to be continued...?

31.12.2004., petak

Zivot je kolac napravljen od govana i svakog dana kusamo ga pomalo, na fetice. I je li se to isplati? A valjda jest jer je nada ostavljena covjecanstvu da ga tjesi u tokom zivotnog vijeka. I svi se mi nesto nadamo, zelimo, hocemo...i svi mi na prijelazu iz jedne godine u drugu cestitamo jedni drugima uz "puno zdravlja i srice da vam se ispuni sve ono sto pozelite". Optimisticno zar ne? Jedno pitanjce: da li vam mogucnosti dozvoljavaju da vam se zelje ostvare? Odnosno koliko su nek stvari u vasoj domeni djelovanja (zelim tecaj plesa, putovanje, strani jezik auto, mobitel, ...). Tu se pocinjete pitati, a kako? i velika vecina od vas odmahne rukom i kaze:-Neee to je bila samo zelja. Ali dobro ima i onih koji ce si tu zelju i priustiti.E onda nastupa na scenu gospodja Stvarnost. Tu jednostavno vasa dostignuca se nadju u raskoraku s vasim mogucnostima (ukradu vam vrijednosti, ne mozete vratiti kredit, smrt u obitelji ili vasa vlastita).
I onda sto zazeliti na kraju?
Imajte malo pameti jer zelje su jedno, mogucnosti drugo, a stvarnost nesto sasvim trece.

Meni je jedne godine rodjak usmeno zazelija :
-Zelim tebi isto sto i meni.
Kad sam mu to porucija godinu dana posli preko telefona: on ce meni:
-Na kojem si katu?
-Trecem?
-A ja sam u prizemlju.
-???
-Onda skoci.

- 13:49 - Komentari (10) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>