Razgovor sa prijateljicom ponukao me na razmišljanje o nečemu što me dugo smetalo u vezi u kojoj sam bila, a to je šutnja. Daklem, moja prija u vezi dobila je 'na pladnju' mogućnost da kaže svom dragome sve šta je tišti, mori, smeta (il' pak misli da je smeta). I naravno nebi žena bila žena kad nebi umisto prsta zgrabila cilu ruku, mi smo posebne, a zbog te posebnosti vi nas i volite jel'da

I tako je prvi put nju zasmetalo, i naravno ponukana mogućnošću nesmetanog izražavanja svog mišljenja, a to se treba iskoristit kad god možeš, jer ima i onih koji bi ti zbog toga opalili i šamar (a ona je znala da šamar dobit neće ) rekla je šta je smeta, a njemu baš i nije bilo drago, sve je to ko fol glupost, al glupost nije glupost ako se zbog te gluposti uspiješ još više posvađat . Drugi puta opet joj nešto zasmetalo pa mu i to rekla, al on na to kaže 'Fala šta si mi ulipšala dan na ovaj način'. Pa je doša i treći, pa i četvrti i n-ti put, a nakon svih tih puta ja sam došla do zaključka do kojeg je i ona sama - ispala je dosadna prigovaruša, a za njega bi se dalo zaključit da mu se baš i ne može reć ono šta joj smeta, ako on to ne može prihvatit kad joj je već tu mogućnost stavio na raspolaganje. Ne stavljaj na raspolaganje nešto sa čime se ne možeš suočit mili moj

A onda se vratim na svoju štoriju, vezu u kojoj se sve 'rješavalo' šutnjom, al bolje da ne pričam kako se to rješavalo. Ako me nešto može povridit u životu to je šutnja u vezi, ništa drugo mi ne treba, ne treba me se niti prevarit. I onda pišeš poruke, pa shvatiš da pišeš zidu, trošiš lovu uzalud a on te ne ferma ni dva posto, već ono kad njemu dođe onda će se pričat. Suck my darling. Tako to ne ide u životu. Za mene prvo 'pravilo' veze je povjerenje, a drugo koje slobodno može dijelit mjesto sa prvim je komunikacija, jer ja sa zidom neznam pričat i nikad neću ni naučit, nit želim, nit oću. I onda se pitam di je zlatna sredina svega toga. Ja ju nisam dostigla, a strogo se držim pravila - Bolje sretna sama, nego nesretna u vezi Kako uopće doć do nekakve svađe, ako baš moramo doć a da se pri tome ne posvađamo još više? Nemojte mi samo reć da se najbolje nikako ne svađat, ne virujem u nikakva savršenstva, za mene su to samo puke priče