Dragi moj evo jednog novog niza šokačkog štiva. Biće u njemu riči o praznovjerju, poljoprivredi, odnosu punice i zeta, o peglanju gusaka, o kišnim svecima, o bilju koje ima moć i o tome kako se ispunjavaju želje.
Autor ovih napisa je eto već nam poznati Zvonimir Toldi, koji je ovo pisao u „Posavskoj Hrvatskoj“, „Brodskom listu“, i knjizi „Nek se spominja i pamti, Život i običaji seljačkog svita u Brockom Posavlju“ od 1988. do 1994. godine.
1. NAJBOLJE JE SIJAT VELIKE NEDILJE!
Ne mogu gospojama njiove baščice oko vikendica nikad nako napredovat ko što snašama vrtlovi napreduju. Gospoje oko povrtalja znaje samo no što na kesicama "Agrarijacoopa" piše i gotovo, fertig, a snaše znaje i no što na kesicama piše i no šta su još od svoji baba i prababa vidle i naučile i šta su ji one podučile.
Znadem više neg što pero piše,
Sedam slova više od đavola!
Pofaljit (pohvaliti) će se pjesmom svaka snaša (udata žena). Eto, to je to! Snaše znaje kad se šta sije, sadi, prisađuje, kako otranjuje (njeguje), kad i kako povalja, znaje u koji dan, je l' muški, je l' ženski, u koji sat, u koje doba dana, je l' dopodne, je l' odpodne, je l' šuteć, je l' labrtajuć, znaje u koju nedilju, znaje oko kojeg sveca se sije, sadi... Ta sve znaje! A, mi smo to, no šta na kesicama "Agrarijacoopa" ne piše, zapisali, i evo vam cile priče.
Sve jesensko more se do Svetog Matije, do 24. veljače sijat, a od Matije, sve do proljetno sije. To je zakon i ne moš pogrišit. Gluve nedilje ništ ne si' (nemoj sijati), sve će ti nevaljasto i gluvo bit. Cvjetne nedilje isto ništ ne si', jer će sve u cvit ić, a roda neće imat. Zato, najbolje je sijat u Veliku nedilju, prid Uskrs, pa će sve veliko i napredno bit, a još je najbolje sve u stoti dan godine sijat, a to ti dođe 10. travnja, onda će sveg na stotinu urodit. Na Veliki petak u zemlju se ne dira, al na Veliku subotu more se dopodne baš i krompir sadit, a odpodne se u crkvu odlazilo.
Od Uskrsa do Mladog Uskrsa je Vodena nedilja, ne valja krompir u zemlju metat jer će voden bit.
Utorkom nemoj ništ sijat, sadit, to je ognjeni dan, sve će ti izgorit. Utorkom i petkom nemoj krastavce, salatu sijat, ni za Boga, jer će gorki bit. Subota je najbolja za krastavce sijat, a moš sjeme u mliko umakat da gorki ne budu, il dan u sirće (ocat, kvasina – na naše Dalmatinke) meti, pa ji ništ pojest neće. Sadiš li luk utorkom il petkom ljut će bit, a fajn (dosta) će i trunit. Mak se sridom sije da pune glavice budu, nikako nemoj krajem nedilje sijat jer će prazne bit.
Muški su dani: ponediljak, utorak, četvrtak i petak, a ženski: srida, subota i nedilja. To je zbilja tako! Ajd, probaj luk u muški dan posadit, sve će ti u bačke otić (prorasti), a bačke su ko muška stvar, da prostite. Odma da i vo kažemo, kom se sama ženska đeca rađaje, kažu, u ženski dan ji pravijo. Da, da!
A, morda čojek to ni zno, pa zar mu je za zamjerit?
Luk nemoj nikad odpodne sadit, jer onda perje (listovi luka – mlade kapule) dole ide, pa ga je gadno za kopat (Jakačina Mala).
Mrkvu, peršin, paštrnak, repu,... u jedan sat si' (u trinajst sati), pa će jedan žulj imat. Jedan, ali vrijedan!
