BalKanIda

subota, 03.07.2004.

iako sam sanjao da divan san kako mi je bivsa (preverantica) ostala
trudna i kako me u nekoj jednostavnoj vjencani tuzno gleda iz majskog
vrta, i kako na nju zla strina vice: "a to je tvoja zelja bila da ti
svrsi usta !?!", prilicno sam se lako probudio jutros.
stara je nenrmalno urlala - reko stari joj opet bacio nareznicu na
nogu.
nista, ustanem, odo vidit kako je sranje opet izbilo.
kako sam grabio stepenicu po stepenicu, bijo sam sve razbudjeniji i
mogao sam ju razumijeti. iako je jos uvijek iza glasa vikala - iz
donjeg vecea, tad sam razabrao.

"o jebem vam vrstu musku, ovaj wc vazda zasran, vid! daska popisana,
pa dobro ako ne mozete naciljat, onda sjedite na skoljku!"

i sad, ja da ju utjesim, krivnju za govna po stjenci skoljke svalim na
oca. on je ionako pater familijas, njemu nemeres nista, on ima sve
cheatove u zivotu.
mislim, sto posto je on kriv, jer ja nikada ne kenjam u donjem veceu,
odveć je malen pa se osjećam isuviše klaustrofobično dok cijepam
atome.
ostali nemaju dovoljnu eksplozivnu snagu sfinktera i ne razvijaju
dovoljno jak inflatorni pritisak u debelu crijevu da i mogli ono sto
moze moj tata. nitko nema tatu kao ja!
mislim cak i da nije bio kriv, ja bih krivicu na njega svalio.

"dobro, ali ko je ovo zapiso okolo skoljke?"

stara se ne dade zbuniti, i njoj je prilicno jasno da je stari kriv za
gomilu sranja, ali to nikada ne prigovara.
na njeno pitanje ja sam ostao u dilemi.
mislim, ja nisam sigurno... jer...

kaze ona: "nemoj mi samo rec da se osjecas klaustrofobicno dok pisas
kad dodjes pokiso iz birtije!"

nisam ja ni reko, mama, da ne pisam... ali ja nisam sigurno...

"da, da... nije niko... ajde makni se, da zacijedim krpu. idi ako oces
skoci po mineralnu."

na to se okrenem, nisam imao snage priznati. nisam mogao iznijeti
krunski dokaz da nisam kriv.
da. ja pisam u tom wcu koji je zapisan. ja sam dakle jedan od trojice
koji pisaju u ovoj kuci stojeci. od toga jedan ima tako kratke noge da
stoji u polozaju zemlja - zrak i puca u skoljku tako da on nije
sumnjiv.
sve opet ostaje na meni i starom. e sad.
ja sam slab karakter i mozda cu jednom priznati majci da kad pijan
uteturam u kucu i kad me opali topli smrad neokupanog kera, kad banem
pisati u taj skuceni wc... PISAM U UMIVAONIK!