćna mora. Trebalo je da se nađemo Nik i ja sami, a onda, kad smo se sreli, rekao je da se dogovorio da se nade još sa nekim prijateljima i pitao me da li mi to smeta, a ja sam slagala i rekla da mi ne smeta. A donekle sam bila radoznala da upoznam njegove prijatelje, jer iako poznajem Sal, ne poznajem nikog drugog i zanimalo me je da saznam ko su ti ljudi, kako izgledaju. Pridružili smo im se u pabu naravno, gde bi drugo? Postoje pabovi koji izgledaju sasvim pristojno i oni drugi koji ne izgledaju lako. Ne razumete O čemu govorim? Ja ne volim pabove, mislim da sam vam to već rekla, ali ponekad odlazim u njih. Mračne, štrokave, zagušljive rupe u kojima piće služe silikonske plavuše, gde sumnjivi tipovi sede za barovima i obavljaju neke prljave poslove. Mogla bih da pomenem neka imena, ali ne želim da unapred odbijem potencijalne klijente, ali sigurna sam da ljudi koji izlaze u takve pabove znaju tačno o čemu govorim. Ovo je bio baš takav pab, samo još mračniji, još štrokaviji i još zagušljiviji od onih ogavnih pabova koji postoje u mom sećanju. Kroz oblake dima videla sam grupu ljudi kako sedi za stolom, i svi su zaćutali kad smo ušli, mahnuli su Niku, a mene pogledali sasvim nezainteresovano. Mislim da sam se bila obukla sasvim prikladno za tu priliku, na sebi sam imala svoju klasičnu uniformu koju su činile patike, farmerke i šljampava majica. To je za mene sportska odeća. Samo oni koji odlaze tamo mogli bi da ga prepoznaju. Žene koje su sedele to veče u pabu sigurno ne kupuju na takvim mestima, i čim smo se pogledali bilo nam je jasno da se nećemo slagati. Svi ti ljudi nagomilani oko malecnog stola u pabu izgledali su kao večiti studenti. Ako ništa drugo, pomislila sam zlobno dok sam ih odmeravala na isti način na koji su oni odmeravali mene, ako ništa drugo moje farmerke su čiste. Nijedna žena za stolom nije bila našminkana, i premda ja nisam stavila mnogo šminke - dobro, stavila sam malo. Žene su izgledale kao socijalisti trećeg sveta - prljave farmerke i šljampave, bezoblične majice sa tu i lamo ponekom rupom i. A kad smo već kod toga, muškarci su bili obučeni identično. Ona začuđeno pogleda osobu do sebe, a onda mi oklevajući i sa kezom na licu pruža svoju izuzetno mlitavu ruku, nekako je neodređeno cimne levo- desno, i zatim je povuče. Napokon sam prišla susednom stolu i pitala ih da li je slobodna jedna stolica i oni su klimnuli glavom, pa sam sela kraj Dzoane i pokušala da zapodenem prijateljski razgovor. Nekoliko sekundi je samo gledao u mene, a onda je slegnuo ramenima. Zahvalno sam klimnula glavom. Makar znam da svojim poslom činim neko dobro za čovečanstvo. Ona se ljutilo okrenula ka meni. Ne bih išla lako daleko da kažem da je ljubazna ili prijatna, samo normalna. Šta ti misliš o njima? Šta sad da kažem? Ja mislim da je Toni Bler jedan sasvim simpatičan čovek. Imala sam utisak kao da sam položila nekakav ispit. Ali to nije trajalo dugo, pa sam nastavila da sedim u tišini moleći boga da me ponovo ne pitaju za mišljenje, dok su oni nastavili da razgovaraju o politici. Da mi se njegovi prijatelji gade? Da su nepristojni i odvratni? Da bih radije sedela u svom stanu i vrtela palčevima nego u ovom užasnom pabu sa ovim užasnim ljudima? Nisam znala šta da mu kažem, pa sam samo klimnula glavom i Nik je pomislio da je sa mnom sve u redu i tako smo nastavili da sedimo. Čitavo veče nisam progovorila ni reč, a to uopšte nije