DRUGOVE NISU IZMISLILI KOMUNISTI

Ovih je dana jedan konobar u Saboru dobio otkaz zato što je nekim poslanicima (čak možda bivšim drugovima) rekao „zdravo, drugovi“. Odlučio sam stoga dokazati vam da drugove nisu izmislili komunisti. Osim toga želim vam prikazati kakvi su u slavonskim selima (jedno od njih, Gradište, sam prikazao) prije stotinu i više godina bili međuljudski odnosi. Nisam morao ništa izmišljati, jer najviše mi se svidio tekst Luke Lukića, koji je objavljen u Zborniku za narodni život i običaje u Zagrebu 1900. godine.

NARODNI ŽIVOT I OBIČAJI
Varoš (danas Brodski Varoš)

Brodski Varoš leži sjevero zapadno od Broda između Bukovlja i Sibinja
Običaji u druženju s ljudma

Drugovanje

Momak ima svoga pajdaša, a djevojke svoga. Svaki momak i momčić, djevojka il divojčica imaje druga ili drugu, s kojim su uvik, a najviše kad su u kolu, prelu i veselju. Momak se sa svojim pajdašem više druži nego s drugim, a tako i cura. Do drugovanja dođu još od malena, pa sve dok ne umru il se nadaleko ne rastanu. Čim dite prooda, ima svog druga, koji je u komšiluku, bio s kojo mu drago strane. Kad dite odraste i ide u škulu, obično sjedi nuz druga, a kad ide u škulu i iž nje, uvik su zangot [zajedno, skupa], ko da i' je jedna mat rodila. Kad potlja odrastu pa idu za marvom, ćeraje marvu zangot, jednake poslove priko dan radu zangot jedu i doma idu. Kad kućne poslove radu, svaki radi seb ekstra kod svoje kuće, al se zato svake večere sastanu, jedan drugom falju [hvale] i tužu [žale, jadaju], šta su sve dobra i zla doživili. Moremo lako opazit, tko je čiji drug. tko je s kim uvik.

Drugovi - © Zlatni dukat

Drűga a drűgom skupa ide u kolo, jedna igra do druge, skupa pjevaje, podjednako se obuku, jednako ruvo na se meću; skupa si tkanine tku [tkaju], jednako rubine vezu, šlingaje il ekluju [heklaju]; druga druge voća donese, kolačev, mesa, pite pa i drugo koješta. Jedna je drugoj slobodna sve kazat, pa i to, za koje ni mat [mati] ne zna. Prava druga ne će za drugina momka poć; pa ako se i udadu, češće poodi jedna drugu, pa ma bile i u drugom selu. Jedna drugoj i milost donaša, pa se to prijateljstvo i drugovanje uzdrži, dok je ikoja živa, a drűga drűgu žali, ako umre, cilu godinu dan [cijelu godinu nosi crnu odjeću, ne ide u kolo, ne pjeva]. Imaje l' najpotlje i djece, gledu i nastoju da im se djecu uzmu, da se volju [vole], grlu i ljubu, ko što su se i nje dvi.

Cura iz Brodskog Varoša
Drug s drugom manje barata nego drűga s drűgom. Dok su mali i dok nisu za posal, skupa su i skupa radu ko i ženske. Al do potlja se rastanu, pa se ređe sastanu, jedan se prid drugim falju i tužu ko i drűge. Momak radi seb, a drug sebi, samo kad idu u kolo, prelo i ašikovanje, uvik su skupa, jedan nuz drugog, Skupa pjevaje, igraje, voća si dobavu pa i drűge uzmu. I kad se poženu, dođe češće jedan drugom i svoje žene naperu, da se slažu, da budu ko dvi drűge, Njiova se djeca češće uzmu. Drugovi se slušaje obično do smrti, pa ako se u koečem zamjeru, brzo se pomiru, pa živu ko i prije.

Drűge iz Štitara
Pobratinstvo i postrinstvo

Dogodi se, da se drug s drugom, drűga s drűgom pobratu. U narodu je običaj, da se pobratu, kad jedan drugog u snu spasi. Trefi se, da momak sanja, da se tuši (u vode), pa ga drug (ili tko tuđi) izbavi: nji se dva pobratu. Ode 'naj, što je sanjo, k drugom, pa mu ispripovida šta je sanjo. 'Vaj će: „Pa kad si tako sanjo, odi da se pobratimo". Tude si pružu ruke, i poljubu se i zagrlu i jedan drugom obeća (brez zakletve), da će jedan drugog pomagat, branit, čuvat ko rođenog brata i joj više. Obeća jedan drugom pomoć u najvećoj nužde, ako iole [ikako] bude moguće. U tom se rastanu i obično održe zadanu rič. Sve 'vo gilta [vrijedi] u narodu nesamu za momke i cure, nego i za starje ljude, pa i za muške i ženske; samo što se 'vi ne će da uzmu, da budu čoek i žena, al zato jedno drugom ipak volju.
Pobratinstvo opstoji u narodu. To se trefi [dogodi] sve nasamo, u domu il u polju, samo se pazi, da mlogo svita ne glede, da se š njima ne sprda [ruga]. To mogu roditelji gledat i vidit, a tuđina čuje od roda, pa se čudi, što se nova dogodilo.

