Christmass story

27.12.2005., utorak

Meni vrime o' Bozica ni drago. Uvik mi niko razboli se ili umre. Ne znan sta san Bogu zgrisija, ali od devedesete naovamo, malo pametin lipih.
Subota 24.12.ljeta gospodnjeg 2005 ili Badnjak. Podne. Kupija san brancina i tuku i taman san na kasi. Zvoni mobitel. Vilma.
-Dolazi doma, Leya povraca i ima febar 39 gradi.
-Evo dolazin.
Za pet minuti eto mene doma, Leya blida ka krpa i gleda onako svojim tuznim okicama.
Okrenija san broj Djecje bolnice i ja njima tako i tako, mala ima temperaturu i povraca.
-Ajde dodjite vi lipo brzo.
Za deset minuti smo bili u bolnici. Primila nas je visa medicinka i posli smo kod tete Pedijatrice.
Teta pedijatrica je pregledala Leyu i nakon 5 minuta pregleda :
BRONHIOLITIS ili ti virusna upala bronhiola izazvana virusom obicne prehlade odraslih.
Leya je dobila masku i preko maske je pocela dobivati kisik. Leya je mrzila masku i nije ta tehnika dugo izdrzala. Onda je dosa barba Pedijatar i stavija Leyi dihalicu.
Ajde, nekako je to uspilo izdrzati i onda smo djetesece prebacili na intenzivnu.
Tu su je prikljucili na aparate i bez kisika oksigenacija bi brzo pala na 85% umjesto 100%.
S vremenom sestre su smanjivale dotok kisika i davale Leyi panadol.
Temperatura je za par sati pala i pala je noc.
Sveta noc.
Leya je spavala izmucena temperaturom.
Ujutro smo se probudili izmuceni i cestitali Bozic u bolnici.
Boja se vratila djetetu u lice i to je vec bio dobar znak.
Do podneva se situacija skroz stabilizarala i vec je mogla normalno disati bez dovoda kisika.
Primila je jos jedan panadol, dva puta su je isisali slinu iz sinusa.
U 6 sati su nam rekli:
-Leya je dobro, mozete kuci, ispirite je i dalje nos sa fizioloskom. Cura je stvarno fighter
Dosli smo doma u sedam navecer.
Snaga Bozica.

p.s.
Ja sam pod panadolom

- 17:19 - Komentari (7) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>