Callista me pogledala i ne znajući tko sam ja...
Naklonila sam joj se i namjeravala produžiti dalje pokraj nje,ali uhvatila me za zaprešće i prošaptala
''Znam što si sinoć radila,nemoj da kažem Lucilli'' - rekla je a onda mi se nasmijala
Ja sam Callista - rela je pružajući mi ruku uz anđeoski osmjeh
Trenutak sam oklijevala,a onda sam prihvatila igru
''Evangellica'' - rekla sam počastivši ju osmjeho kao ona mene ranije
Pokazati ću ti vrt - rekla je i uhvatila me pod ruku
kad smo se dovoljno udaljilje upitala sam ju
Tko je Lucilla? - rekla sam zbunjeno
Callista me iznenađeno pogledala,a onda je rekla
Careva sestra,ili bolje rečeno njegova žena - rekla je
O bogovi - rekla sam tiho gledajući u pod i polako shvaćajući da je ova igra koju igram vrlo opasna
Iznenađena si?Pa to čak nije ni ono šokantno,oni imaju djete - rekla je Callista
''Molim''? - rekla sam mršteći se
da,preslatkog Luciusa - rekla je pokazujući mi na dječaka koji se u dvoru igrao gladijatora
Oteo mi se uzdah i rukom sam prekrila usta
''Ali zašto bi ti rekla Lucilli''? - rekla sam
''ti nemoj reći za moje sastanke u Minervinom hramu,pa neću ni ja Lucilli'' - rekla je
Ali ja više neću biti s Carem - rekla sam malčice preglasno
To ti samo misliš,ovo je zamka u koju si se bojim se uplela - rekla je Callisto tiho ostavljajući me zabezeknutu

...........................................................

Odlučila sam objasniti Caru zašto ne mogu ostati,ali onda mi je sinula jedna druga ideja
Nisam imala ništa stvari,a moj konj je ostao u Minervinom hramu nedaleko odavde,a još jedna prednost je bila
to što mi car nije znao ni ime ni podrijeklo
Okrenula sam se na peti i doslovno izjurila iz vrta carske palače u Rimu
Minervin hram sreća nijje bio daleko i brzo sam stigla
Athena me naravno čekala
''Jesi li se dobro provela'' - rekla je Athena na što sam joj samo zakolutala očima
Moja Perzefonia? - rekla sam - gdje je?
odmah iza, - rekla je prateći me do skrivene odaje hrama
Imam vijesti za tebe - rekla je
Da? - rekla sam nezainteresirano
Otac ti je ponovno u Rimu,došao je sinoć... - namjeravala je nastaviti,ali ju je moj vrisak iznenađenja prenuo
Oprosti - rekla sam
Očekuje te u Koloseju,u vašoj loži,u podne - rekla je
ali sad je - rekla sam
11 i 30 - nadopunila je Athena
Uhvatila sam se za glavu i poželjela si išćupati kosu
Predlažem ti da odmah odeš tamo - rekla je Athena
ali imam problem,Car će me onda vidjeti - rekla sam
Otiđi...bolje ti je možda te ipak ne vidi - rekla je Athena - ja ću se pobrinuti za to
oh...hvala...vidimo se uskoro - rekla sam i uspela se na konja
e, Eva...požuri - rekla je Athena

..................................................................

Konj me poprilično brzo dove do očeve palače blizu Koloseja,ali morala sam se još i presvući
Moja bijela haljina je bila uprljana blatom
Brzo sam ju skinula i obkla jednu tamno zelene boje i stavila svoje najdraže naušnice koje mi je Proximo donio iz egipta
Pljesnula sam rukama i nekoliko tatinih robova se stvorilo
Nisu razumjeli latinski pa sam im morala izdati zapovjedi na španjolskom,bili su dovedeni iz Cida
''Preparacio´ a mi´a Litera'' - viknula sam,a robovi su se uz neprestano klanjanje(koje me jako nerviralo)obavili posao
''Ustedes querer un ago mas'' - rekao je jedan od hrabrijih
''non,gracias'' - rekla sam i uspela se u nosiljku

......................................................................

Papa...- viknula sam i bacila se nespremnom Proximu u zagrljaj
Provirila sam mu preko raamena i vidjela da nema cara,nasmijala sam se od olakšanja
Kako to da si se ovako rano vratio? - upitala sam ga
Bio sam samo u Genovi - rekao je
Jesi li mi donio nešto? - upitala sam s anđeoskim osmjehom od uha do uha
Da...još robova - rekao je ,al kad je primjetio moj ne baš sretni izraz lica nadodao je i jdene prekrasne naušnice s rubinom samo za tebe....
O...hvala papa - rekla sam
Cara nije bilo i mogla sam uživati u gladijatorskim borbama bar nakratko
Ideš sa mnom na Santorini - rekao je Proximo
Molim?Zašto? - rekla sam
znam da si bila s Carem,ja imam oči i uši posvuda - rekao je uvjereno
da,papa - rekla sam pokorno

Evangellica......

