From dusk till dawn

04.10.2004., ponedjeljak

Jesen, 1997
Frend mi je reka da idemo na party. Tesko zabu u vodu natirati. Pitan ja sto i di, a on meni:-Ne brini, pokupit cu te, a onda cemo traziti di je to misto. Tako je on mene pokupija s jos nekoliko poznanika i usput mi je objasnija da je to ustvari "Goa party". Kako je rave u to vrime bija na vrhuncu, reka san sam sebi:-Ajde daj gore ne moze, bitno je ubiti vrime. Za doci tamo trebali smo prati male baloncice koji du bili povisani na semaforima. Skuzija san da je to radi pandurije. Inace parti je bija registriran kao rodjedanska zabava. Tako smo nakon tri kvarti od ure voznje dosli na naznaceno misto: skladiste od Nokije. Devet uri. Lipo nas je doceka redar i reka nam di da se parkiramo. Cura koja je bila s nama je u autu vec pocela motati, a nakon toga se je naslo jos malo i praha kojeg je frend zarola u alumunijsku foliju i zagrija s upaljacem i "licija astmu". E tako sam ja s njima urokanima uletija u taj prostor. Cura se je izgubila u roku keks i nismo je vise vidili. Bilo je to pravo iskustvo. Psihodelija i bas od koga su se crijeva u stomaku pretvarala u tripice. Unutra oko dvi iljade ljudi. Lipi rodjendan. Tip kraj mene prolazi na biciklu. Oci mu cakle. Zidovi oblipljeni sa space grafitima-slikama. Zapantija san onu sa delfinima koji iskacu iz vode ispred nekog futuristickog zdanja. Inace delfini su bili zastitni znak. Svugdi te fluorescentne slike. Prolazi pas, ali bija je nekako cudan. Izgubljen, cijukao je od bola koje su proizvodili decibeli. Podsitija me na onoga psa iz spota od Pink Floyda. Samo ovo je bilo stvarno. Prolazim kraj standa s indijskim kolacicima. Goa. Kaze meni da ima prvoklasne ganje u njima. Ekipa uglavno sidi ili se presetava . Gledan, svi imaju podocnjake. I moj frend kuzi da je djir je spejsi iako je high. Uglavnom izgledalo je ko da svi ocekuju Godota u toj grmljavini. Nakon tri ure tumaranja po tom prostoru,odlucili smo krenuti dalje. Narucili smo taksi i tip se bija izgubija u sumi. Nakon 20 minuta ugledali smo svitla grada. Ajde di cemo sad. Dvi ure posli po noci. Upadamo u jednu krcmu u centru. Tamo ekipa iz pakla: sve pijano i skurcano. Konobarica svjetli lik u toj prici. Zvala se Zeljka. Rasna plavusa koja nam kaze da se u cetiri otvara bar do ovoga jer gazda ima dvi krcme, pa jedna otvara kad druga zatvar. Radi poreza. Minjale su su ure unazat, pa smo morali cekti dodatnu uru sa Zeljkom dok ne zatvori. Nije nam tesko palo. Upali smo u taj drugi bar, a tamo deveti krug: svi gradski klosari i propalice su morali biti tamo. A i mi s njima. Zeljka nas je napustila oko pet jer je morala ici na avion za Australiju, a mi smo napravili jos dodatni oblinkitis u njeno ime.
U sedam jutro smo izisli vani gledajuci jedan drugoga i isotevremeno rekli:

-Jebote stari koji je ovo kurac bi veceras?