bio problem, jer ionako niko nije obraćao pažnju na mene. Nik je pokušavao da me uvuče u razgovor, ali oni nisu prestajali da pričaju o politici i ja sam se samo pitala šta uopšte tražim tu. I svaki put kad me je Nik pitao da li sam dobro, odgovorila bih da jesam, iako to očigledno nije bila istina zato što sam sve vreme ćutala. Vidite, to i jeste problem. Ljudi uvek misle da ja imam ogromno samopouzdanje, jer kad sam u društvu ljudi koje poznajem ili sa kojima se osećam prijatno, ja se osećam savršeno dobro, ali ako me stavite medu ovakve ljude, neljubazne i agresivne, ja se jednostavno zatvorim. Negde oko deset sati više nisam mogla da izdržim. Šta misliš o tome da krenemo? Uvek podrazumevam da će se svi ljudi koji se meni dopadaju osećati prijatno jedni sa drugima, i znam da se oni često ponašaju čudno kad dođe neko nepoznat, ali nisam očekivao da će biti tako nepristojni. Trebalo je odavno da krenemo. I baš u tom trenutku javila se Žil. Nik bi se okružen gomilom advokata osećao isto tako neprijatno kao ja u društvu ortodoksnih socijalista. Htela sam da je odbijem, ali Nik je u tom trenutku počeo žestoko da klima glavom, jer Žil govori toliko glasno da on može da čuje svaku njenu reč. Ko su njihovi prijatelji? U stvari, u ovom trenutku spremna sam da mu oprostim sve. Samo opušteno, rekla je Žil. To može da znači mnogo različitih stvari, ali ja znam da to ne znači farmerke i patike. Nik me nikada do sada nije video savršeno doteranu i ne znam šta će pomislili, ali iako znam da izgledam dobro u malo elegantnijoj odeći ne želim da pomisli kako nas dvoje živimo u dva različita sveta, budući da u tom slučaju ne bi imalo smisla da ostanemo zajedno. Iako je to istina. I ja to dobro znam, i znam da za nas dvoje nema budućnosti ali. Ali odrasla sam, izaći ću na kraj s tim, i šta ako počinje da mi se sviđa malo više nego što sam planirala? Da li treba da raskinem s njim zato što mi se sviđa? Nastavićemo ovako, a to je možda samo prolazna faza, a možda ću se uskoro vratiti u stanje u kome sam nekada bila - hladna, sabrana, opuštena, slobodna. I premda su meni njegovi prijatelji bili odvratni, užasno sam nervozna zbog toga što on treba da upozna moje, jer tako očajnički želim da mu se dopadnu i da se on dopadne njima. Osećam se kao da mi je potreban njihov blagoslov, ali zar je moguće da im se ne dopadne, kada je lako prirodan i duhovit i sladak? Videćcmo šta će biti. Evo, stojim nasred spavaće sobe, dogovorila sam se sa Nikom da ga pokupim pred slanicom metroa, posvuda leži razbacana odeća i, imajući u vidu da sam potpuno promenila svoj izgled otkako sam upoznala Nika, više ni sama ne znam šta se s čim slaže i premda želim da izgledam elegantno ne želim da izgledam staromodno elegantno, ako razumete šta hoću da kažem. Hoću da izgledam elegantno, opušteno i moderno, i napokon mislim da sam uspela. Pažljivo se šminkam, tek toliko da mi oči i usne dođu do izražaja, i kad sam završila, udaljujem se jedan korak od ogledala, i znam da će ovo zvučati uobraženo, ali, blagi bože, izgledam fantastično, potpuno sam zaboravila da mogu tako da izgledam, i ni najmanje mi ne smeta to što jedva hodam u prokletim sandalama, važno je da izgledam savršeno. A on se, bog ga blagoslovio, baš potrudio. Ne nosi svoje uobičajene farmerke i patike, već drap pantalone, elegantne braon cipele na šniranje i svetloplavu majicu koja mu savršeno ističe boju očiju, i