Probudila sam se kasno navečer...oko tri sata ujutro jer mi nešto nije dalo mira
Možda palača Romanova,bila je hladna,kao da u njoj nema života za razliku od moje palače
u samom središtu Rima gdje u svako doba su vladali svakojaki zvukovi.
Digla sam se iz kreveta,i brzo obukla,namjeravala sam poći u minervin hram.
Athena,jedna od rimskih proročica,bila je moja dobra poznanica i često mi je predviđala budućnost.
A to mi je upravo sad i trebalo.
Odjenula sam tamno plavu haljinu i zaogurnula se plaštom.
U štali je sva sreća pod punom opremom stajao moj konj Perzefonia,crna poput noći.
Pogladila sam ju po nježnom nosu i uspela se cokćući jezikom da krene.
U trku smo izišle na glavnu kraljevsku cestu prema središtu rima
Nije dugo trebalo i došle smo pred veličanstven minervin hram.
Danju je bio prekrasan,a noću pomalo zastrašujuć,njegovi kipovi kao da su namjerno tjerali ljude,svojim (ne)izobličenim licima.
Vezala sam Perzefonine uzde i ušla u hram.
U zraku se pomalo osjetio miris mente i eukaliptusa i odmah sam se osjetila mirnijom.
Minerva te pozdravlja! - začula sam s male udaljenosti Athenin glas
Naklonila sam se
Ponizno sam došla tražiti tvoje vizije o mojoj budućnosti - rekla sam gledajući u pod
Athenini koraci su lagano lupkali po podu kako mi se približavala
znaš da ću ja to učiniti za tebe - rekla je blago i odmah sam osjetila znatno olakšanje
hvala - prošaptala sam
odmah se vraćam,moram po kosti guštera i srce golubice - rekla je i brzim korakom se udaljila
sjela sam za obližnji stol i čekala,ali onda sam začula još jedne korake i nisam mogla vjerovati da se Athena tako brzo vratila...
Je li tu - upitala je žena prelijepim visokim glasom
ne,žao mi je - odvratila je jedna od svećenica
oh,ali - rekla je i tu joj je prepukao glas te se pretvorio u plač
sve Minervine namjere imaju višu svrhu - rekla je svećenica oštro
a smrt!! - Viknula je posrćući
i smrt - rekla je svećenica
Eva,prisluškivanje nije lijepo - rekla je athena
ma,ja...ne..nisam prisluškivala - rekla sam zbunjeno
dobro - rekla je athena sjedajući i pokazujući mi rukom na stolicu
sjela sam i uzela u ruke srce golubice koje sam nasumično izrezala,a zatim sam po stolu bacila
kosti guštera i ispremješala ih.
Tebi moja pomoć očito ne treba - rekla je athena nasmiješeno
tvoja sudbina je ovog puta zamršena - nadodala je nakon kratkog promatranja kostiju
pih...to mi uvijek kažeš - rekla sam
vidim muškarac - rekla je
da,da..i to uvijek vidiš - rekla sam
2 muškarca,jedan jako moćan,a drugi - rekla je i zastala
daaaa....nastavi - rekla sam zainteresirano
je onaj u kojeg ćeš se zaljubiti - rekla je
ma daaaaaaj - rekla sam sve mi je pokvarila
ako sada izađeš,ovo se neće ostvariti,a ako ne - rekla je
ostvariti će se,ali ja sama krojim svoju sudbinu - rekla sam i ostala sjediti
začule smo korake,a ja sam se ustala
i dalje to možeš spriječiti - rekla je athena
ali što ako se ja želim zaljubiti? - rekla sam i krenula prema vratima
ostani - rekla je athena gotovo molećivo
otvorila sam vrata.....
i našla se licem u lice s carem
mogla sam vidjeti atheni jesam-ti-rekla-pogled
naklonila sam se
car me trenutak promatrao,a zatim je prozborio šaptom - čekaj me tu
prošla me jeza

.................................................................................................................................

oke...znala sam što car želi i nije me bilo strah toga
već što će se desiti kad se ne pojavim kod romanovih ujutro
sigurno će mi reći ocu,a možda i neće
stajala sam tako ispred minervinog hrama pola sata čekajući Komoda
napokon je izišao
čekala si me - rekao je
da,moj care,jesam - rekla sam gledajući u pod
pođimo - rekao je pružajući mi ruku

.........................................................................................................................

Njegove odaje bile su obasjane s bezbroj svijeća...počela sam ih gasiti jednu po jednu
sve dok nije ostala poslijednja,ona u sredini sobe
Nemoj gasiti svjetlo - rekao je Komod molećivim glasom
zašto? - upitala sam zbunjeno gaseći svijeću
mrak...bojim se da će me progutati - rekao je klećeči mi pod nogama
nije on bio veliki car,već jedan obićan slabić
sad sam ja tu - rekla sam i uplela mu prste u kosu poljubila sam ga iako mi se to gadilo,ali on je ipak bio Car

.........................................................................................................................

Probudila sam se ujutro u Carevom krevetu
njega naravno nije bilo
Na brzinu sam se odjenula i izišla iz njegovih odaja izmićući dvorskim damama,ali jednu nisam mogla izbjeći
prepoznala sam ju po uplakanim očima i prelijepom glasu
Callista Clio Aurelis

Evangellica.......