život je igra...ne igraj po pravilima...krši ih...samo tako pobjeđuješ...
23.11.2006., četvrtak
Adijo…odhajam…ampak saj sem naslednji teden nazaj domov :)
|
Hehe :) čeka vas jedna malo drugačiji post…dvojezični… Iz naslova zaključujete da idem…na 9 dana… U SLOVENIJU :D na zasjedanje europskog parlamenta kak predstavnica Hrvaške  Mislim da bude mi to jedno nezaboravno iskustvo… Čim mi je breka rekla odma sam znala da mi je to uletelo u pravi čas u život…treba mi tih 9 dana kojih ne budem u čakovcu….da se malo odmorim i odmaknem od nekih ljudi i nekih stvari…a i ona je rekla da sam ko stvorena za to…rođena slovenka koja je bila na natjecanju iz EU u osnovnoj…govorim hrvaški, slovenski, english, deutsch, a malo parlam talijanski, mađarski i španjolski…mislim da bude dosta ;) Hm…ampak moje prvotno oduševljenje splasnulo je dok sam sprintala pravila za deželu…najviše kod onog dress code : cure moraju imati suknju ili hlače koji nisu traperice, košulje i sakoe, cipele (onak malo ozbiljnije), a dečki kravate :) dok sam pročitala sam ostala paf…pa ja to nikaj nemam!!!!  Prav zaprav nisam mela dokler mi moja mami ni sve to privoščila :)29 država sudjeluje…u mojoj grupi su još austrija, italija, latvija, malta, cipar, slovenija, nizozemska, danska, turska, velika britanija, češka, mađarska, francuska i još neke države… raspored mi je ispunjen od kad dođem do kad idem…al opće nije loše…seminari… radionice…teambuilding…lobiranje…dobro istina moja grupa je najkompliciranija od svih…ampak saj jaz ne bi bla jaz :) tema mi je odnos EU prema sukobima na bliskom istoku  hm…smještena sam kod dvije obitelji (jedna u ljubljani, a druga u ljutomeru)…saj upam da nimaju kužke doma…kad je mama to čula prvo pitanje joj je bilo: pa kak budeš ti kod drugih ljudi??? (pošto nisam baš socijalna osoba, a i imam jedan blesavi problem da ne brem jesti pred nekim jer me sram; npr. jedine osobe van kuće kod kojih mogu jesti su bašeki i majetići) a moj odgovor : mama, pa ja bum svoja na svome :) i ova se tak počela smijati da joj je jedno vreme trebalo da se smiri…ovih par dana štrajka mi je fkt dobro došlo jer sam imala hrpu posla…škola-turistički-dućani-doma-škola-dućani-turistički…i kave, naravno ;) vučemo u sloveniju hrpu slatkiša…da im ostanemo u slatkom sjećanju, kak je profesorica rekla :D trenutno animiram maskotu našeg tima - ribeka iveka iliti johny the fish  uglavnom to je ukratko to…o doživljajima više kad se vratim…i mojim slikama u ozbiljnim bussines kombinacijama…u kojima izgledam jako bussines…hehe :) ipak budem 2 dana glumila zastupnicu šarić u slovenskom parlamentu…a vi samo lijepo pratite novine i televiziju…ko zna gdi budem sve osvanula :))))))) a da i bila mi je bila lepa rečenica koke čvarak da bum joj jako falila tih 9 dana…onak je to iskreno i tužno rekla…i koka dumpi koja već dva tjedna zavija da kaj bude ona bez mene… ko zna, možda mi se ovo tak svidi da odlučim zamijeniti kemiju politikom…putovanja, novi ljudi, fensišmenski odjeća…fina klopa…hm…znam da nije baš slično meni, ali I like it ;) možda je to neka nova lana?! tko zna da li budete za koji 15 godina primili čestitku za božić iz hladne finske, kišovite engleske, vruće španjolske, ili sniježne švičarske... ili budem ipak izabrala znanost i posvetila ostatak života epruvetama, kemikalijama i lijekovima... a možda spoj svega...hehe :)  |
19.11.2006., nedjelja
ptica slomljenih krila...