Kumstvo

Ima različni kumova: krsni, vjenčani i krizmeni. Svi kumovi nisu jednako vridni. Najbolje se poštuju krsni, ponda krizmeni i vjenčani.
U 'vom je selu taki adet [običaj], da je jedna kuća samo s drugom u kumstvu. To su stvari tako naredili, pa se to sve do danas uščuvalo. Kod tog se pazi i pazilo se je, da budu obadvi kuće jednake: bogate il sjeromašne; pa da i' je ojednako [podjednako] u kuće. Podilju l' se kumovi, drži se za kuma samo jedan, koji je zazbilja pravi kum il kumov sin. Drugi se razdiljnici zovu kumovi, ma i ne bili.

Svatovi u Županji 30-tih godina. Lijevo je kum s otarkom (ručnikom)
Kum more bit samo oženit čoek, a za nuždu momak ili cura. Izumre l' jedna kuća, to druga stranka traži kuma. Oda po selu gazda il koji starji muškarac, pa se tuži: „Nasradali smo, nemamo kuma". — „Kako, zašto ga nemate?"— „Pa za ni umro? Ne znamo šta bi, kud bi, koga bi za kuma. Sve selo ima njeko njekog, a mi nikog". — „A šta ću vam, i ja imam mog, ne mogu na dvi strane kumovat; puno je, a i trošak je, kad su svatovi". U selu so već zna, tko umre il izumre, pa se o tom ukućani razgovaraje. Naiđe l’ čoek na tu kuću, dobro, pogodu se i okumu, ako ne, tražu ga, dok ne nađu. Tako ide čoek u kuću: „Faljen Isus!" (skini kapu). — „Uvik faljen !" — „Kako ste? Ima l' šta nova? Oće l' bit šta žita". — „Pa ima nješta, nismo još poželi". — „A šta j' s kukuruzi?" — „I oni su dobri, ako i' šta ne pobije". — „Kako je sa svinjama, je l' krepavaje?" — „Bome da, idu, sve više". Stanka. Došljak će: „Ja sam došo do vas s poslom, znate, da mi je kum umro, pa kud ću sad ; a trebo bi mi za glavu. Bi l' mogli vi bit kumovi ?" — „Ja — ja ni sam ne znam, morali bi se porazgovorit, teško je to na dvi strane kumovat." — „Znam, da je teško, a ni vridno, da ja sam budem za sprdnju, da nemam kuma". — „Dobro, mi ćemo se podivanit [popričati], pa ću vam poručit, a nemojte zamirit [zamjeriti], ako ne bude". — „Šta bi zamiro, more bit il ne more". — „Znate šta, da je na moju, odma bi se okumili, al tu treba i druge mlađe pitat. To ni samo za jedanput". U tom se i rastaju: „Idem, a vi se porazgovorite, pa poručite. S bogom!" — „Sretno!" i isprati ga do druma.

Prvom se zgodom ukućani o tom razgovoru. Gazda ko gazda to prvi načme i kaže šta on misli. Drugi kućani njeki njako kažu, dok i' većina ne kaže: pa okumimo se; ne ćemo ni u tom propast. — Gazda pošalje koje dite, da kaže, da će se okumit, a Vaj prvom zgodom dođe k njima, pa se podivanu i okripu vinom il rakijom, čega se već u kuće nađe. Od to su doba oni kumovi i ostanu, dok ne pomru.

Brodski Varoš
Kum zove kuma imenom, pa kad ga vidi, sretne, kaže: „O gle ! Eto mog kuma Ive (kako mu je već ime). Kako mi živiš?" — „Dobro". — „Šta tvoji doma?" Zapravo je samo kum, tko koga na krst nosi il mu kumuje. A da se bolje slušaje, kažu i drugom iz te kuće „kume", ma i ne bio kum.
Kad dođe kum kumu (starji mlađem), nikad ne dođe prazni ruka. Uvik mu donese makar šta, il mu da sekser, dva, da spomeni, kad je kum u goste dodio. Katkad donese kum kumu (i drugoj djece) bombona, kolačev, voća, oreva [oraha], medenjakov, a mladi staromu duvana il malo „mučenice" [rakije], ako on u kuće nema. Kumovi se dobro slušaje, bolje nego braća, pa sastanu l' se na vašeru [sajmu], na putu il ge drugo, javi se jedan drugom i milošće daju. — Od starine se još uščuvo običaj, da kum skini kapu i kaže „Faljen Isus!" kad prolazi kraj kumove kuće, ma nikog doma ne bilo.

Nastavlja se

- 00:01 -

Ukupno Komentara (27)

Po sokacki divani ------------U Miraz spremi

Linkovi

Ovo je moje društvo drago

PJESMA SLAVONIJI