izgleda veličanstveno. Gospode, pravo je čudo šta sve može da učini dobra garderoba, hvatam sebe da mi se sviđa više nego ikad ranije. Nik, ti izgledaš odlično. Isuse, mogla bih da se udam za njega ako bi stalno izgledao ovako. Dobro, ne, verovatno ne bih. Nemojte me hvatati za reč, to sam rekla tek onako, kao metaforu. A zatim pogleda u mene i poče polako i otegnuto da zviždi. Bolje da odemo kod mene i da se karamo do jutra. Nik, zašto si nervozan? Uostalom, zašto ti to smeta? Jednostavno sam nepripremljena, mislila sam da će biti lakše da im predstavim Nika u malo intimnijoj atmosferi, za večerom, ali kad malo bolje razmislim, možda ovo i nije tako loše. Svaki muškarac koji voli mačke položio je ispit kod mene. Prvo odelo koje mu je kupila majka, a sada mačke. Pre svega, otkud to da njegova majka ima tako dobar ukus? Meni majka veoma retko kupuje odeću - a i to uglavnom kada odu negde na put - ali sve što mi je ikada kupila bilo je bez izuzetka odvratno. Sve planiram da ih koristim kao pidžame, ali čini mi se da nisam u stanju ni da gledam u tako nešto, a kamoli da ih nosim na sebi. Moja majka ne bi prepoznala Ralfa Lorena čak ni kada bi joj sam prišao i lično se predstavio. Ta knjiga je očigledno moja pr- va ljubav, ali ne znam koliko ću još dugo moći da šaljem pisma i da dobijam negativne odgovore. Trebalo bi da stignu uskoro, upoznaću te s njim. Žil mi izdiktira spisak imena. Naravno, svi dolaze u parovima i hvala bogu da ovog puta nisam morala da odbijem poziv samo zato što nisam htela da dođem sama. Stojim po strani dok oni razmenjuju poljupce, zatim mi Ričard upućuje širok osmeh i prilazi kako bi poljubio vazduh oko mojih obraza. Išli smo zajedno u školu. Ali mislila sam da je Ričard išao u... U tom trenutku ponovo se čuje zvono na vratima. A ja sam se brinula za Nika, razmišljam dok posmatram njega i Ričarda kako se grohotom smeju dok se prisećaju svojih školskih dana. Toliko sam zadivljena time što je Nik išao u Stou da sam potpuno zaboravila na najavljeno iznenađenje, a onda se ponovo čuje zvono, na vratima se pojavljuje dobro poznato lice i ja se tako zaprepastim da samo što ne ispustim piće iz ruku. Žil se samo osmehne, a ja vrisnem: Oli! Zašto ne dođeš kod mene? Tako smo se upoznali. Žil upoznaje Kerolin i Džini, a zatim me odvlači u kuhinju da joj pomognem oko hrane. Njegovo društvo se toliko razlikuje od našeg. Ali nemojte pogrešno da me razumete, ja mislim da je to dobro. U stvari, mislim da je to fantastično. Još ga ne poznaješ. Zgodan je, očigledno je pametan, i odlično se slažete. U čemu je problem? Kako da joj kažem da ne mogu da se udam za Nika, jer od čega bismo živeli? Ja nikad ne bih mogla da napustim svoj posao, a naša deca bi morala da idu u neku državnu školu u kojoj bi verovatno upali u loše društvo i počeli da se drogiraju ili postali članovi lokalnih bandi. Kako da joj objasnim da ja mislim da je pakao ako žena mora i da izdržava porodicu i da se brine o deci? Da bih uvek izgledala užasno zato što ne bih imala ni vremena ni novca da se posvetim sebi. Da bih nosila firmiranu odeću samo ako bi se neko od mojih prijatelja, kao Žil, sažalio na mene i poklonio mi nešto staro. Da bih morala da se oprostim od luksuznih barova i restorana koje toliko volim, a ako bismo ponekad i izašli na večeru to bi bilo neko jeftino i ofucano mesto. Zapravo, sve to ne zvuči lako loše. Otkako sam srela Nika ja u stvari