Barunica Belko
01.12.2018., subota
Hotel California
|
„Ako mi, u narednih dvadeset godina, budemo samo pričali a ne i radili nešto drugo,na svako moje Ti,uvek ću imati i jedno Vi, kada si ti u pitanju“. Divan gest jednog dečaka, momka koji ne shvata da ona pred sobom nema ni dvadeset meseci, a kamoli godina, ovakva kakva je sada. Upoznali su se slučajno. Kako to obično i biva u herc romanima, uz zvuke Hotel California. Saksofon.makijato i gradski kafe popodne. Ona ljuta, on zbunjen, ali osmeh sve rešava. On pristojan, ona tako umorna od pristojnih. On znatiželjan, ona već sve zna. I ,za divno čudo, još bi da uči. On nestrpljiv i uporan kao mazga, ona koketno zaigrana bljeskom mladosti. Svi će je osuditi. Lomače su zbog takvih izmišljene. Ali magija vratnjanskih vrtača koja čuči u njoj izbija iz tih klanaca grotlom na površinu. Voli to mistično u sebi. Snežna kraljica za sve, sada topi led. Pogledom. I dodirom. Oseća se čak i preko reke ta energija. Danas ona bolje razume G. I oprašta mu. A da, skoro je zaboravila na zavet. Nikada više neće kročiti u Hotel Kaliforniju. Pardon. Moskvu na Terazijama.. |
- 21:22 - Komentari (6) - Isprintaj - #
Svibanj 2021 (1) Prosinac 2018 (2) Dnevnik.hr |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||