|
bila sam ptica u letu raširenih krila… više nisam uživala, patila smijala se i plakala slomio si krila i pala sam… ne mogu poletjeti pored tebe… pusti me… pusti me da letim u prostranstva života… |
15.11.2006., srijeda
posljednji pozdrav...
|
post je napisan prije par dana...ali mi ga se nije objavljivalo...trenutno sam u nekom drugom filmu... zamislite se u situaciji da iznenada saznate da se vam život sprema kompletno promijeniti…onako od temelja…imate jako malo vremena da se oprostite od nekih stvari…i ljudi…znate da kad se ujutro probudite više ništa ne bude isto… recimo da odlazite u drugi grad… u drugu sredinu… među neke druge ljude… koje do sada nikada u životu niste vidjeli… ostavljate iza sebe svoj grad… svoju sredinu… svoje ljude…prijatelje…neprijatelje…znance…poznanike… lica koja ste gledali sve ove godine…kako se smiju…plaču…vesele…tuguju… ljude čije životne priče znate…jer ste i sami dio njih… ljude koji su bili vaš život…i koje gubite…zbog nekih drugih…vama nepoznatih… što biste učinili??? rekli tim licima što ih ubrzo čeka? ili jednostavno šutjeli i u sebi čuvali tu sablasnu vijest? oprostili se od svakog od njih posebno? jer ipak su bili zasebni dio vas povezan u cjelinu.. ili jednostavno otišli bez pozdrava i objašnjenja? zašto? zato jer nemate snage gledati izraz njihova lica…suza u oku… ili zato jer ni sami ne znate zašto odlazite… otići i ostaviti iza sebe određen broj godina…događaja…uspomena…negdje duboko u sebe…u mjestu koje se zove srce…jer vaše nikada neće prestati kucati za te ljude… |
10.11.2006., petak
na neke se stvari ne isplati osvrtati, bezobzira koliko nas povrijede...
|
Hm…novi post…ali ne tak dugi kak prošli…barem se nadam…ma ne bude… čitam ja dns novine…i naletim na tu rečenicu…i paf…jako dobra rečenica…jako puno toga objašnjava…svakome…a ponajviše meni…dobila sam neki dan jednu jako lijepu poruku…poticajnu…od jedne jako drage osobe…završila je riječima : ej draga idemo dalje i idemo! trgnula me…onak pošteno…i idemo dalje…neću se tako lagano predati…ne ja…neću zbog nečega ili nekoga uništiti ono što sam stvarala godinama…ne ne…rekli su mi da sam se digla ko feniks iz pepela…hahaha :) imam ja još puno iznenađenja… preuzela sam na sebe još obaveza…sajam dobrote…ali nije mi teško…veselim se tome…da barem malo pobjegnem od svega… jednoj sam osobi rekla doviđenja…i ne do baš ubrzog susreta…barem ne onog "pravog"… jednu osobu na neki način shvaćam…znam da joj trenutno nije nimalo lako… jednoj poručujem da sam odavno svu TU priču prožvakala…i nije da me više ne dira…ali mi ipak nije toliko stalo…no ipak sam još uvijek dijete…te osobe…neke stvari jednostavno ne možemo u životu izabrati...ako tko gubi u tome svemu, onda to sigurno nisam ja… mislim da budem iz svega toga izašla još jača i samostalnija nego sam sad…znam da ipak negdje postoji netko tko me (bude) shvaća takvu kakva jesam…i zbog toga poštuje, cijeni i voli…žalosno da ne ljudi od kojih sam to očekivala…nema veze… ja ipak ne gubim…a žalosno da osoba koja je izgubila zapravo niti ne zna što je izgubila… |
05.11.2006., nedjelja
U mojoj glavi se svađa gomila ljudi…
|
