INEC
31.10.2006., utorak
iman sve al Bepa ne
istina je ali i boli...da,da,da,iman sve ali mog lipog Bepa neman....jebiga nemogu imat sve ali ja OĆU BEPA!!!!!!! i poznavajući mene ja ću ga dobit,milon ili silon o tome on mora odlučit....ma za mene je on stvarno savršen i tu nema dalje priče...koga briga za njegove takozvane mane...Bepo je apsolutno savršen...da vi vidite te zelene oći,tu crnu kosu (trenutno imamo istu frizuru-na ježa),oni preslatki hod,savršenu guzu,najlipše ruke na svitu...mogla bi vako do sutra pričat o njegovoj savršenosti jer je sve šta kažen istina...volin ga više od života i to mi niko nemoža zabranit...istina je da kad mi je blizu da mi kolina počnu klecat,počnen mucat i čudno (u dobrom smislu) se osječan ali to nije ništa čudno...  najviše na Bepu volin oći i guzu...nema uobičajne zelene oći već one najlipše šta postoje,ona boja tamnije zelena ali ujedno i stvarno lipa nijansa....ufff kad je bilo vrime kad me pita broj mobitela...davno je to bilo...stala san izgubljeno kraj njega i radila šta mi je šef reka a on mi je ka padobranac upa sa mobitelon na kojemu je napisa nešto u điru jel se mi znamo....naravno,znala san ga iz škole,osnovne u koju smo oboje išli...kad smo se upoznali pita me broj i dala san mu ga iako mi u početku nije bia napet....  nikad neću zaboravit kako smo se smijali na račun starih profesora,na račun škole....kad me jedan put gađa krpon pa se šef izdera na njega ali njega i nije puno bilo briga za to....te se stvari ne zaboravljaju...zadnji dan,prije nego je dobija otkaz...doša je iza mene na portu i nešto,kako ja kažen "pila"...u tom me trenu jedna viki pitala jel ga volin ali ja nisan svatila šta je tila reć pa san rekla ne,na šta je on reka "NISI?" a ja san rekla da ne...posli san svatila šta su me pitali i bilo mi je ža šta je tako ispalo...sutradan mi je moja teta Anđa poslala poruku da je otiša...da je dobija otkaz...suze su mi se slivale niz lice i nisan znala kako ću opet doć na to misto di smo se upoznali,di smo se skupa smijali ali i svađali...bilo mi je teško i plakala san dugo vrimena svaki put kad bi došla kraj "našeg" stola ali san svatila da mi ga suze neće vratit....on je zadnje na šta pomislin kad iden leć i prvo o čemu mislin kad se probudin.... nadan se da će se vratit na posal i da ćemo se opet skupa smijat i glupirat bez obzira na šefova upozorenja....volin ga,volin najviše na svitu i tu je kraj filozofijr |
