smisleni paradoks

nezaštićena

necu poniti marte. u rusaku nema mista za njih. tribaju mi marte-broj vece,teske. marte koje me zuljaju pa u njima cudno hodam. triba mi duga kosa. da mi sakrije lice. ponekad se samo zelim uvuci u sebe, cesto mi treba maska. maska s kojom cu izgledati jaka. a nisam jaka. zbog njega kojeg volim,a nesmim ga voliti. i ne zelim ga voliti. moram pronaci nekog drugog jer s njim nikad necu biti i nikom necu moci reci tko je on. onaj kojeg volim mene ne voli. ja ne volim one koji vole mene. mrzim to! triba mi poljubac i cvrste ruke, ali vidim samo njegovo lice i njegove ruke kad zaklopim oci. opet ista prica. mrzim ovakve trenutke. tribaju mi marte