...u mojoj se glavi svađa gomila ljudi nadam se da se ne čuje a dijete u meni još uvijek se čudi kamo sve to putuje… iz ogledala me gleda netko drugi ne, to nisam ja!... Hm…evo ga…jedan onakav post u mojem stilu…nije baš previše ružičast…nisam niti ja…odgovara mi ovo jesensko tmurno vrijeme… Nekakva sam izgubljena u zadnje vrijeme…i više to niti nebrem, a niti ponekad neću sakriti…i drugi su skužili…neke koji zapravo niti ne znaju cijelu priču u kojoj se trenutno nalazim…hm…a opet žalosno da oni od kojih sam se to najmanje nadala imaju jako malo razumijevanja ili čak niti to… Boli me to da me jedna jako bliska osoba, pa ne baš razočarala, više iznevjerila…svjesno ili ne? ne zanima me…ali jednostavno nemam snage da ulazim u neke rasprave ili svađe zbog toga inače malog razloga, a meni trenutno jako važnog…našla sam nekog drugog…ko je u tom trenutku imal i volje i vremena za mene…HVALA ti  I inače sam nekakva drugačija u zadnje vrijeme…ponekad mi je i samoj teško samoj sa sobom…znam da više nisam ona lana od prošle godina, proljeća, a ljeta pogotovo…puno se stvari promijenilo, a ja sa njima…ima ljudi kojima to ne paše…e pa nije niti meni na početku…neka se prilagode… Netko me jako ugodno iznenadil…fkt nisam mislila da bude to vidla…i bilo mi je jako drago zbog toga…a opet sam shvatila da sam dubolo u sebi rekla do viđenja… Neko me uspel barem malo oraspoložiti svojim veselim tvrdnjama u petak… Ipak ima onih rijetkih koji me ponekad i razumiju :) U zadnje mi vrijeme paše samoća…ja…sama…i moje misli…ponekad proklete misli…a opet ponekad moje najbolje društvo…i fkt ne kužim ljude koji ama baš ništa u životu ne mogu napraviti sami…najrađe bi iz protresala i zavikala im da se spuste na zemlju jer ne bude uvijek nekoga uz njih…znam iz iskustva…i sama sam više-manje u zadnje vrijeme realistična…više ne sanjarim i maštam o onom nekom lijepom, veselom, bezbrižnom svijetu…why?jer ga niti nema…oprostite svi vi kojima sam sad razbila snove…ne sanjajte život, živite svoj san ako je to moguće… Mislim da mi je ovo trenutno jedna od najgorih faza od cijelog početka TE priče…razmišljala sam o savjetu koji mi je jedna životno iskusna osoba dala…zapravo u tom trenutku kad mi je to rekla bila sa ljuta i na sebe i na nju i na cijeli svijet…na sebe zato jer sam duboko u sebi u onom mjestu koji zovemo srce (a koje očito i ja imam) znala da je zapravo sve kaj mi govori istina, na nju zato jer sam očekivala da bude mi zapravo više podrška i mislila sam tog momenta da me izdala, a zapravo mi je pomogla i više nego sam znala…niti sama ne mogu vjerovati da ipak to osjećam…davno sam se pomirila i makar sam znala da sam donesla ne baš ispravnu odluku stajala sam iza nje…a sad? sad više niti sama ne znam…jer baš kak mi je i ona rekla…ipak ti je on xyyx, a bez njega ne bi bilo niti tebe… Pitali su me nedavno zašto sam tužna…hm…da vidimo…zdravlje:koma…obitelj:koma…ljubav:koma…i jedina stvar koja nije bila, a to je škola je isto koma…hm…stvarno ne znam zakaj sam žalosna…i za informaciju nisam uopće bila žalosna nego umorna, bolesna i iscrpljena…a pitali ste to zato jer možda više nema onog mojeg osmijeha ili zato jer već jako dugo niste čuli moj smijeh? Ne smijem se više tako često…barem ne iskreno…ali odsad budem se trudila…samo za vas ako vam to toliko znači… Od kud tolko negativnih pesimističnih misli u mojoj glavi? pa iz života…ne znam da li je to zbog ovog sivila vani…činjenice da već 6 dana gutam tablete koje su već cijeli želudac izgrizle…glavobolja…previše toga a premalo vremena… Ili sam to jednostavno ja?!  |
02.11.2006., četvrtak
novi post...
|
evo jedan post dok ne natipkam onaj pravi...onak u nekom mom stilu.. i da...morala sam staviti ovu slikicu... tak mi je jako neodoljiva :)  e da i ovo je 100.post na blogu :) |
