PRIČA O CRVENOJ VAZI (sa sušenim cvečem)

Jednom davno, prije par dana bili smo sa razredom u pozorištu. U pozorištu je bilo veoma prijatno al neki dečko se stalno zajebavo s mobilnim telefonom i meni je bilo veoma neprijatno. Gledali smo Brus Lija i Džeki Čena. Ja ih volim ali više od njih volim kiselo. KISELO JE STVORIO BOG. U pozorištu smo naučili veoma mnogo lepih stvari. Video sam i Anđelinu Džoli u pozorištu al kak je slomla nogu nije mogla da nastupa. (jebga]. Otisao sam u kafe bar i tamo je bilo mnogo prijatnije nego u. Upoznao sam mnogo novih drugara. Drago mi je što imamo tako dobru profesorku. Ona je veoma poštena i vredna žena. Voli da mnogo radi ali zato vlak iz slatine kasni. Kada padne mrak upale se ulična svetla i celo selo je za čas osvetljeno. To ja volim i to mi je veoma prijatno. Kad se špaga sveže na četir čvora ona postane galeb. Ovde kod nas na ribnjacima ima mnogo galebova. Danas sam se probudio i ustao iz kreveta i to je razlog zašto sir ima rupe. Kupio sam čekiča i kilu čavliča i zabio sam u pod. To mi sad izgleda zgodno.
I TAKO JE NASTAL CRVENA VAZA

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.