I, evo, još svakaki zgodni naputaka koje je korisno znat. Sjeme nemoj nikad na ledinu metat, jer će ti sve što šiješ ukorovito bit (Donja Vrba).
Ako snaša pusti vjetar kad luk sadi, ta i gospoja isto, luk će ljut bit. Doka se mak sije zalogaj kruva u usta meti i nemoj rič s nikim progovorit, pa će glavice, makovice pune bit (S. Perkovci). Đece ne daj da u vrtal s komadom kruva idu, jer će sve crvi jest (Beravci). Kad čorda (krave ili svinje, koje su se jutrom vodile na pašnjak, a uvečer vraćale kući) selom kraj kuća ide, na utvaj ili s utvaja, sve se sije šta koštice ima: krastavci, bundeve, bostan, pa će puno sjemena, ko čorda krava, imat (Babina Greda). Njekad se sjeme ni kupovalo, a zašt bi se i danas od "Agrarija-coopa", kad je tako skupo. Kad se u jesen bili luk sadi, jedan češalj se odkolji i priko glave baci, pa rekne: "Evo crvu i mravu, da ne dira u moju gredicu!" (Divoševci). Kad snaše krompir sade u rović sjednu, da i krompirovi budu debeli ko u snaša guzovi (Vranovina). Zato, guzate snaše i imaje bolji krompir. Kad luk bili il crveni sadi, snaša u slog dite povali i kaže: "Bile lukovice ko đeče glavice!" (Beravci). Kad krastavci poniknu, dobro je u gredicu, med vriže, opanak bacit, da krastavci ko opanak veliki narastu.
E, a kad već krastavci počmu zrit, prvi krastavac kad naraste nemoj ga u ruke u kuću unit, već u krilu u fertunu (pregači - u Štitaru se kaže "zapreg" a u Babinoj Gredi "opreg"), da ji pun fertun bude (Donja Bebrina). U Jakačine, opet vako kažu: kad prvi krastavac ustrgneš (ubereš), uzmi što veću korpu i u njoj ga u kuću unesi, pa će i krastavaca na pune korpe bit. U Divoševcima prvo krastavac u vreću metnu i vukuć vreću za sobom u kuću ga odnesu, pa će krastavaca pune vreće urodit.
U Doboviku kad cokve (bundeve - tikve) poniknu i već vriže puste, dovedu dite da upade, da se priko vriža potepe, pa će i cokve, bar ko dite velike bit.
Kopanke, Beravke, Divoševke,... kad fijoljicu siju, onda sjeme kroz muške gaće puste, da fijoljica kitnjasta (puna) bude. Sigurno to valja gaće kakog mlađeg čeljadeta uzet i još razigranog, a ne od đeda kakog, pa da cviće još i oklopavi. A, da fijoljica gurmata (cvijet bogat laticama) bude, snaša se dok sije za "šumu" (onu pod suknjom) drži. Pa, u koje je šuma fina i gusta, onda u nje i fijoljica gurmata ispade. Ta zašt to nebi i za salatu vriđelo, za peršin, kupus, kelj, karfijol,... treba samo probat. Kunst je to. Vamo se priko gredice raskrečiš, jednom rukom za šumu uhvatiš, a drugom rukom kroz muške gaće šiješ. Koje će to znat i moć, u tija će se i povrtalje gurmato i kitnjasto otranit, sigurni smo. Ta njeke to, sigurno smo, tako već i rade!? Pogledajte na brockoj pijace kako je povrtlje ko slika, sve gurmato i kitnjasto.
A, to je onda i ekološki zbilja čisto povrtlje. Dosad su snaše na pijace znale mušterijama vako robu nudit: "Ta, da uzmite, vidite kako je lipo! Mi to triput špricamo, umjetno gnojivo bacamo!" E, to sad više neće palit. Dosad smo se s otim povrtaljem više trovali nego ranili. Muštrije treba vako kazat: "Gospoja, pa to je kroz čiste muške gaće sijano, od kuma sam ji uzajmila, pa j' tako kitnjasto!" Ako mušteriju i 'no od šume zanima, pa treba joj i to priznat.
Nastavlja se
|