nisam ni ušla u neki luksuzni bar ili restoran i. A to što sada ne idem. Kako sve ovo da objasnim Žil. Drugima možda možeš da govoriš kako ti nije stalo do njega i kako je u pitanju samo seks, ali, pobogu, Libi, samo se pogledaj. Pa ti si luda za njim. Jedino što me brine jeste to što je na samom početku rekao da mu nije potrebna ozbiljna veza. Ne smeš to da gubiš iz vida. Možda je i on zaljubljen u tebe, ali ako trenutak nije pravi, postoji mogućnost da budeš povređena. Žil veruje u pravi trenutak. Stalno govori kako su se Džejmi i ona upoznali u pravom trenutku, jer da su se upoznali ranije ona ne bi bila spremna za vezu, čak ni sa božanstvenim Džejmijem. Libi, ne želim da te vidim povređenu. Zaista mislim da on prema tebi oseća isto što i li prema njemu, ali moraš biti svesna da kad muškarci kažu da nisu spremni za ozbiljnu vezu. Ja ću biti ta žena koja će ga promeniti. Ali to nisam rekla Žil, to će ostati moja mala tajna. Kakvi su to ljudi koji se samo javljaju i spuštaju slušalicu? Ko je to bio? Ali možda mi se samo učinilo. Unosim ostatak hrane u dnevnu sobu i pažljivo je spuštam na sto prekriven stolnjakom od damasta, koji su postavili na jednom kraju sobe. Ja sedim sa Nikom, Olijem, Kerolin i Džejmijem. Žil dovikuje da će nam se pridružiti, ali prethodno odlazi da proveri da li su svi dobili piće, a kada se Džejmi ponudi da to uradi umesto nje, ona ga samo zaustavlja jednim pokretom ruke, jer Žil voli da sama drži stvari pod kontrolom. Sedim i posmatram Kerolin, odnosno posmatram kako Nik reaguje na Kerolin, jer ona je veoma, veoma lepa, i znam da se ona zabavlja sa Olijem, ali onaj dobro poznati nedostatak samopouzdanja viče iz mene i kaže da će se ona možda dopasti Niku, da će mu se možda dopasti više nego što mu se ja dopadam, pa samo čekam da počne da flertuje s njom, ali on to ne čini. Umesto toga me grli jednom rukom i počne da mi miluje leda. Svima stavlja do znanja da sam ja sa njim i da je on sa mnom, i premda je veoma ljubazan prema Kerolin čini mi se da je uopšte ne primećuje. Kerolin, reci joj kakvu sam ti večeru spremio pre neko veče. Kakva šteta što ću sledeće nedelje biti u Mančesteru. Nik za nijansu prebledi. Hoće li neko da mi se pridruži? Meni je bilo jako prijatno. Posebno što sam naleteo na Ričarda posle toliko godina. Mislim, svi smo mi čitali knjigu Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere, ali u ovakvim situacijama ja se uvek zbunim. Ne sećam se šta bi po ovoj knjizi trebalo da uradim, pa ne radim ništa, jer ne želim da ga odbijem od sebe time što ću reći ili uraditi nešto pogrešno. Ne govori ništa dok se vozimo kući, ne govori ništa kad sam mu skuvala kafu, a onda samo legnemo zagrljeni i utonemo u san. Možda bi trebalo da naglasim da je on utonuo u san i da me je to malo zabrinulo. Deo mene misli da je to dobro, da je to napredak, da se naša veza ne zasniva više isključivo naseksu, da postajemo prijatelji, ali drugi deo mene misli zašto, do đavola, neće da vodi ljubav sa mnom i ja ne mogu da se suzdržim, uprkos tome što je čitavo veče bio divan prema meni, i hvata me strah da sam možda počela da ga gubim. I jeste sjajna, zar ne? I mami bi se dopala. Pa to je neverovatno za tebe. Ne bi bio s tobom da mu se ne sviđaš. Sve žene koje sam ikada upoznao očekuju da muškarci budu spremni za seks u svakoj prilici i na svakom mestu. Mi smo ponekad umorni, ponekad smo pod stresom, ponekad nismo raspoloženi. Nik je sinoć bio pod velikim pritiskom, zbog toga što nas je sve upoznao i potpuno je razumljivo da je hteo da zaspi čim je legao u krevet. Pretpostavljam da ja povezujem seksualnu želju sa tim koliko se nekom sviđam i, kada malo bolje razmislim o tome, a to ne želim preterano često da radim, svaki put kada bih raskinula sa nekim, poslednje noći koju bismo proveli zajedno nismo vodili ljubav. U redu, priznajem, bilo je tu i drugih problema, na primer to što su se udaljili od mene, ali ja se ipak uvek iznenadim kada se neko tek tako pojavi i kaže mi da hoće da raskine sa mnom. Trebalo je da znam kad su mi u krevetu okrenuli leda pod izgovorom da su umorni ili da nisu raspoloženi ili da su pod stresom, ali možda je Oli u pravu, možda stvarno nije u redu da očekujemo od njih da budu spremni za seks svaki put kada mi to hoćemo. A Nik je tog jutra bio divan. Dobro, ponovo nismo vodili ljubav, ali ipak, te noći smo zaglavili, i znam da sam smešna i nesigurna i pomalo paranoična, ali posle Olijevih reči osećam se bolje, pa kada se Žil javila da razmenimo utiske od prethodne večeri osećam se toliko dobro da to nisam čak ni pomenula. Zauzet je vlastitim životom, kao što sam ja zauzeta svojim. Na pauzi za ručak javlja se Džo sa prijemnog odeljenja i pita me šta radim. Zašto, šta ima tamo? Štaviše, platila je taksi. Nastavljamo u sledeću radnju, nešto niže niz ulicu, gde je gledam kako vešto bira odela sa vešalice i dodaje ih prodavačici, sa širokim osmehom. Shvatam da je to zato što nemam više gde da nosim takvu garderobu i da ne bi imalo smisla kupiti tu fantastičnu bluzu od sifona ili te strava pantalone, zato što u mom životu sa Nikom nema više mesta za takve stvari. Samo bi se prezrivo nasmejala i rekla da se žene ne oblače za muškarce već za sebe, a i šta ću ja uopšte sa nekim ko očigledno ne uživa u istim stvarima kao i ja? Ne bi me razumela. A kad smo se vratili u kancelariju zatičem poruku da se javljao Nik i srce počinje snažno da mi lupa, iako je prošlo tri meseca, tri nedelje, itd, pa smesta okrećem njegov broj. Složićete se da je ovo ipak nekakav napredak. A za šta si raspoložen? Po mogućstvu bez ičega na sebi. Ne, čekaj, možda sa crvenim čipkastim tanga gaćicama. Crvene čipkaste tanga gaćice? Zovem te da se izvinim što sam bio tako umoran i što nisam, znaš već, što te nisam napao kao obično. Jesi li sigurna da ti nisi muško? Uvek si tako puna razumevanja, i tako dobra! Toliko sam ushićena da svakog trena mogu da mu kažem da ga volim! To je bila samo šala. Naravno da ga ne volim. Da li si isto toliko zauzeta koliko si i dobra? Dogovorila sam se sa Džo da idemo u bioskop, ali hej, to je samo Džo, i to je samo bioskop. Nedostaješ mi, hoćeš da pođeš sa nama?
Kako SMUVATI DEVOJKU preko FEJSA
Realno svaka vredi kao kamion prosecnih, tu su oko 25 godina starotsti. Ali dok su se polako vozili popločanim prilazom, Liz je zanosni prizor ostavio bez daha. VODOLIJA Emocije- Preispitujete svoje vrednosti i stavove, zbog čega osećate nesigurnost i teskobu. Takođe sam dohvatila potpuno novi rokovnik i pribor za pisanje. S vremenom si nekako uspela da to postigneš sa mnom.
[Istinite priče o preljubu|Amaterske snimke|Kako najbolje zadovoljiti muskarca u sexu]
Oznake: ne, Praćenje, koncert, prilog, naš, tv, i, Anonimna, poruka, ubistvo, prelepe, fitnes-instruktorke, iz, hrvatske, krije, NIZ, TAJNI
komentiraj (0) * ispiši * #
